Sindikat muzičkih umetnika državi i gradu: Spasite Kolarac

"Iako Zadužbina ima zakonom jasno definisan poseban status, neadekvatan način (projektnog) finansiranja stvorio je brojne probleme u radu koji su posebno pogoršani prestankom rada zbog pandemije. Neophodno je što preadekvatno reagovati, jer je to u ovom trenutku postalo pitanje njenog opstanka i daljeg rada", navedeno je u saopštenju Sindikata muzičkih umetnika.Zadužbina Ilije M. Kolarca je, kako ističu u Sindikatu, institucija od najvećeg značaja za muzičku umetnost i višestruko značajnu kulturno-obrazovnu misiju i "nedopustivo je dozvoliti njeno potencijalno gašenje"."Gašenjem Zadužbine bi došlo i do zatvaranja jedine prave koncertne scene čime se direktno ugrožavaju ne samo muzičari, već i radnici u kulturi iz drugih sfera umetnosti", stoji u saopštenju.Sindikat muzičkih umetnika zastupa svoje članove angažovane u Muzičkoj produkciji RTS (hor, orkestar, džez orkestar, simfonijski orkestar), Narodnom pozorištu, Srpskom narodnom pozorištu, Pozorištu na Terazijama, Ansamblu ”Kolo”, Beogradskoj filharmoniji i Niškom simfonijskom orkestru."Od nabrojanih nema ansambla koji nije nastupao na sceni Kolarca, stoga je potpuno jasno koji je njen značaj za kulturno nasleđe. Sindikat muzičih umetnika najsnažnije apeluje na Vladu Srbije, Ministarstvo kulture i Grad Beograd da se hitno nađe dugotrajno i održivo rešenje u cilju opstanka i nastavka rada ove institucije od ogromnog državnog i kulturno-obrazovnog značaja", istaknuto je u saopštenju.Kolarčeva zadužbina, kako smo već pisali, suočava se sa ozbiljnim finansijskim problemima usled obustave rada zbog epidemije koronavirusa i odlaganja, odnosno otkazivanja 160 programa.Jedna od najstarijih kulturno-obrazovnih institucija u Srbiji 75 odsto svog budžeta obezbeđuje prodajom ulaznica i iznajmljivanjem prostora, a 25 odsto na konkursima i iz donacija. Zbog toga su se obratili Vladi, Ministarstvu kulture i Gradu Beogradu tražeći trajno rešenje svog finansiranja.Kako je direktorka Jasna Dimitrijević ranije rekla za portal Nova.rs očekuju rešenje u skladu sa Zakonom o kulturi koji predviđa mogućnost finansiranja 45 odsto od ukupnih godišnjih troškova zadužbine.