Radnici "Zelenila-Beograd" su prilikom uređenja zelenih površina na delu leve obale Save, po nalogu, očistili i belom bojom prefarbali mermerne skulpture "Dve glave" Đorđija Crnčevića, "Korablja" Venije Vučinića Turinskog i "Skulptura trinom" Olge Jančić, koje na tom mestu stoje decenijama. To je nedopustivo, time se narušava autentičnost ovih skulptura, ističu istoričari umetnosti.

U preduzeću “Zelenilo-Beograd” rečeno nam je da su u februaru, na inicijativu Olimpijskog saveza, Ambasade Japana i Grada Beograda, sadili stabla u obliku olimpijskih krugova u čast Olimpijskih igara koje je trebalo da budu održane u Tokiju u 2020. godini.

„U zoni uređenja nalaze se skulpture koje su bile išarane crtežima od strane nesavesnih pojedinaca. Radi sticanja opšte slike uređenosti ovog poteza, ‘Zelenilo-Beograd’ izvršilo je prekrivanje grafita na predmetnim skulpturama“, navedeno je u pisanoj izjavi tog komunalnog preduzeća portalu Nova.rs.

Rajka Bošković, muzejski savetnik i kustos Zbirke skulptura i instalacija Muzeja savremene umetnosti, koja je 2015. godine priredila retrospektivu dela Đorđija Crnčevića u Kući legata, kaže da je farbanje skulptura nedopustivo, jer se tako narušava njena autentičnost.

– Kamen ima svoju boju i potrebno ga je pažljivo očistiti, konzervatorskim tretmanom, a nikako farbati. Time se nanosi šteta skulpturi – ističe Bošković za portal Nova.rs.

Ona skreće pažnju i da skulptura u javnom prostoru mora imati vizuru, koju je „Zelenilo-Beograd“ narušilo sadnjom mladica drveća u blizini dela „Dve glave“ Đorđija Crnčevića.

– Skulpture na otvorenom treba da imaju vizuru. Drveće može da se zasadi na zelenoj površini, ali ne blizu skulpture. Kada to drveće poraste, skulptura će biti zaklonjena. Deluje kao da su to uradili iz dobre namere, da ukrase prostor oko skulpture, ali ne shvatajući da skulptura u javnom prpostoru mora da ima širinu oko sebe i da treba da se vidi i iz daljine – objašnjava Bošković i naglašava da je neophodno presaditi mladice.

Ovim povodom smo se obratili i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u kome su nam obećali odgovore na pitanja.

Skulptura „Dve glave“ nastala je 1981. godine na koloniji „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu. Crnčević je, prema rečima dr Rajke Bošković, svakako jedan od najznačajnijih vajara 20. veka i njegova skulptura je predstavlja umetnicko delo od izuzetnog značaja.

Skulptura Đorđija Crnčevića „Dve glave“ rađena je u kamenu, monumentalnih dimenzija. Delo čine dve glave različitih dimenzija, koje usmerene jedna prema drugoj, čine celinu, stvarajući stanje međusobne bliskosti, jer se skulptura, iako sastavljena od dva dela, doživljava kao jedinstven oblik.

Skulptura je, kaže Bošković, namenski rađena za otvoreni prostor. Sam umetnik je odabrao mesto za skulpturu, upravo vodeći računa o mestu gde će ona najbolje da se sagleda i doživi na otvorenom prostoru.