Slaven Došlo: Nedostaje nam želje za oslobođenjem

Predstava po tekstu Tamare Antonijević, Tanje Šljivar i Bojana Đorđeva, koji je i režirao ovaj komad, bavi se nasleđem 20. veka iz perspektive tri revolucije - seksualne, komunističke i umetničke avangarde, koje su promenile i obeležile jednu eru."Davičo, nadrealista i komunista erotizovanog jezika koji buja nezaustavljivom snagom pobune, Diras sa anoreksičnom, razarajućom rečenicom kao vrhunskom erotikom teksta i tela, i Pazolini u potrazi za svetim, narodnim, i sa prezirom prema konzumerizmu, kao svedoci, proroci i kritičari dvadesetog, rešetaju naš dvadeset prvi vek slikama, pitanjima i tvrdnjama", navodi se u najavi predstave "Seks - umetnost - komunizam".- Radio sam u Bitef teatru razne forme sa različitim rediteljima koji nisu konvencionalni u smislu nekakvog dramskog linearnog teksta koji se govori na sceni. Ali mi je veliko zadovoljstvo bilo da radim sa Bojanom Đorđevim i svaki put nekako iznova osećam kao da radim ispočetka i uvek prolazim tu agoniju hvatanja neuhvatljivog - priča Slaven Došlo.Šta je tema predstave?- Ona počinje kada dvoje mladih na neki način prizivaju na scenu tri stvaraoca tog vremena, Oskara Daviča, Margaret Diras i Pjera Pazolinija, koji ne mogu da odole a da ne progovore o stvarima koje su bile njihova lična borba. Ali i kao i promišljanje o svetu u kojem živimo i problemima sa kojima se suočavamo. I ništa od toga se nije promenilo od vremena u kojem su oni živeli, od tih suštinskih ljudskih pitanja na koja još pokušavamo da odgovorimo, a čini mi se da smo sve dalje i dalje od toga.Kako si ti doživeo našeg čuvenog nadrealistu?- Davičo mi je bio izuzetno zanimljiv jer je kod nas nekako potpuno skrajnut. Mi ga poznajemo najviše po ljubavnoj lirici, po "Hani", a njegov opus je impozantan i raznolik - pisao je romane, poeziju, putopise, drame, filmske scenarije, prozu, bavio se prevodilaštvom. I bio je revolucionar. Ta njegova ideološka podrška jugoslovenskom socijalističkom projektu i Titu bila je posledica njegovog unutrašnjeg opredeljenja jer je to posmatrao kao prirodan proces čoveka u želji za oslobođenjem, jednakošću i solidarnošću koja nam sada dosta fali.

Šta je bilo najteže u procesu građenja njegovog lika?- Napravili smo kolažnu predstavu koja je sastavljena od govora Pazolinija, Diras i Daviča. I moram da priznam da mi je jezik kojim se Davičo služi prilično bio komplikovan. A to je jedini tekst u originalu na srpskohrvatskom jeziku, nije prevod kao kod Diras i Pazolinija. Vrlo je konkretan u tome šta želi da kaže, ali to je vrlo komplikovano rečeno i iza toga mora da se nađe šta je to što njega pokreće i na koji način govori. Meni je to veoma bilo uzbudljivo. Naišao sam na dosta različitih tekstova, a posebno mi je značilo kada sam pročitao njegovu autobiografiju. To mi je pomoglo da proniknem u njegove stavove. Preduhovit je, i sa svima je bio stalno u nekom sukobu, čak i unutar Komunističke partije. Te njegove izjave bile su najupečatljivije u razmišljanju njega šta je i kako je želeo da svet izgleda.Koje su poruke komada?- Mislim da ova predstava funkcioniše po principu asocijacija, niko te ne vuče za rukav i daje ti zaključke posle kojih ćeš genijalno da izađeš iz pozorišta. Već te misli koje se gomilaju na sceni prave direktnu korelaciju s tvojim unutrašnjim bićem i daju nekakve aluzije koje te podsećaju na sopstvena iskustva. Predstavu su gledali neki naši prijatelji i zaključak je da izuzetno dobro komunicira sa publikom.A šta za tebe znači rad na "Seks - umetnost - komunizam"?- Ovo dođe kao uteha jer vidiš da su postojali neki ljudi koji su vrlo promišljali i imali čvrste stavove, i trpeli su posledice svoje autentičnosti bez nekakvog preteranog žaljenja ili drame oko svega toga. Tako da u ovo vreme kakofonije i osrednjosti i oprečnih informacija da je svaki čovek koji nešto izgovori relevantan izvor, oni dođu kao neko sidro u smislu da je i dalje moguće imati kritičko mišljenje i stav o nečemu, a ne samo slepo obožavanje ili pak gnušanje.Osim Slavena Došla u predstavi "Seks - umetnost - komunizam" igraju i Vladislava Đorđević u ulozi Margaret Diras, Miloš Timotijević tumaći Pjera Paola Pazolinija, a tu su i glumci Tamara Pjević i Đorđe Galić. Reprizna izvođenja zakazana su za  4. i 5. mart od 19 časova.