U susret obeležavanju 30-og rođendana noćnog kluba Soul Food Cafe, koji je radio od januara 1993. do leta 1996. u Francuskoj 6 u Beogradu, donosimo vam priču o ovom kultnom mestu.
“Mala ali odabrana ekipa koja je klub otvorila, vodila i živela, zajedno sa svima vama, rešila je da obnovi sećanje na mesto koje nam je svima toliko značilo”, poručio je na društvenim mrežama tim nekadašnjeg Soul Food-a i najavio dve žurke ovog vikenda, na originalnoj staroj lokaciji, povodom 30 godina od osnivanja ovog legendarnog kluba koji je obeležio noćni život Beograda.
Petak je uvek u Soul Food -u bio funk & soul veče, a tako će biti i 27. januara. Muziku će puštati DJ Ćile, DJ Peppe i DJ Mashala, dok će u subotu za miks pultom biti vedete elektronske muzike i to DJ Coba, DJ Eye i DJ Aćim. U pitanju je prva postava nekadašnjeg Soul Food-a, ekipa koja je celu priču i nosila, zajedno sa osnivačem i vlasnikom Momčilom Momom Jankovićem.
Ideja je da se pored domaćina koji su vodili i proslavili ovo mesto, okupe i ljudi koji su bili redovni posetioci i koji su učestvovali u razmeni i širenju dobre energije.
Zašto je važan Soul Food? Turobne 90-te u Beogradu imale su i poneku svoju oazu, a jedna od njih je bila klub Soul Food Cafe na sredini Francuske ulice, u centru grada. Mesto noćnog provoda u kojem ste mogli da se sklonite od mračne svakodnevice i udahnete dah nekog normalnijeg i veselijeg života.
– Tog sivog i hladnog januara 1993. godine, u jednom podrumu u Francuskoj ulici u Beogradu, tiho i neprimetno otvoren je klub koji će mnogima promeniti život – priseća se Vladimir Đelić – DJ Ćile, jedan od najprepoznatljivijih likova Soul Food-a.
Svi koji su želeli dobru zabavu obavezno su svraćali u Soul Food gde su mogli da čuju muziku koja se u tom trenutku slušala u Londonu, Parizu ili Njujorku. I kao što je nedavno rekao reditelj Raša Andrić u jednom intervjuu, odlazak u noćne klubove i andergraund je bio način da tokom 90-ih pobegnemo od surove realnosti. Soul Food je bilo mesto koje nam je to definitivno omogućavalo na najbolji mogući način.
– Zemlja nam se pred očima raspala, pucalo se na sve strane, ratište je bilo iza ćoška a vesti o mrtvim i ranjenim svakodnevne, strah i neizvesnost svuda oko nas. Soul Food je bio je zamišljen kao prostor u kome ćemo svi mi koji nismo pristajali na strahote oko nas, naći utočište u slobodi, druženju, pozitivnoj energiji i muzici koja nam je svima nedostajala. Na prvom mestu bila nam je muzika, pre svega soul, funk, jazz, hip hop, house… Bilo je to društvo koje je stasalo na Akademiji, Zvezdi, Buhi, Fuziji, Omenu, ali i novi ljudi u potrazi za svojim mestom pod suncem – priča DJ Ćile.
Moma je mali podrum „Žitomlina“, u Francuskoj ulici, za skladištenje uglja iskopao i napravio prostor sa šankom, ozbiljnim miks pultom, ozvučenjem i osvetljenjem i okupio svoje drugare da postave šank.
– Miks pult je poverio Cobi i pozvao mene da se pridružim. Mikrofon i selekciju sentimentalne muzike preuzeo je Aki. Uskoro će nam se priključiti braća Marko Glušac i Steva Glušac, Pero Di Reda – DJ Peppe i Dejan Trkulja (Trle), a povremeno se uključivati i gosti: Željko Kerleta, Vlada Ilijevski – DJ Eye, Puki, Vlada Janjić, Gordan Paunović. Priliku da prvi put stanu za gramofon, zavrte prvu ploču dobili su Milija Aćimović – DJ Aćim i Ivan Božinović – DJ Ike, koji će iz ovog kluba započeti samostalne karijere kao jahači na pločama. Ubrzo je broj posetilaca prevazišao prvobitno zamišljen koncept pa je nastupila potreba za ozbiljnijom organizacijom događaja a posebno kontrolom ulaza pa je taj posao Moma poverio Đorđiju Stajkiću koji je uneo svoju zaraznu energiju u celu priču. Vrata su suvereno kontrolisali Željko, Mićko, Hugo, Toma Crnogorac, i trudili se da klub zaista ostane slobodan, bezbedan i zaštićen od nezvanih gostiju – dodaje Ćile.
Ono što je činilo razliku je pristojno obezbeđenje koje je imalo sluha za različite ukuse u oblačenju, drugačiju seksualnu orijentaciju, ali i da prepozna fin svet koji je uglavnom tamo i zalazio. Klub je radio tokom cele nedelje osim ponedeljkom, i svaki dan je bio neki drugi „fazon“, za svakoga ponešto. Čak je i gej populacija imala svoje neformalne žurke. Ali muzika je ipak bila najvažniji segment.
– Soul Food je bio verovatno prvi i jedini klub koji je imao svoju sopstvenu fonoteku, koju je uspostavio i uporno obnavljao Moma, donoseći nam ploče iz Beča, na bazi informacija koje smo dobijali iz isečaka Straight No Chaser-a, DJ Mag-a, što je tada bio neverovatan poduhvat. Veliku pomoć i podršku dugujem Željku Kerleti koji mi je iz Londona slao najnovija izdanja soul, funk, jazz i latino muzike. Svima nama je ovo bila dragocena i neophodna infuzija, kako bi mogli da iz večeri u veče puštamo najbolju i najnoviju muziku sa svih meridijana. Sećam se kada sam pustio prvi jungle sa kasete (još uvek nismo imali ploče koje su tada bile prava retkost obzirom da je žanr bio potpuno nov), a publika u trenu stala, jer nije znala šta da radi uz ovaj ludi ritam. Nešto kasnije iz Londona počinju da mi pristižu prve ploče trip-hop, jungle, drum’n’bass, a publika (uključujući i osoblje) ostajali preneraženi nepoznatim zvukom – objašnjava Ćile.
Klub je bio stecište brojnih gradskih likova, prelepih devojaka, ali i poznatih „faca“ iz javnog života. Takođe, bilo je i interesantnih DJ-eva i muzičara iz inostranstva.
– Ubrzo smo počeli da pozivamo i goste iz inostranstva, drugare disk džokeje, muzičare, pa su tako tamo gostovali Patrick Forge, Kev Beadle, Slam DJ’s, specijalni gost Roy Ayers, a od domaćih bendova tu su stasali: Plejboji, Confused, Exstasi u kojima su svirali Ogi Radivojević, pokojni Nebojša Zulfikarpašić Keba, Rale, Škopi, a dragi i redovni gosti bili Milan Mladenović, Antonije Pušić Rambo, Goran Ljuboja Trut, Miško D’Boy Mihajlovski… – detaljno Ćile nabraja imena koja su u klub dolazila i provodila se.
Slobodan Jovanović poznatiji kao DJ Coba je takođe jedna od legendi Soul Food-a, ali i čovek koji je osim fenomenalne house muzike koju je puštao, bio zadužen za logotip, oslikavanje kluba iznutra, pravljenje flajera i svega što je bilo vezano za dizajn.
– Ja sam Soul Food uvek smatrao drugom kućom. To mi je bilo mesto za druženje, razmenu energije, mesto gde sam se osećao slobodnim. Moja privrženost ideji je krenula iz moje ljubavi prema muzici i potrebe da muziku koju sam sakupljao podelim sa ljudima. To je specifična vrsta razmene i veze. Kada adrenalin skoči izazvan reakcijom publike na nešto što im se sviđa imaš želju da to ponoviš i ponovo im pružiš tu energetsku eksploziju. Zauzvrat dobiješ istu količinu ljubavi. I to nas je držalo zajedno. I ekipu i publiku. Znao si da ćeš dobiti nešto pozitivno odlaskom – kaže za Nova.rs DJ Coba i dodaje:
– Klubovi su važne institucije supkulture. Tu se stvara baza za razvoj kulturne i svake druge scene. Zato što se bave prvenstveno emotivnim stanjem. To su mesta na kojima se bez nekih posebnih ograda usvajaju određeni modeli ponašanja i ideje koje se prenose dalje kroz život u nekom drugačijem, formalnijem okruženju. Ja sam tu razumeo kako funkcionišu određene stvari u komunikacijskom biznisu kojim se bavim, i ta saznanja i empatičnost iskoristio prilično uspešno. Sa druge strane, druženje sa velikim brojem ljudi iz onog perioda se nastavilo do današnjih dana i ta poveznica, koja je bila muzika, je odredila ljude, mesta, ideje i način funkcionisanja na jedan poseban i blizak način. Soul Food je bila naša škola života – zaključuje Coba.
Na žurkama tokom ovog vikenda u prostoru Francuske 6, zamišljeno je da bude postavljen jedan veliki pano gde će posetioci moći da okače po neku fotku ili flajer iz vremena Soul Food-a, i da se i na taj način obeleži rođendan jednog mesta koje će Beograd zauvek pamtiti.
Bonus video: Džoni Racković vozi skejt po Dorćolu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar