0
Kao verovatno svi autori radio sam filmove koje sam želeo, ali i koje sam mogao, u okvirima mogućnosti koje sam imao. Život i realnost se suprostavljaju filmu, odnosno fikciji i uvek je potrebno u tom "sukobu" odustati od nekih svojih ideja ili se prilagođavati novonastalim situacijama, kaže za Nova.rs reditelj Srđan Karanović.
Knjiga „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“, koju je upravo objavio Filmski centar Srbije, čini 11 razgovora u kojima veliki reditelj otvoreno i iskreno priča s mlađim kolegom Stefanom Arsenijevićem o svojim dugometražnim igranim filmovima i seriji „Grlom u jagode“. Razgovori hronološki prate Karanovićevu filmografiju, u kojoj su čuveni naslovi poput „Petrijinog venca“, „Mirisa poljskog cveća“, „Jagoda u grlu“, „Nešto između“ ili „Virdžine“, predstavljajući uvid iz prve ruke o nastanku filmova, kreativnom procesu, umetnosti režije, dilemama, preprekama i odlukama koje je kao reditelj donosio.
Ova monografija koju potpisuje Arsenijević svedočanstvo je turbulentne epohe, sagledane iz ličnog i profesionalnog ugla, o jednoj zemlji i o njenoj kinematografiji, koje više ne postoje.
– Nadali smo se i „bajali“ da ova knjiga bude interesantna za nekoga. Užasavalo bi me da smo to radili samo za neke posvećene filmske umetnike. Kao i uvek kada sam nešto radio, povremeno sam sumnjao, razmišljao sam da to možda nema smisla. Ispalo je da ima. I zato sam vrlo zadovoljan – rekao je Srđan Karanović pre dve večeri na promociji knjige u prepunoj Dvorani kulturnog centra.
Kada je prošlog novembra reditelj i nekadašnji profesor FDU objavio autobiografsku knjigu „Sam o sebi“ (Geopoetika), još tada je najavio i novu, iz pera mlađeg kolege i nekadašnjeg studenta Stefana Arsenijevića.
– Nadam se da će čitaoci u knjizi prepoznati i pronaći bar korene mog „kamička“, ili „kamičaka“ koje sam se trudio da ugradim svojim filmovima u beskrajni zid naših nesavršenih života – kaže Srđan Karanović za Nova.rs povodom nove knjige „Malo iznad tla“.
Uz savesnu i vrednu pomoć Stefana Arsenijevića uspeo je, kako ističe za naš sajt, da ispriča bar deo svojih sećanja na stvaranje filmova koje je radio uz pomoć svojih saradnika:
– Kao verovatno svi autori radio sam filmove koje sam želeo, ali i koje sam mogao, u okvirima mogućnosti koje sam imao. Život i realnost se suprostavljaju filmu, odnosno fikciji i uvek je potrebno u tom „sukobu“ odustati od nekih svojih ideja ili se prilagođavati novonastalim situacijama. Publika često misli da je film sniman onoliko koliko traje u bioskopu a ne zna, niti mora da zna, za prepreke i muke s kojom su se, u podužem vremenskom periodu susretali autori sa svojom ekipom u „borbi“ protiv realnosti – napominje za naš portal veliki reditelj.
Podseća i da svaki film, osim plemenite igre i stvaralačke radosti, sadrži i svoje muke:
– Vrlo mi je žao što slični tekstovi nemaju ozbiljniju tradiciju u našoj filmskoj kulturi i voleo bih da i savremeni i budući filmski autori ostave pisanog traga o svojim mukama i „bitkama“. Slučajnosti, intrige, nepoznavanje svog posla pojedinih članova ekipe, društveni i istorijski kontekst i, na primer, nedovoljna finansijska sredstva ili nedovoljno vremena da se scena snimi kako treba, i te kako utiču na estetiku i kvalitet. Nije dovoljno imati samo dobre ideje, već i snalažljivost da ih ostvarite i u okolnostima koje vam ne idu na ruku – zaključuje Srđan Karanović.
Bonus video: Goran Marković