Slovenačka rediteljka Tjaša Črnigoj za Nova.rs: Ponovo se borimo za prava na sopstveno telo, a abortus je - zasad - legalan

Čak dve večeri zaredom ljubitelji pozorišta ispunili su Bitef teatar kako bi videli poslednji od pet delova predavanja, kojeg čine i “Dijagnoza”, “Consentire”, “Sposobnost”, “Igre” i ta “Borba”.

Svako od ovih pet predavanja-performansa, u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča, Maske Ljubljana i Mesta žensk, bavi se određenim segmentom seksualnosti - od bolnih odnosa, preko priča žena sa invaliditetom, njihovog seksualnog sazrevanja, odnosa prema telu, do otvaranja pitanja nekonvencionalnih seksualnih praksi, i bitke za reproduktivna prava u posleratnoj Jugoslaviji.

Dve glumice - Sendi Bakotić i Vanda Velagić na ubedljiv i često duhovit način vode publiku kroz uzbudljivu istoriju ove borbe i priču njene predvodnice u Sloveniji - Vide Tomšič, učesnice Narodnooslobodilačke borbe, narodne heroine, revolucionarke i feministkinje, jedne od najzaslužnijih za to što je Jugoslavija u to doba baštinila progresivne prakse u pogledu reproduktivnih prava.

Pravo na seksualno obrazovanje

Ova borba seže u vreme posle Drugog svetskog rata kada je takozvana epidemija (uličnih) abortusa odnela živote mnogih žena. U to vreme, abortus je bio nezakonit i kažnjiv zatvorom.

Koristeći biografije Vide Tomšič i dr Franca Novaka Luke, partizana, istaknutog ginekologa i njenog drugog supruga, umetnice opisuju razvoj progresivne politike za to vreme - ideje planiranja porodice kao ljudskog prava i prava na seksualno obrazovanje koja prevazilazi biološku predstavu o seksualnosti i fokusira se na takozvane humane odnose među polovima.

U razgovoru za “Novu” rediteljka Tjaša Črnigoj kaže da ideja za ovaj komad dolazi u vreme kada se društvo ponovo tradicionalizuje, a politika dovodi u pitanje pravo na bezbedan abortus i kontracepciju:

- Ideja da ženska tela pripadaju samo njima se ne može uzeti zdravo za gotovo, i nešto je za šta se i dalje - i ponovo - mora boriti. Osećaj da su ove teme i dalje tabu ponukao me je da radim ovaj projekat. Pre četiri godine se rodila ideja, a u našem društvu se ništa nije promenilo u međuvremenu. Još uvek, ne samo da se ne spominje žensko seksualno zadovoljstvo, već je to nešto što je ili nečisto, prljavo, ili nešto trivijalno, nepristojno… Taj projekat je napravljen sa željom da te teme postanu manje tabu, uz svet da do takvih promena dolazi polako - ističe Tjaša.

Zašto žene trpe

Ciklusom predavanja/performansa želela je da podseti na istoriju borbe za reproduktivna prava, kao i na to da je Jugoslavija u to vreme bila vrlo progresivna zemlja kada je u pitanju abortus. Tokom dugogodišnjih istraživanja, priznaje rediteljka, mnogo toga ih je iznenadilo i šokiralo.

- Ono što se odmah primeti jeste da se nigde ne pominje seksualno nasilje u braku. Koncept bračnog silovanja nije zakonski postojao. U jednom od spisa pominje se muževljev alkoholizam kao česti razlog neželjene trudnoće, što je dovodilo do velikog broja abortusa. Zaključile smo da je dijafragma, pored toga što je bila kontraceptivno sredstvo, bila, na neki način, i zaštita od posledica nasilja. Ne nužno, ali često. Takođe, kada sam istraživala za druga predavanja/performanse na temu vaginizma i bolnih odnosa, iznenadilo me je koliko veliki broj žena trpi bolne seksualne odnose. Po nekim istraživanjima i do 40 odsto - navodi Tjaša Črnigoj.

Uprkos mnoštvu poražavajućih informacija koje je saznala, ističe da ju je ipak pozitivno iznenadilo to što je bilo mnogo devojaka i žena koje su želele da učestvuju u ispitivanju i da podele intimne priče radi što istinitijeg istraživanja:

- U početku nisam bila sigurna da ćemo uopšte naći žene koje će biti spremne da otvoreno pričaju o temama seksualnosti i deliti vrlo intimne stvari. Međutim, pozitivno me je iznenadilo da su i te kako htele. Bilo je to ohrabrujuće. Žene su pristale, jer im se činilo bitno da se cela stvar već jednom detabuizira. Divno mi je što su to bile devojke i žene različitih generacija, što pokazuje s jedne strane da je priča o ženskom zadovoljstvu u društvu i dalje tabu, ali se s druge žene međusobno podržavaju i otvaraju prostor da se o nekim stvarima konačno progovori!

Ono što je Tjašu najviše šokiralo kao ženu jeste takozvana epidemija uličnih abortusa nakon Drugog svetskog rata.

- Zaista me je potreslo da je velik broj žena u to vreme umiralo ili su bile ozbiljno ozleđene, jer su bile podvrgnute nestručnom i ilegalnom prekidu neželjene trudnoće. Abortus je bio protivzakonit, a kontracepcija nije bila dostupna. Postojali su kondomi, ali se nisu često koristili. Mnogo ginekologa tog vremena je smatralo da korišćenje kontracepcije utiče na smanjenje populacije, a Vida Tomšič i dr Franc Novak Luka su hrabro promovisali kontracepciju, borili se za izradu dijafragmi, pokretali naučne rasprave.

Abortus je legalan - zasada

Ističe da je celokupna serija predavanja/performansa rađena iz feminističke pozicije, iz lične potrebe za borbom za jednaka prava, za prava na sopstveno telo:

- To su teme koje se tiču mene kao žene, mojih saradnica, naših tela i ne možemo izbeći o tome da govorimo!

Kulminacija borbe Vide Tomšič i dr Franca Novaka Luke desila se 1974. godine, kada je pravo na abortus ušlo u Ustav Jugoslavije. I danas je na snazi, mada ne na isti način, u svim bivšim jugoslovenskim republikama.

- U Sloveniji je pravo na kontracepciju i abortus još u Ustavu, legalno je i besplatno. U Srbiji je ovo pravo takođe zaštićeno Ustavom, abortus je legalan, ali je potrebno platiti. U Hrvatskoj više nije, te se događa da čak 60 odsto ginekologa ne želi da obavlja abortuse, pozivajući se na pravo na prigovor savesti, a pobačaji se često obavljaju uz visoku naplatu. Situacija je mnogo kritičnija u Italiji ili Poljskoj, gde se već godinama žene bore za pravo na sopstveno telo. To me zaista rastužuje. Zato mislim da su ovaj i slični projekti važni kako bismo osvestili to da prava koja sada imamo lako možemo sutra da izgubimo - zaključuje Tjaša Črnigoj.

Bonus video: Reditelj Milo Rau na Bitefu o Rio Tintu