Političari u Srbiji, a naročito poslanici u Narodnoj skupštini, koji je izabrao narod, ne razumeju, niti žele da razumeju kolika je snaga reči koje izgovaraju, ocenjuje za Nova.rs reditelj Srdan Golubović.
Scenarista i reditelj Srdan Golubović kum je predstojećeg Festivala francuskog filma, koji će po peti put biti održan od 14. do 18. juna na više lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. S obzirom da ovaj festival svake godine, po samonametnutoj tradiciji, ima kuma manifestacije, kojeg odlikuju čvrste veze s francuskom kulturom, Srdan Golubović, kao neko čiji je otac bio francuski đak, koji je potpisao dva filma u srpsko-francuskoj koprodukciji, rad je da priča o dubokoj povezanosti srpske i francuske kulture, i o tome kako su naši umetnici oduvek hrlili u Pariz… Ali, rad je, posebno u ovom trenutku kada je u Srbiji uzavrela atmosfera, da priča i o tome kako se divi francuskom bundžijskom duhu. I dok Francuzi već neko vreme demonstriraju zbog reforme penzionog sistema, ovde kao da su se prelili protesti, no razlozi su posve drugačije prirode.
– Francuski duh mi je blizak. U Parizu, na Trgu Nacije imate gotovo svakodnevne proteste. Oni imaju tu kulturu pobune, nepristajanja na neke stvari za koje misle da nisu ispravne. Mi nemamo takvu kulturu, i s vremena na vreme dogodi nam se da upadnemo u letargiju, iz koje umemo ponekad da se izvučemo. Volim u Francuskoj što postoji potreba da se kaže ono što se misli, potreba za buntom, jer to je odlika slobodnog društva. Dakle, društva u kojem se pojedinac oseća slobodno da kaže šta misli – priča za Nova.rs Srdan Golubović.
Kultura bunta je, kako naglašava reditelj, parametar slobode jedne zemlje. I dok nama nije trebala penziona reforma, već tragedije da bismo izašli na ulice, Golubović proteste „Srbija protiv nasilja“ ne naziva buntom:
– Kad sam nedavno gostovao u jednoj emisiji citirao sam glumicu Branku Katić koja je rekla da je ovo „artikulacija kolektivne tuge, duboki čin saosećanja s žrtvama i njihovim porodicama“. I s tim se potpuno slažem i mislim da je ovo kolektivna artikulacija bola, potreba da se stvori odnos empatije i saosećanja s onim što se ovde dešava već dugi niz godina, svim nasiljima, a naročito posle onog što se desilo 3. i 4. maja.
Za razliku od Francuske, mi smo sredina u kojoj je potrebno, konstatuje reditelj, da dogori do noktiju kako bismo izašli na ulicu:
– Mislim da su ovi protesti, kao izraz tuge i saosećanja, vrlo autentični i snažni. Baš zbog toga što su izazvani toliko velikim bolom. Nažalost, ovo društvo je veoma polarizovano i ako postoji jedna stvar koju najviše zameram ovoj vlasti to je ozbiljan rad na tome da se društvo potpuno podeli. Uvek su ovde postojale i tinjale podele, ali sada su dovedene do granice usijanja koja je jako opasna. Mislim da se, u stvari, gradio sistem vladavine na toj strašnoj podeli između njih i nas, ovih i onih, ovakvih i onakvih… I to je najveća tragedija ovog društva, jer iz toga proizilazi da čovek ne sme da kaže šta misli – ukazuje Golubović.
Ako se, pak, ovde neko drzne da kaže šta misli, odmah biva nazivan raznim pogrdnim imenima, poput izdajnika, plaćenika…
– I došli smo tako do objavljivanja lažnih honorara glumaca, potrebe da se neki ljudi, jedna profesija, deo društva žigoše i stigmatizuje. I to su strašne stvari, koje samo podgrevaju atmosferu mržnje. To je, čini mi se, najgora stvar koja nam se dešava. Da smo nasilno društvo svedoči i ono što je govorio taj Bakarec u Narodnoj skupštini, ili poslanica SNS-a Nataša Jovanović. To je čin dubokog i žestokog nasilja.
Upitan zašto su umetnici gotovo uvek na udaru, Srdan Golubović napominje da je glas umetnika, a posebno glumaca vidljiv:
– Samim tim što su vidljivi, imaju uticaj na javnost, na običan svet, narod. I zato su političarima uvek bili vrsta posebnog neprijatelja. I svaka izgovorena reč, koja ne ide u prilog vlasti, jeste direktan atak na tu vlast. Jer, izgovaraju ih glumci čije filmove i serije gledaju milioni ljudi. Oni ulaze, kako bi se to kolokvijalno reklo, i u one najzabačenije domove u Srbiji. A to je ono čega se svaka vlast plaši. I zato sad imamo targetiranje glumaca i stigmatizaciju kompletne profesije.
I to je opet, kako ukazuje Golubović, podela na „njih i nas“. A reditelj sanja o drugačijoj Srbiji:
– Sanjam o Srbiji u kojoj će svako imati pravo da kaže šta misli, a da iza toga ne usledi talas agresije i verbalnog nasilništva. Na kraju to može da dovede i do nečega što nije samo verbalno nasilje, nego i klasičan oblik nasilja. Evo, na ulici je, još uvek verbalno, napadnut Marko Janketić. Ali, od tog verbalnog napada na ulici zbog drugačijeg mišljenja do fizičkog napada je mnogo tanka linija – upozorava reditelj.
Zato bi neko ko je poslanik, i predstavnik naroda u Skupštini, morao da ima minimalni osećaj odgovornosti za izgovorene reči:
– Trebalo bi da zna da te reči imaju veliki odjek i značaj, da one mogu da proizvedu strašne posledice. I koliko one, u stvari, nisu samo reči, nego mogu da budu oružje – smatra naš sagovornik.
Iako se ne usuđuje još uvek da prognozira rasplet čitave situacije, napominje da mu se sviđa energija prisutna na protestima „Srbija protiv nasilja“:
– Sviđa mi se što su ljudi ponovo slobodni da kažu šta misle i osećaju. U stvari što su se probudili iz letargije. Kako će da se završi, ne znam. Ali, ono čemu se nadam jeste da ćemo postati društvo u kojem ne postoji kontrola samo jedne političke partije, čak jednog čoveka. Želeo bih da živimo u društvu u kojem postoji iskreni pluralizam, iskrena potreba da postoje različita mišljenja, i da s tom različitošću možemo zajedno da živimo. Mislim da je to jedini način, i sam se borim, pre svega, za to. Ne borim se za ovu ili onu političku i ideološku opciju. Najiskrenije se borim i boriću se da, unutar tih različitih interesa i mišljenja, ideoloških, političkih i svih drugih, budemo dovoljno tolerantni da ne ugrožavamo jedni druge. Mislim da je to u ovom trenutku za Srbiju i naše društvo osnovni civilizacijski cilj. Deluje čudno da nam je to cilj, ali to je, nažalost, nešto što smo izgubili – kaže na kraju Srdan Golubović.
Bonus video: Protest Srbija protiv nasilja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare