SKD: Veče posvećeno Vujici Rešin Tuciću

"I moram, moram da se smejem" naziv je večeri posvećene pesniku Vujici Rešin Tuciću zakazane za 15. jul od 20 sati u prostorijama Srpskog književnog društva u Beogradu.

O Vujici Rešin Tuciću (Melenci, 1941 – Novi Sad, 2009), jednom od najznačajnijih (neo)avangardnih pesnika jugoslovenske i srpske književnosti govoriće, u prostorijama SKD u Francuskoj 7, Goran Babić, Nenad Milošević, Vesna Janković, Vladimir Kopicl i Dragoljub Pavlov, najavljeno je iz ovog udruženja pisaca.

Vujica Rešin Tucić, pesnik, prozni pisac, urednik, esejista i vizuelni umetnik, jedan je od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegovi radovi izlaze izvan okvira tradicionalne podele umetnosti, pa tako u izvođenje svojih pesama unosi elemente filma, glume i performansa, što je u ono vreme kod nas bila eksperimentalna i pionirska aktivnost. Pokrenuo je 1977. časopis „Adresa“, jedan od najznačajnijih neoavangardnih časopisa na ovim prostorima. Zbog svoje umetničke aktivnosti i nekonformizma smatran je za anarhistu, a protiv njega su vođeni i sudski procesi, podsećaju u SKD.

Za života je objavio knjige pesama „Jaje u čeličnoj ljusci“ (1970), „San i kritika“ (1977), „Prostak u noći“ (1979), „Reform grotesk“ (1983), „Sneg veje, ljubav je večna“ (1990), „Gnezdo paranoje“ (2007), izbore „Struganje mašte“ (1991) i „Igrač u svim pravcima“ (2001), knjige eseja „Slovo je puklo“ (1978) i „Hladno čelo“ (1983), roman „Strahote podzemlja“ (1991), knjigu kritika „Vreme fantoma“ (2005), a posthumno su mu objavljena sabrana dela u dve knjige 2018. i 2019. godine.

Tucić je početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde, iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Za poslednju zbirku pesama, „Gnezdo paranoje“ (2007), nagrađen je priznanjem „Vasko Popa“ za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku. Osim toga, dobitnik je i nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“ i „Paja Marković Adamov“.