Konkursom za izgradnju Nacionalne koncertne dvorane Beograda opet se krši zakon ove zemlje, a visokom bankarskom garancijom onemogućava učešće arhitektonskih biroa iz Srbije. Kako je moguće da neko realizuje konkurs, a da je već potpisan predugovor sa svetskom firmom „Arup Asosiješns“ za enterijer i akustiku dvorane? Ovo je bez presedana u istoriji naše arhitekture, kaže za Nova.rs arhitekta Slobodan Maldini.
I dok se privodi kraju izbor među 37 firmi koje su se prijavile na konkurs za izradu kompletnog projekta, nakon čega će stručni žiri odlučiti kome će biti povereno kreiranje idejnog rešenja Nacionalne koncertne dvorane Beograda, čiji će primarni korisnik biti Beogradska filharmonija, Slobodan Maldini ističe da je čitav konkurs nezakonit.
Upravo je ovaj arhitekta jedan od „krivaca“ što je prethodni konkurs za izgradnju zdanja Beogradske filharmonije na Ušću poništen 2017. godine. Naime, ukazao je da je nova zgrada Filharmonije predviđena da „nikne“ na prostoru novobeogradskog Bloka 13, koji je zaštićen kao kulturno dobro. Ali i da je pobedničko rešenje Dragana Marčetića i Milana Maksimovića dizajna Bloka 13 na Ušću zapravo „plagijat zgrade Opere u Oslu“.
Maldini podseća da je još 2017. godine bivši ministar kulture i direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac najavio da će 2019. početi gradnja novog kapitalnog zdanja Filharmonije, ali da je za kašnjenje optužio jednog „novinara ‘Večernjih novosti’ i arhitektu“:
– Odnosno mene, jer je zbog mog „neprofesionalnog pisanja“ propao urbanistički konkurs na delu Bloka 13 koji je raspisan 2016. godine. Tim konkursom bila je obuhvaćena izgradnja nove zgrade Beogradske filharmonije. Da li je moguće da je jedan arhitekta odgovoran za neuspeh nacionalnog konkursa? Naravno da ne, a radi se o tome da sam u svojim tekstovima u novinama i blogu kritikovao kardinalne propuste koji su načinjeni na konkursu za realizaciju zgrade Filharmonije. Konkurs je raspisan za deo Bloka 13, koji je inače pod zaštitom države kao kulturno dobro. A tri prvonagrađena rada na konkursu su na tom prostoru, pored zgrade Filharmonije, predvideli i neprimereno visoke zgrade stambeno-poslovnog karaktera. To je bio pokušaj da se na mala vrata iskoristi konkurs kako bi se napravio komercijalni objekat na elitnoj lokaciji, pored Palate Srbija, od koga bi neko profitirao i izgradio stanove. Kod prvonagrađenog rada bilo je predviđeno da se izgrade četiri kule, u kojima sam izbrojao čak 33 sprata komercijalnih sadržaja. A neposredan povod za moju reakciju bila je frapantna sličnost prvonagrađenog rada za zgradu Beogradske filharmonije sa zgradom Opere u Oslu – priseća se Maldini.
No, smislili su, kako kaže, „drugu šemu“. Novim konkursom koji je raspisan i organizovan u novembru 2020. pod okriljem Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, uz prisustvo predstavnika Vlade i Grada Beograda, krše zakon, pojašnjava Maldini:
– Sumanuto je da se Ujedinjene nacije bave organizacijom konkursa u Srbiji. Zakon kaže da svaki konkurs treba da bude javan, transparentan i da ne sme da bude diskriminatorski. A u ovom slučaju Ujedinjene nacije, odnosno ekspozitura UN-a u Beogradu objavila je konkurs skriveno iza 20 šifara, isključivo na engleskom jeziku, što je protivzakonito, diskriminišući tako domaće arhitektonske biroe. Po propozicijama konkursa, da bi se steklo pravo na učešće potrebno je dostaviti garanciju banke u iznosu od deset miliona dolara, što sve potencijalne učesnike svodi na samo nekoliko adresa. A ono što je obeshrabrujuće za svakoga ko bi želeo da učestvuje na takvom konkursu, pa čak i one koji mogu da obezbede garanciju od deset miliona dolara jeste mala nagrada – svega 20.000 dolara za prvonagrađeni rad. Zamislite nekog ko treba da obezbedi garanciju od deset miliona dolara, a da za prvu nagradu dobije iznos od 20.000 dolara. Nijedan biro u Srbiji ne može da obezbedi garanciju u tom iznosu – priča naš sagovornik.
Konkurs je, prema njegovim rečima, raspisan na takav način da diskriminiše sve druge, a naročito biroe iz Srbije, što ovako objašnjava:
– Jedna strana kompanija izuzeta je iz tog konkursa pod obrazloženjem da je sa njom već sklopljen predugovor ili neka vrsta ugovora o realizaciji projekata enterijera i akustike dvorane. Kako je moguće da neko realizuje konkurs a da je već potpisan predugovor sa svetski renomiranom firmom „Arup asosiješns“? Zaobišavši zakon o javnim nabavkama, čiji jedan član predviđa izuzetak, pravi se neposredna pogodba, bez licitacija, bez tri prikupljene ponude. Sve ovo je bez presedana u istoriji srpske arhitekture. Arhitektonska struka ovde je potpuno skrajnuta, njome dominiraju političari sa svojim programima i idejama i mi smo u situaciji da ne možemo da učestvujemo u konkursima od nacionalnog, vitalnog značaja – tvrdi Maldini.
Na pitanje kako lokacija nove dvorane, uprkos poništenom konkursu iz 2017. godine, ostaje ista, na Ušću kao zaštićenom kulturnom dobru, arhitekta ističe da će se ponoviti scenario iz Makiša i sa Ratnog ostrva.
– Ako to nije u skladu sa zakonom, onda se ne menjaju projekat i plan, već zakon. I Makiš je bio zaštićena celina, ali promenjen je zakon i taj deo više nije bio zaštićen. Isto je i sa objektom buduće zgrade Nacionalne koncertne dvorane. Menja se namena samog mesta, uprošćavaju uslovi zaštite da bi se realizovala ideja. I to funkcioniše na svim nivoima u ovoj državi: od nacionalnih projekata, pa do rušenja starih kulturnih objekata u centru Beograda – smatra Maldini.
Izražava sumnju da će čitav projekat koštati 120 miliona evra, odnosno da će cifra biti daleko veća jer se ona, po pravilu, umnožava kako radovi teku.
– Ali u poređenju sa spomenikom Stefanu Nemanji, ta cifra možda i nije toliko velika. Vlast postepeno navikava narod da nema uvid u sredstva koja se troše. Ako su visoki iznosi te informacije nisu dostupne javnosti, čak su i zabranjene. Ne bih se iznenadio ako bi već sledeće godine vlast ovu informaciju o iznosu za Nacionalnu koncertnu dvoranu proglasila državnom tajnom. Mislim da će ovaj projekat izgurati do kraja jer već decenijama pokušavaju da je realizuju. Nažalost, realizovaće je na pogrešnom mestu, napraviće degradaciju, ali takve vrste degradiranja javnih prostora u Beogradu i drugim delovima zemlje vrše se stalno i svim sredstvima – ocenjuje na kraju Slobodan Maldini.
Bonus video:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare