Srećko Horvat za Nova.rs: Ovo društvo s eksplozivnim miksom kriminala i nacionalizma ne može da bude zdravo

Na 17. festivalu Beldoks, koji počinje večeras i traje do 29. maja, pred publikom će se naći programska celina "Opstanak nije dovoljan". U pitanju je specijalni program gostujućeg kustosa - poznatog hrvatskog filozofa Srećka Horvata. Odabrani filmovi se bave gorućim temama današnjice, kako to u razgovoru za naš portal ističe Horvat, od klimatske krize, kolonijalizma i ekstraktivizma do pobune, prijateljstva i video-igara.

- Dovoljno je danas da otvorite novine ili bilo koje mreže da biste videli od čega pati naš svet. Nije dovoljno zapitati se kako ćemo preživeti, već i kako ćemo živeti u uslovima koji nas okružuju, na koji način ćemo se odnositi prema planeti i drugim bićima. To je etičko, ali i političko i društveno pitanje - na koji način vodimo život u ovo, dosta apokaliptično ili postapokaliptično vreme koje karakterišu klimatska kriza, neprestani ratovi, eksploatacija i ekspanzija kapitalizma. To pitanje nije novo, datira i pre Sokrata. Odgovor još tada bio je da se život ne nalazi u polisu nego u kosmopolisu i tako je nastao aktuelni i danas kosmopolitizam. To pitanje postaje relevantno kada se suočavamo sa izumiranjem i mogućnošću, ne samo da će ljudska vrsta nestati, već i druge, a da će se to desiti upravo zbog delovanja nas ljudi - ocenjuje Srećko Horvat.

Potreba za idejema Pokreta nesvrstanih

Filozof ističe da je, u trenutku kada su teme klimatskih promena, ekologije i izumiranja čovečanstva poslednja rupa na svirali u bilo kojem planu aktuelnih vlasti, Beldoks i te kako važan, jer filmovi dokumentuju realnost i komentarišu je.

- U doba kada stvarnost i svet kakav poznajemo nestaje, dokumentovanje te stvarnosti je krucijalno za buduće generacije, ako će ih uopšte biti, da bi nešto naučile o našim greškama koje su dovele do ove situacije, ali i pozitivnim pomacima koje smo napravili - ističe Horvat dodajući da je film važan zbog kreiranja zajednice koja se okuplja u bioskopu, jer je to čin zajedništva koji nam je neophodan.

Među njemu važnijim remek-delima Beldoksa jeste film „Saundtrek za prevrat“, koji se bavi trenutkom u hladnoratovskom periodu kad se proces emancipacije afričkih zemalja prepliće s popularnim džez muzičarima 20. veka. Fokus je na priči o atentatu na Patrisa Lumumbu.

- To je važan film za ovaj grad koji ima dom i ulicu Lumumbe. Kada je ubijen, na protestima je ukazano na vezu između Pokreta nesvrstanih i antikolonijalne borbe. Raduje me što je dosta ljudi sa naših prostora počelo da se bavi Pokretom nesvrstanih - poput Mile Turajlić i Tvrtka Jakovine, koji je napisao veliku biografiju o Budimiru Lončaru, mom dragom prijatelju i poslednjem ministru spoljnih poslova Jugoslavije. On je nedavno proslavio 100. rođendan, a nadimak mu je bio mr Non-Aligned (gospodin nesvrstani prim.aut). Od njega sam mnogo naučio o Pokretu nesvrstanih i koliko je bio važan, ali i na nedavnim putovanjima od Afrike, Azije, do Latinske Amerike, gde sam susretao ljude koji i dalje znaju o tom pokretu, što govori o relevantnosti te ideje.

Nažalost, kako ocenjuje naš sagovornik, pokret i danas postoji, ali nema nikakvu relevantnost.

- Danas u doba multipolarnog sveta, ratova i tragedija, kada se genocid lajvstrimuje, mislim da je Pokret nesvrstanih i te kako važan, pogotovu sada kada Evropska unija sledi politiku SAD, a s druge strane imate Rusiju, Kinu, pa Briks - ističe Horvat, koji podseća da ovaj svet jeste prilično drugačiji od hladnoratovskog kada je pokret nastao, ali i dalje postoji preka potreba za nekim blokom država koje neće naoružavati druge niti će se uplitati u interne afere drugih.

Opasna vremena koja mogu eksplodirati

Najvažnije načelo mirne koegzistencije, ako želimo uopšte da spasemo opstanak čovečanstva, jeste redefinicija svetskog političkog poretka, smatra Horvat.

- Ono što danas vidimo je upravo suprotnost. I mislim da bi trebalo da se podsetimo dobrih strana Nesvrstanih poput razvijanja ekonomija na ovim našim prostorima koji su postali periferija i više nema ništa od “naše” industrije. Postali smo robovi velikih stranih korporacija.

Komentarišući nedavni apel za mir u regionu Međunarodnog PEN centra, koji je izrazio zabrinutost zbog politike aktuelnog režima u Srbiji i regionu, jer “huška u ponovne sukobe”, Horvat smatra da, nažalost, ceo region pati od nedovršene ili beskonačne tranzicije, ali i sve većeg rasta nacionalizma, populizma, istorijskog revizionarizma.

- To govorim iz perspektive Hrvatske, gde je to stvarno uzelo maha. Ali, nažalost, svaki put kad dođem u Srbiju vidim da se vraća u prošlost nekoliko vekova, gradi spomenike nekakvim kraljevima, carevima, slično kao što je to radila Hrvatska devedesetih. Brine me i žalosti situacija u kojoj se nalazimo. Opasna su vremena koja mogu u bilo kom trenutku eksplodirati.

Na pitanje gde je u svemu tome misleći čovek, filozof poput njega, naglašava veliki problem kapitalizma – da se društvo cepa na pojedince.

- Margaret Tačer je rekla: “Ne postoji društvo, nego samo pojedinci” i to jeste glavni postulat i cilj kapitalizma - da onemogući udruživanje. Zato su razorili većinu sindikata, ljudi su sami za sebe i otuđenje postaje sve veće. Zajednica nam je nužna, jer da bi se rešili ovako veliki problemi neophodna je kolektivna akcija. U takvoj situaciji gde nas neoliberalizam navodi da se svi pre svega brinemo za svoju zadnjicu, zato je još važnije udruživanje, suočavanje sa drugim ljudima, empatija, solidarnost, razumevanje drugog i drugačijeg.

Društvo nije zdravo ako su mu ljudi bolesni

Kao jednu od važnih stvari u okviru Beldoksa izdvaja i intervju sa italijanskim filozofom Frankom Bifom Berardijem.

- Kada su me pitali da budem kustos Beldoks programa, rekli su mi da se ovaj festival događa u maju, malo kasnije od godišnjice tragedije u „Ribnikaru“. Razmišljali smo kako to da dostojno obeležimo. Odlučili smo da porazgovaramo sa italijanskim filozofom Frankom Bifom Berardijem, koji je napisao jednu izuzetno važnu filozofsku knjigu, koja se zove “Heroji”. Bavi se razlozima masovnih pucačina, ali i samoubistava, pre svega u Americi i Južnoj Koreji. To je dosta depresivan intervju, da vas upozorim, gde je glavni problem da su takve situacije, kojima smo svedočili u Srbiji, zapravo odraz psihopatologije društva. Lako je okriviti nekog klinca ili njegove roditelje, naravno da oni snose odgovornost za posedovanje oružja… Ali, mislim da bi, pre svega, trebalo da se pogledamo u ogledalo da bismo videli na koji način društvo glorifikuje nasilje, gde su političari kriminalci i nasilnici. Društvo je najodgovornije da se takva situacija dogodi. Nadam se da ćemo na Beldoksu pokušati da odgovorimo na tu traumu, koja nije rešena i trajaće godinama.

Horvat podseća na reči filozofa Erika Froma, koji je pedesetih jasno okarakterisao “zdravo društvo”.

- Naravno sa ironijom, jer ovo društvo nije zdravo ako imamo toliko ljudi obolelih od depresije, od raznih psihičkih oboljenja… Mislim da kasno kapitalističko društvo, koje je ovde u ekplozivnom miksu sa nacionalizmom i kriminalom, proizvodi efekte i morbidne simptome koji dovode do takvog nasilja.

Bonus video: Reditelj Mladen Đorđević o filmu "Radnička klasa ide u pakao"