Čak sedam prestižnih naslova od čega dva ostvarenja koja su prikazana na nedavno završenom 76. Kanskom filmskom festivalu uveličaće ovogodišnje, peto izdanje Festivala francuskog filma koji će biti održan od 14. do 18. juna, na nekoliko lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Na Festivalu francuskog filma, kojem po tradiciji ove godine kumuje Srdan Golubović, publika će biti u prilici da pogleda vrhunska i recentna ostvarenja tamošnje kinematografije, najavili su organizatori ove smotre na konferenciji za medije, napomenuvši da će njome biti otvorena i manifestacija Starogradsko leto.
Pod vedrim nebom publika će moći da vidi naslove: „Normalnost“ Olivijea Babinea, „Vinsent mora umreti“ Stefana Kastanga, „Velika kola“ Filipa Garela, „Toranj“ Gijoma Niklua, „Pod zvezdama“ Sebastjena Tilara, „Knjiga rešenja“ Mišel Gondri i „Kuća“ Anis Bonefon, najavio je direktor i inicijator Festivala francuskog filma Igor Stanković.
Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar podsetio je da je ovaj festival još jedan od rezultata sporazuma Srbije i Francuske o koporodukcijama, i plod francusko-srpske saradnje, dok je Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji i savetnik za saradnju i kulturu pri Ambasadi Francuske naglasio da je ova smotra namenjena proslavi filmske umetnosti, zahvaljujući kojoj će Beograd, ali i drugi gradovi u Srbiji videti najnovija ostvarenja francuskog filma.
– Vraća se festival na Kosančićev venac, koji bih nazvao srpskim Monmartrom, a odvijaće se i u Silosima, koji su popularni među omladinom, dok će filmovi biti prikazivani i na otvorenom između dve kule Poslovnog centra „Ušće“. Ovo je pravi prozor u aktuelnu francusku produkciju uz dva filma koji direktno dolaze s Kanskog festivala – kazao je Pjere, napomenuvši koliko mu je drago što je film Vladimira Perišića „Lost Country“ bio sada premijerno prikazan u Kanu, a i mladi Jovan Ginić dobio nagradu „Otkrovenje“, kao i da je to što će, po drugi put, u Srbiju doći Olivije Babine, dokaz značajnih veza Srbija i Francuske.
Francuski sineasta Olivije Babine obratio se medijima putem Zuma, a svoj film „Normalnost“ , koji će premijerno biti prikazan na predstojećem festivalu, okarakterisao je kao „težak“:
– Govori o 15-godišnjoj devojčici koju sam odgaja otac, nakon gubitka supruge. Ali, opet otac je takva ličnost koju odlikuje humor i uspeva ćerki da prenese ljubav prema zabavnim stvarima u životu. Upravo taj crni humor im pomaže da drže glavu iznad vode. Ta devojčica ima bujnu maštu, koju hrani serijama i filmovima. Volim da pravim filmove koji govore o stvarnom životu, ali opet odstupaju od stvarnosti – kazao je francuski reditelj.
Srdan Golubović, koji je ove godine kum festivala, priznao je koliko mu je ta „titula“ velika čast:
– Ja sam veoma vezan za Francusku. Moj otac (Predrag Golubović, reditelj i scenarista, prim. aut.) je bio francuski đak, a uradio sam dva filma koji su bili srpsko-francuske koprodukcije. Mislim da je ovaj festival značajan kao dokaz, uz veliki broj koprodukcija poslednjih godina, veza naše zemlje i Francuske. Ali, važno je reći da ovo nije uspostavljanje veze s francuskom kulturom, već nastavak jedne duboke veze koju ove dve kulture imaju. Za umetnike iz Srbije Pariz i Francuska oduvek su bili neka vrsta umetničke meke. Uvek je to bilo mesto gde su naši umetnici odlazili da se školuju i grade velike međunarodne karijere. Kad pogledamo slikare, od Dade Đurića, Ljube Popovića, Vladimira Veličkovića, do Uroša Toškovića, ili filmske umetnike kakvi su Dušan Makavejev ili Aleksandar Saša Petrović, pa do velikog pisca Danila Kiša shvatićemo da su svoje umetničko sazrevanje doživljavali u Parizu. Veza između srpske i francuske kulture je zato neraskidiva. Čak i tokom devedesetih, kad smo bili izolovani, u potpunom diskonituitetu ta veza je postojala. I tada su u Srbiji francuski filmovi bili jako gledani. To je svedočanstvo da je posredi jedna prirodna veza. I ne bih govorio o dve države i naroda, već dve kulture. Umetnost je jedan imaginarni, iracionalni pojam i kad je nešto iracionalno onda su veze mnogo dublje i intimnije. Ovaj festival je dokaz sve većih veza – konstatovao je Golubović, a osvrnuo se i na film Vladimira Perišića „Lost Country“, koji je prikazan u Kanu, uz odlične kritike i nagradu za Jovana Ginića:
– Vladimir je baš primer onoga o čemu sam govorio, srpski autor koji se školovao u Parizu i čiji je identitet podjednako i srpski i francuski. U stvari, sublimat te duboke veze srpske i francuske kulture – ocenio je reditelj.
Značajno je za Golubovića i što će Festival francuskog filma biti održan na otvorenom, na Kosančićevom vencu, kraj Silosa na Dorćolu i pored kula na Ušću:
– Ono što u Francuskoj volim jeste to koliko se ceni umetnost. Film ima značajno mesto u društvu i čini mi se da su projekcije na otvorenom pravi dokaz i primer da se slavi film na najbolji način. Dobra je prilika da kroz festival tu francusku ljubav, strast i posvećenost prema filmu prenesemo i kod nas. Pozivam sve ljude da dođu i mislim da će ovaj festival biti veliki praznik filma – poručio je Srdan Golubović.
Bonus video: Kan, crveni tepih
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare