Počinje Beldoks: Filmska remek-dela koja nikako ne bi trebalo da propustite

Izdvajamo nekoliko filmova iz domaćeg i međunarodnog programa na koje treba obratiti pažnju.

"Topli film"

Počevši od naslova snimljenih nakon Drugog svetskog rata pa sve do danas, „Topli film“ tematizuje pitanje u kojoj se meri menjalo društvo u pogledu odnosa prema LGBT likovima kroz umetnost filma. Da bi predstavio tako složenu priču, autor je koristio skoro 40 ostvarenja, počevši od „Život je naš“ i „Sofke“ snimljenih 1948. godine pa sve do „Južnog vetra“ i „Kelta“ u novije vreme. Kroz tu istorijsku „vožnju“, vode nas dvojica mladih glumaca (Đorđe Mišina i Đorđe Galić), iz čije perspektive pratimo kako se, tokom svih burnih istorijskih dekada, promenio odnos društva prema onima koji se ponašaju i osećaju drugačije, posebno danas u vremenu opšte homofobije i zatvorenosti.

“Kako biti slobodan”

Film mladog reditelja Nikole Polića priča je o Slobodanu, slikaru iz Beograda, čija su dela devedesetih godina prošlog veka upoređivana sa opusom Vazarelija. Dvadeset godina kasnije on priređuje samostalnu izložbu kako bi ponovo zauzeo svoje mesto u svetu umetnosti.

- Snimanje je počelo davne 2015. godine i sve se desilo spontano. Danas, pored toga što imam veliku tremu oko beogradske premijere, mogao bih reći da je ovo film o našem slikaru i da je vredan vaše pažnje jer često pored gorućih tema koje okupiraju našu kinematografiju zaboravljamo i na sam položaj umetnika. Za mene, Slobodanova priča postavlja pitanje koliko je teško živeti, ako vaša umetnost nije prepoznata - rekao je reditelj.

"Neptunova Nevera"

U režiji Katarine Stanković film se odigrava na hrvatskom ostrvu Vis, gde raznolika grupa ljudi diskutuje o svojoj budućnosti, osvrćući se na gubitak kulture pripovedanja i slušanja. Ribari, deca, omladina, intelektualci, gradonačelnici i bogati strani vlasnik propadajuće fabrike konzervi „Neptun” okupljaju se u filmski dijalog, oblikujući kolektivnog protagonistu. Njihova vizija o zaštite životne sredine raste i premošćuje jaz između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, između lokalnog i globalnog, između unutrašnje i spoljašnje realnosti. Ostrvo je svet, a ovo ostrvo angažuje svet.

"Novosadsko sećanje"

Film reditelja Aleksandara Reljića daje glas Teodoru Kovaču (99), Ivanu Ivanjiju (93) i Marti Flato (81), koji su preživeli pogrom iz 1942. poznat kao Novosadska racija, kada su mađarski fašisti ubili preko hiljadu Novosađana i njihova tela bacili pod led Dunava.

- Jako se radujem što će moj film biti premijerno prikazan na Beldoksu, najvećem festivalu dokumentarnog filma kod nas i što će priča o strašnoj Novosadskoj raciji na taj način biti artikulisana, posebno u trenutku kada se i oko ovog događaja odvijaju razne istorijsko revizionističke manipulativne radnje - rekao je autor.

"Kad opet porastem"

U kratkom dokumentarcu mlada rediteljka Jovana Avramović se deceniju nakon što je napustila rodni grad vraća kući kako bi istražila duboko ukorenjen osećaj praznine koji je prati.

- Sve više me brine problem našeg odsustva iz ličnih života. Jureći za nekim zacrtanim ambicijama i egzistencijalnim pitanjima koja su sve teža, otuđili smo se od onoga što zaista jesmo. Kada sam postavila sebi pitanje šta je ono što mi najiskrenije nedostaje, shvatila sam da je to unutrašnje osećanje slobode o kom kao devojčica nikada nisam razmišljala. Ova priča govori o potrazi za tim izgubljenim osećanjem u nama - izjavila je mlada rediteljka.

"Minel"

Kratki dokumentarac u režiji Tare Gajović smešten je u fabriku za proizvodnju električnih transformatora „Minel – Ripanj” koja je 1953. godine izgrađena u beogradskom naselju Ripanj.

- Minel je fabrika koja je važna mojoj porodici, veliki deo njih je radio tamo, neki su sačekali i penziju. Dok sam bila mala, ali i danas slušam priče o tom mestu, o tim ljudima, o tome kako su izgledali njihovi životi - izjavila je mlada rediteljka.

“Šetnje koje se neće desiti”

Kratki eksperimentalni dokumentarac Mine Simendić smešten u digitalni prostor Google Mapa, preispituje potencijal i mogućnost ličnih promena, upoređujući ih sa disonancom između načina na koji je grad predstavljen na tim mapama i onoga kako grad zaista izgleda danas.

- U potrazi za nečim ličnim i vrlo emotivnim u toj javnoj arhivi, naišla sam na stokholmski sindrom u odnosu sa sopstvenom prošlošću, na jedan osećaj zarobljenosti i stagnacije, koji istovremeno patološki obožavam, i shvatila da počinjem da se poistovećujem sa gradom, koji je zaglavljen u sopstvenoj mapi. Deluje mi da je ovaj film novi oblik one iste stare nade da će nas neko razumeti – sada je to potraga za nečim antropomorfnim u tom digitalnom, koje za moju generaciju postaje jedna vrsta maternjeg jezika, jedan način artikulisanja realnosti - rekla je autorka.

“Heterotopija”

Prvi kratki film Nikole Nikolića realizovan je u okviru Kino – Eko radionice koju organizuje Akademski filmski centar DKSG. O svom dokumentarcu mladi reditelj kaže:

- Heterotopija je film o prostoru koji u sebe integriše različite vremenske kategorije, kako kroz pitanje progresa sadržanog u kolektivnom, tako i kroz prizmu pojedinačnog i ličnog iskustva.

"Džojmejkers"

Film rediteljke Jelena Radovanović bavi se muzičkim majstorstvom romskih trubača sa juga Srbije.

- Ovim filmom želeli smo da prikažemo nepoznatu stranu trubačkog zanata tj. izazove sa kojima se susreću Romi muzičari, a tiču se načina na koji uče da sviraju i njegovih posledica po zdravlje. S jedne strane, ljubav prema muzici i instrumentu, talenat i posvećenost sa kojima sviraju govori o značaju muzike za ovu zajednicu. Pogotovo deca muzičari mogu da posluže kao inspiracija i primer za sve đake muzičkih škola. S druge strane, atmosfera i teški uslovi u kojima žive, gde se formiraju kao ličnosti i muzičari-trubači, u kontrastu su s radošću i patosom koju njihova muzika donosi. Film je i svojevrsna potraga za značenjem pojma sevdah, za otkrivanjem specifičnog osećanja koje često leži u osnovi njihove muzike – kazala je rediteljka.

"Izlaz kroz ludaru"

Kratki intimni dokumentarac Nikole Ilića, govori o vojniku koji nije želeo da bude vojnik.

- Kao mladi vojnik u ratu na Kosovu, shvatio sam da preko 95% mojih „saboraca“ nije želelo da bude tamo, taj gorki osećaj koji su delili mladići prisiljeni na vojnu službu širom sveta. Istrgnuti iz civilnog života i ugurani u stare čizme nekih prethodnih ratova, te poslati na prve linije bez izbora, suočeni sa ogromnim strahom, besom i beznađem. Mnogi klasici su poginuli, neki su kasnije počinili samoubistvo, a većina nas je završila sa nekim oblikom poremećaja - rekao je autor.

"Kadence za vrt"

Film autora Daneta Komljena prati Jone, pripadnicu kvir komunističkog kolektiva, koji je skoro deceniju živeo u prikolici u Berlinu.

- Pročitao sam novinski tekst o Mollies i njihovom iseljenju negde na proleće 2021. Neke od njih sam poznavao površno, ali nešto vezano sa tom grupom, njihovom dinamikom, neizvesnom budućnosti me je navelo da im pokucam na vrata i pitam da li bi hteli da napravimo film zajedno. Nakon meseci većanja, Mollies su pristali i ovo je postao film o njihovom poslednjem letu u nelegalnom kamp parku gde su živeli više od decenije. Godina 2021. je bila i drugo leto pandemije. “Kadence za vrt” je za mene tako postao film o preživljavanju, u trenutku kada se svako zajedništvo činilo toliko dalekim, film o istrajavanju i završecima - rekao ja autor.

“Izbor za mis zatvora”

Film nagrađivanog reditelja Srđana Šarenca, vodi nas u mali grad Pirajui, sa samo 25.000 stanovnika i tri zatvora. Kako bi vratila samopoštovanje osuđenicama, direktorka zatvora organizuje takmičenje lepote.

- Veliko mi je zadovoljstvo da će moj novi film imati svetsku premijeru na Beldocsu. Film se stvarao 10 godina i govori o ženskim pravima u brazilskom zatvoru. Izbor za Mis Zatvora podiže samopouzdanje zatvorenicama i omogućava njihovu resocijalizaciju. Nadam se da će zatvori kod nas uvesti ovakva vrsta takmičenja jer zatvorenici nisu samo brojevi - izjavio je autor.

„Nasleđe kralja trube

- Ovo je film o jedinstvenoj i neponovljivoj ličnosti sa naše muzičke scene, muzičaru koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Zvuk njegove trube prodirao je i do najtvrdokornijih srca. Poslednji dani života Fejata Sejdića su ujedno i početak njegove filmske priče, koja je slavnog trubača pokušala da osvetli pre svega sa one ljudske strane - izjavio je Vladimir Kajlovic.

“Kombi-nacija”

Reditelj Jugoslav Nikolić je rekao da je „Kombi-nacija” road movie koji nas kroz vožnju restauriranim oldtajmer kombijem Zastava 850AK vraća u Jugoslaviju osamdesetih godina. Iz priče bivših radnika se može složiti mozaik kako je izgledao život u Jugoslaviji nekada.

Kada je reč o međunarodnoj selekciji izdvajamo:

"Dohomej" - Mati Diop — Francuska,Senegal, Benin

Dramatizacija istinite priče o 26 predmeta kraljevskog blaga iz Kraljevine Dahomej (današnji Benin), koja su bila smeštena u muzeju u Francuskoj. Film istražuje kako su artefakti vraćeni iz Francuske u Benin, kao i reakcije naroda Benina. Ovaj film dobitnik je Zlatnog medveda na Berlinalu.

"Sunčani sat" Liis Nimik — Estonija

Tokom gotovo sedam godina istraživanja perifernih predela estonske seoske sredine, ovo oniričko putovanje snimljeno na 16mm iznosi na površinu svakodnevne ritmove običnih ljudi i životinja u različitim dobima i fazama njihovih života. Komponuje analognu pesmu mikrokosmosa, koji je, svesno ili nesvesno, odbacio centralnu, arogantnu doktrinu izuzetnosti ljudi.

“Porodica na određeno vreme” Sead Sabotić – Crna Gora

Reditelj traga za Gorčinom, junakom svog filma, uz pomoć prijatelja Dragana. Put ih vodi u Gorčinovo rodno selo, gdje se gubi u izolovanim selima, pretvarajući potragu u alegorijsko putovanje u nepoznato.

“Dosadni dani i noći” Guo Zhenming — Kina

Posle 30 godina koje je proveo kao lutajući pesnik, Zeng se vraća u svoje rodno mesto gde je zatvoren rudnik uglja, na jugu Kine. Dva prijatelja ga posećuju, lutaju među ostacima, kad stara skrivena rana izlazi na površinu. Pre 32 godine, Zengov život se promenio zbog njegove uloge u demokratskom pokretu 1989. Sada se bori sa prazninom života u kontinuiranoj kiši kasne jeseni, u nemogućnosti da se oslobodi.

„Majka svih laži” Kadib Abyad, Asmae El Moudir — Maroko, Saudijska Arabija, Egipat, Katar

U Kanu ovenčan nagradama „Cinema Eye“ za najbolji dokumentarni filma i nagradom za najbolju režiju u programu „Un certain regard“, predstavlja putovanje mlade marokanske rediteljke Asmae El Moudir kroz prošlost njene porodice i njene zemlje. Pitajući se zašto ima samo jednu fotografiju iz detinjstva i zašto je sigurna da devojčica na fotografiji nije ona, rediteljka odlučuje da istraži misterioznu prošlost. Ona gradi minijaturnu verziju Kazablanke i komšiluka u kom je odrasla, a u toj nadrealnoj atmosferi, njen otac, majka i baka kreću da pričaju.

„Holivudgejt“ (Holywoodgate) Ibrahim Nash’at — Nemačka, SAD

Nezapamćeno odvažni dokumentarac egipatskog reditelja Ibrahima Našata, na Beldocs stiže posle zapaženih projekcija na festivalima kao što su Venecija i IDFA u Amsterdamu. Ibrahim je sa kamerom otputovao u Avganistan 2021. godine, samo nekoliko dana nakon što se američka vojska povukla iz ove zemlje. Talibani su ponovo preuzeli kontrolu nad razorenom zemljom i pronašli holivudgejt – američku bazu napunjenu oružjem. Reditelj u Avganistanu provodi godinu dana i prati transformaciju talibana iz gerilskog pokreta u teško naoružani vojni režim, pružajući neverovatan i direktan uvid u stanje stvari u Avganistanu danas.

Iz izbora gosta kustosa Srećka Horvata:

“Moja ukradena planeta” Farahnaz Sharifi — Nemačka, Iran 
Iranka Fara prinuđena je da stvori sopstvenu planetu da bi bila slobodna. Kupuje tuđa sećanja u formi Super 8 filmova, dok snima i beleži i svoja, kako bi stvorila alternativnu istoriju Irana.

"Okupirani grad" (Occupied City) Stiv Mekvin — Velika Britanija, Holandija

Prošlost se sučeljava sa neizvesnom sadašnjošću u dokumentarcu Okupirani grad, rađenom prema knjizi Atlas okupiranog grada spisateljice Bjanke Stigter. Stvorena su dva međusobno povezana portreta – živopisna slika nacističke okupacije u Amsterdamu i završetka pandemije i protesta. Ono što nastaje je ujedno razarajuće i životno afirmišuće, poput putovanja kroz sećanja i ono što tek dolazi.

https://www.youtube.com/watch?v=qOYrpk-A45s&ab_channel=A24

"Saundtrek za prevrat" Johan Grimonprez — Belgija, Francuska, Holandija

bavi se važnim trenutkom u hladnoratovskom periodu kad se proces emancipacije afričkih zemalja prepliće s popularnim džez muzičarima 20. veka. Fokus je priča o atentatu na Patrisa Lumumbu. Reditelj Johan Grimonprez inkorporira logiku džez koncerta u esejističko filmsko ostvarenje kako bi dočarao kompleksan istorijski trenutak, važan za izgradnju identiteta naroda Afrike.

Bonus video: Filmski festival u Kanu 2024