Ljubiteljima knjiga Džejmsa Džojsa 16. jun zaokružen je u kalendaru kao "Bloomsday“ ili "Blumov dan", nazvan tako po Leopoldu Blumu, glavnom junaku romana "Uliks". To je verovatno najpoznatiji, ali ne i jedini, roman u kom je radnja smeštena u samo jedan dan. I drugi pisci su radnju (ili odsustvo radnje) pleli oko jednog datuma. Neki od njih su takođe klasici, a neki među najčitanijim autorima današnjice.
„Ne propustite da sa nama proslavite verovatno najznačajniji dan u istoriji književnosti“, navedeno je u pozivnici za treći „Bloomsday Serbia“ u Novom Sadu, sa programom posvećenim „Uliksu“, Džejmsu Džojsu i drugim delima ovog pisca. Na festivalu u knjižari „Zenit“ najavljeni su akademik Zoran Paunović (prevodilac Džojsa na srpski), profesori, teoretičari književnosti, filmski reditelji i kritičari, maratonsko čitanje „Uliksa“, prikazivanje filma „Blum“, koncerti… Sve u čast romana i njegovog autora.
Džejms Džojs – Uliks
Niko pre Džojsa nije napisao roman kao što je „Uliks“. Radnju jednog od najznačajnijih romana u istoriji knjižavnosti relativno je lako svesti na nekoliko rečenica: pratimo život tri glavna lika u toku jednog dana, 16. juna 1904. godine u Dablinu… Ali je, uprkos tome, „Uliks“ jednostavno neprepričljiv. Prepun detalja, već ceo vek otkrivaju se u ovoj knjizi nova značenja i perspektive.
Osnovna je paralela sa Homerovom „Odisejom“, ali je Leopold Blum daleko od antičkog heroja. Suprug Moli Blum (neka vrsta moderne Penelope) i otac Stivena Dedalusa (Telemaha) luta dablinskim ulicama, zalazi u pabove, tu su i bordeli, slučajni susreti, sitnice… Svaki od tih usputnih događaja ili impresija ima pandan u „Odiseji“, ali su oni trivijalni i naizgled beznačajni, sve dok u Blumovoj svesti (i unutrašnjim monolozima) ne dobiju ogroman značaj.
Džojs je svoje remek-delo objavio na svoj 40. rođendan, a zbog njega mu je pre tačno jednog veka u Americi bilo suđeno zbog opscenosti, što je priča za sebe, posle čega su se pojavljivala i „prečišćena“ i skraćena izdanja. Sa druge strane, Džojs je sebi zamerao samo na tome što je „možda preterao u sistematizovanju Uliksa“.
I isto onako kako je Džojs referirao na antički ep, tako su mnogi posle njega referirali na njegov roman, a Blum je prevazišao okvire knjige, dospevao je i na Brodvej, i na film (verzija Džozefa Strika bila je 1967. nominovana za Oskara najbolji adaptirani scenario, a irski reditelj Šon Volš je napravio i svog „Bluma“ 2003. godine), i u muziku i popularnu kulturu kroz pesme grupe Jefferson Airplane, Kejt Buš i instrumental „June 16th“ grupe Minuteman…
Virdžinija Vulf – Gospođa Dalovej
Pet godina nakon „Uliksa“ objavljen je roman „Gospođa Dalovej“ Virdžinije Vulf. Roman o Klarisi Dalovej, suprugi imućnog poslanika u parlamentu, koja jednog jutra (takođe u junu) odluči da sama sebi kupi cveće i priredi zabavu, prvo je trebalo da se zove „Sati“ (čuveni istoimeni film Stivena Daldrija iz 2002. sa Nikol Kidman delom govori o tome) i trebalo je da bude „studija o duševoj bolesti i samoubistvu“. Ali se na svoj način, kako primećuju kritičari i istoričari književnosti, pretvara u odu životu i životnoj radosti.
Roman je započet kao pripovest u trećem licu, ali se perspektive menjaju, a u istom danu Klarisa sreće nekadašnjeg ljubavnika Pitera, raskrinkava se priroda Klarisinog čudnog braka sa Ričardom, a ratni veteran Septimus Voren Smit se ubija nakon što mu je rečeno na pregledu kod psihijatra da će zbog halucinacija morati u kliniku, o čemu Klarisa saznaje na svojoj zabavi od psihijatrove supruge…
„Gospođu Dalovej“ su po izlasku kritičari i teoretičari poredili, više zbog korišćenja toka svesti nego zbog toga što se odvija u jednom danu, sa „Uliksom“. Štaviše, smatrana je i „ženskim odgovorom“ na Džojsov roman. Međutim, Vulfova je u svom dnevniku zapisala da je bila privučena prvim poglavljima „Uliksa“, ali da joj je potom dosadio i da je knjiga „promašaj“, da je rasplinut, pretenciozan i sirov „ne samo u očiglednom smislu, nego u književnom“.
Čarls Dikens – Božićna priča
I pisci pre Džojsa i Vulfove su, razume se, povremeno svoje knjige smeštali u samo jedan dan. Čarls Dikens smestio je „Božićnu priču“ u samo jednu noć, odnosno u hladno Badnje veče u Londonu. Pre novela nego roman u pravom smislu te reči, knjiga objavljena 1844. podeljena je u pet poglavlja. Priča je dobro poznata: mizantropa i škrticu Skrudža, nakon što odbije da da milostinju, a svog pomoćnika pusti da ode na Božić kući uz reči da mu taj dan neće biti plaćen, posećuje duh njegovog sedam godina ranije umrlog ortaka Džejkoba i najavljuje mu da će ga posetiti tri duha: prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Prvi duh vodi ga u detinjstvo, postaje jasno zašto je Skrudž takav. Drugi duh vodi ga u porodicu njegovog radnika, koji je slabo plaćen, ali srećan, a onda se, vođen trećim duhom, suočio sa onim čega se najviše plašio.
Ova knjiga jedna je od najpopularnijih prazničnih knjiga svih vremena, a uprkos tome što je nastala i govori o viktorijanskoj Britaniji pronalazi svoje čitaoce i danas.
Malkolm Lauri – Ispod vulkana
Malkolm Lauri smestio je svoje remek-delo u Meksiko, tokom Dana mrtvih 1938. godine. To je poslednji dan u životu konzula Džefrija Firmina, neke vrste piščevog alter-ega, koji provodi vreme dolivajući se alkoholom u varošici Kaunauak između vulkana Popokatepetl i Istakiuatl. Priča se niže hronološki, počinje povratkom Konzulove supruge Ivon, koja ga je napustila godinu ranije, a završava se njegovom nasilnom smrću u smiraj dana.
Roman je podeljen u 12 poglavlja, a Lauri sam objasnio je da to nije slučajno jer taj „dan ima 12 sati, godina 12 meseci“, a da je taj broj važan i u Kabali jer, prema autorovim rečima, „pokazuje čovekove duhovne aspiracije“. Neki od tumača Laurijevog dela ukazuju i na to da je, objavljujući ovaj roman 1947. godine, praktično anticipirao i svoj kraj života deceniju kasnije.
Roman „Ispod vulkana“ čitaoci i kritika hvale kao jedan od najboljih ikada napisanih u 20. veku, a po njemu je snimljen je i odličan film (1984) u režiji Džona Hjustona.
Sol Belou – Ne propusti dan
Roman kanadsko-američkog pisca Sola Beloua „Ne propusti dan“, objavljen dve decenije pre nego što će autor dobiti Nobelovu nagradu za književnost, govori o Vilhelmu Adleru, iliti Tomiju Vilhelmu, propalom glumcu u svojim četrdesetim godinama. Za Vilhelma nema posla, žena mu ne da razvod, a nije u bliskim vezama ni sa svojom decom ni sa svojim ocem.
Šta je onda toliko privlačno u ovom romanu? To što je napisan izvrsnim stilom, a (anti)junak je primoran da konačno preispita svoj život i konačno prihvati „teret sopstva“. I po ovom romanu snimljen je istoimeni film (1986), a Vilhelma je igrao Robin Vilijams.
Aleksandar Solženjicin – Jedan dan Ivana Denisoviča
Roman „Jedan dan Ivana Denisoviča“, kada je objavljen 1962. godine šokirao je sovjetsku Rusiju. Solženjicin je opisao jedan dan čoveka od trenutka kada se probudi do trenutaka pred san. Međutim, Ivan Denisovič Šukov taj dan sredinom 20. veka provodi u gulagu, gde je zatočen posle presude da je bio nacistički špijun tokom Drugog svetskog rata. Takođe pre duža novela nego roman, pisana jednostavnim stilom, u realističkom ključu, ali upečatljivim rečenicama, ova knjiga načinila je od njenog autora najpoznatijeg sovjetskog disidenta svih vremena.
Uverljivosti opisa doprinosi i to što je Solženjicin, nekadašnji kapetan Crvene armije, uhapšen zbog kritikovanja Staljina u privatnom pismu i osuđen na osam godina u logoru. Njegov „Arhipelag gulag“ iz 1970. godine doneo mu je i Nobelovu nagradu za književnost.
Kristofer Išervud – Samac
Smešten u Južnu Kaliforniju u jedan dan 1962. godine, roman govori o Džordžu, sredovečnom Englezu i profesoru književnosti na Univerzitetu u Los Anđelesu, koji ne može da se izbori sa smrću svog partnera Džima i pokušava da se nosi sa ogromnom tugom, tako što, susrećući se sa mnogim likovima tokom dana, proverava da li ga je njegova „magija napustila“.
Kristofer Išervud je ovaj roman napisao zasnivajući ga po mnogo čemu na ličnim iskustvima, a univerzitet bi mogao da bude isti onaj na kom je predavao neko vreme. Po „Samcu“ je snimljen i istoimeni film 2009. sa Kolinom Firtom u naslovnoj ulozi.
Filip K. Dik – Sanjaju li androidi električne ovce
Ljubitelji filmova znaju za ovaj roman po kultnom ostvarenju „Blade Runner“ (1982) sa Harisonom Fordom i Rutgerom Hauerom u glavnim ulogama.
Distopijski roman, objavljen 1968. godine, smešten je u noć San Franciska budućnosti (prvobitno je to bila alternativna 1992. a u kasnijim izdanjima 2021. godina) i prati Rika Dekarda, detektiva sa zadatkom da „penzioniše“ androide najnovije generacije. Sa druge strane je Džon Izidor, natprosečno inteligentan (i pokazaće se emotivan), predvodnik pobunjene grupe androida. Uticaj ovog romana, a potom i filma, na naučnu fantastiku i (popularnu) kulturu nemoguće je sagledati.
Hanif Kurejši – Intimnost
Glavni junak ne preterano obimnog romana savremenog britanskog autora pakistanskog porekla Hanifa Kurejšija iz 1998. godine je sredovečni pisac koji ima suprugu, dvojicu sinova i mlau ljubavnicu koja mu jednog dana kaže: „Ako me želiš, tu sam“. To je žena sa kojom želi da ispuni sve svoje snove o strasti i seksualnu požudu, a provodi 24 sata promišljajući svoje veze sa suprugom, sinovima, prijateljima i ljubavnicom.
I ovaj roman prenet je na veliki ekran 2001. godine, u režiji Patrisa Šeroa.
Ijan Makjuan – Subota
Ijan Makjuan, jedan od najboljih pisaca svoje generacije, svoj roman smestio je u tačno određeni datum: subota, 15. februara 2003. godine u Londonu. Dok se priprema protest protiv rata u Iraku, uspešni neurohirurg Henri Peroun, ponosni otac ćerke pesnikinje i sina bluz gitariste, pred svitanje primećuje zloslutni znak na nebu i nije mu jasno da li je to kometa ili zapaljeni avion.
Kasnije tog dana, u saobraćajnoj nezgodi naleće na mladića sa ozbiljnim poremećajem, što na kraju dana vodi Perounovom promišljanju o ratu, poeziji, muzici, ljubavi i smrti, pritom ne sluteći da njegove slutnje o nasilju dobijaju epilog u njegovog kući…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar