„Koliko jak udarac možeš da primiš i nastaviš dalje?“: Roki pre Rokija

Kultura 22. dec. 202122:39
Podeli:
Foto:The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia

Nije poenta u tome koliko jako možeš da udariš, nego koliko jak udarac možeš da primiš i nastaviš dalje. Ovo je jedna od replika koju u filmu "Roki" izgovara Silvester Stalone.

Godinama je glumac Silvester Stalone pokušavao da se probije u svetu filma. „Kartu za Holivud“ tražio je čak i u pornićima. Ali posle godina statiranja i igranja „leve noge od stola“ život mu se preokrenuo. Za to je zaslužan sam, jer je napisao scenario za ostvarenje „Roki“ i uspeo da ga izgura na filmsko platno 1976. godine.

I poput ostvarenja, u kojem je i tumačio naslovnu ulogu, ostvario je svoj američki san. Jer, film reditelja Džona Gilberta Avildsena donosi priču o američkom snu Rokija Balboe, neobrazovanog, ali dobrodušnog italijansko-američkog boksera, poreklom iz radničke klase. I dok radi kao uterivač dugova za zelenaša u sirotinjskim četvrtima Filadelfije, sniva o Svetskom prvenstvu u teškoj kategoriji…

Film, snimljen za nešto više od milion dolara, zaradio je čak 225 miliona. Osim što je od Stalonea napravio svetsku zvezdu i bio najgledaniji film te 1976. godine, imao je čak deset nominacija za Oskara, osvojivši tri priznanja Američke akademije, uključujući i ono za najbolji film.

Ali, malo ko zna da je postojao i Roki pre Rokija… Pre nego što je Silvester Stalone napisao scenario za „Rokija“ najpre ga je naslikao. Bilo je to u prvoj polovini sedamdestih godina kada je glumac, razočaran zbog minornih uloga „loših momaka“, osetio potrebu da predstavi sebe kao „glavnu facu“! Ali, onu prepunu suprotnosti. I zato se okrenuo onom što je tad najbolje znao – slikanju. I naslikao je „Rokija“.

Upravo ta slika „Rocky“ iz 1975. godine dragulj je aktuelne izložbe Silvestera Stalonea u Muzeju Osthaus u nemačkom gradu Hagen, koja će trajati do 20. februara naredne godine.

Silvester Stalone
Silvester Stalone na izložbi svojih slika Foto:BrauerPhotos/S Brauer / Shutterstock Editorial / Profimedia

– Napravio sam autoportret sa pravom „psećom facom“, ali da bih uhvatio na platnu svu tu tugu zamenio sam četkicu sa šrafcigerom i isklesao oči Rokiju – objasnio je Silvester Stalone nastanak svog likovnog dela za sajt „Artnet njuz“.

I dok Stalonea svi znaju kao Rokija, Ramba, holivudskog „grubijana“, glumca kao likovnog umetnika svet je upoznao pre manje od jedne decenije. A slikarstvo je njegova prva ljubav. Svoj prvi crtež načinio je na kartonu kada mu je bilo deset godina, a na njemu se našao afrički ratnik!

Kao tinejdžer, upijao je uličnu umetnost i opčinjavali su ga grafiti. Bio je kasnije oduševljen njujorškom Ist Vilidž scenom. I danas je veliki poštovalac likovnog dela slikara i reditelja Džulijana Šnabela, a i uvek se divio disciplini Kita Haringa. Istovremeno je kao klinac pohodio muzeje po Njujorku i Filadelfiji, gde mu je „vilica ispala“ kada je prvi put video te ideologizovane mitske figure muškaraca. To ga nije ponukalo samo da se bavi umetnošću, već i da se otisne u svet bodibildinga.

Dok je studirao na Univerzitetu Majami, Stalone je radio svoje slike na kartonima koje je kupovao u prodavnicama za dolar. Dovijao se na razne načine da proda svoje slike. Kad bi sa sve svojim „platnima“ upao na nečiju žurku, gde drugo do kod bazena u vrelom Majamiju, uspeo bi katkad da ih „zavali“ za lep novac, ali imao je i loših iskustava:

– Kada bi nekom „zalepio“ svoju sliku na šoferšajbnu na benzinskoj pumpi u Filadelfiji, najčešće bi mi potencijalni kupci odbrusili – ne!

Svoje slike Stalone naziva haotičnom harmonijom. I kao i u mnogim filmovima u kojima je igrao nanosi jarkih boja sudaraju se sa raznorodnim temama, od urbane truleži do muževnosti.

Kada pogleda unazad na svoj život, krivo mu je što je tako dugo odbacivao svoj umetnički talenat. Stalone danas misli da bi, da je ozbiljno krenuo u likovno stvaralaštvo, verovatno gluma bila po strani. Tačnije, bila bi mu hobi. Tek poslednjih godina uspeo je da pomiri te dve svoje ljubavi.

– Slikarstvo je polje za koje osećam da je najbliže ogoljenoj istini. Toliko u meni izaziva osećanja da platno vidim kao neku vrstu neprijatelja – reči su glumca koji povlači paralele između udaraca bokserskom rukavicom i poteza slikarskom četkicom:

– Kada slika počne da mi se „otima“ usred rada ne libim se da uđem u otvoreni konflikt. Mislim u sebi: „Kako se usuđuješ“ i četkica mi služi kao oruđe za borbu.

I tako se Stalone, dok slika, nađe u bokserskom ringu i kad mu platno zadaje probleme, on ga nokautira kao protivnika u boksu!

Scena iz filma Roki Foto:The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia

Nikada nikome nije hteo da proda svoj prvi autoportret, tog Rokija pre Rokija. Ali, ima još jednu sliku istog naziva. Tog drugog „Rokija“ naziva svojim „najintenzivnijim i najiskrenijim portretom“, međutim prepustio ga je, verovatno za pozamašnu svotu novca, Stivu Vinu, bivšem vlasniku hotela „Belađo“ i nekadašnjem izvršnom direktoru grupe „Vin Rizorts“, poznatom I po svojoj impresivnoj umetničkoj zbirci u „Gradu greha„.

Međutim, nisu samo bokseri predmet slika Silvestera Stalonea. Naslikao je, kako voli da istakne, neke od ključnih karaktera u svojim potonjim filmovima, kao što su „Fist“ ili „Paklena četvrt“.

Ako bi se na najjednostavniji način moglo opisati likovno stvaralaštvo holivudskog glumca, onda bi to bio sudar emocija, odnosno stalni konflikt osećanja. Jer, očaj se kod njega sudara sa euforijom, a pobeda nad gubitkom.

– Kako u umetnosti, tako i na filmu uvek bih se ugledao na figure poput Spartaka ili Herkula, koji su svojim hiper-muževnošću zapravo isijavali hiper-realnost. A „protagonosti“ na mojim slikama zavise od trenutka inspiracije. U jednom momentu to mogu da budu Bitlsi i njihova pesma „Lucy In the Sky With Diamonds“, a u drugom dela Edgara Alana Poa.

Osim što slika Silvester Stalone je veliki kolekcionar i u njegovoj zbirci nalaze se dela Sterlinga Rubija, Džordža Konda, Karol Bove, Bridžet Rajli…

Silvester Stalone
Slike Silvestera Stalonea

Svoj likovni rad prvi put je pokazao javno tek 2013. godine i to u Rusiji. U Petrogradu u tamošnjem Državnom ruskom muzeju imao je prvu izložbu 2013, a dve godine kasnije i u Muzeju moderne umetnosti u Nici.

Iako se oduvek osećao prirodno i lagodno isped platna, dugo se opirao da izlaže svoja dela. Na to ga je naterao vlasnik galerije i trgovac umetninama Matijas Rastorfer.

– Bio je vrlo diskretan i zaštitnički se odnosio prema svojim slikama. Ali, kada nam je pokazao svoje slike nastale pre 50 godina bilo nam je jasno da ko god da uplovi u Staloneov svet bez predrasuda uvideće sav kvalitet – reči su Rastorfera za „Artnet njuz„.

Postavka koja je otvorena pre nekoliko dana u Nemačkoj bila je spremna još početkom jula, kada je proslavio 75. rođendan. Otuda je naslovljena „Retrospektiva za 75. rođendan“, a upravo to veliko životno doba dalo mu je novu perspektivu.

– Uradio sam čitav serijal slika, inspirisan lepezom emocija koje glumci pokazuju pred kamerama. Čitava filmska industrija svodi se na pretvaranje, što umetnicima omogućava da se sklone od realnosti i uđu u svet fantazije. Tako je i sa mnom – zaključak je Silvestera Stalonea.

Bonus video:

De Nirova životna priča

Komentari

Vaš komentar