Najnovija južnokorejska serija "Skvid gejm" koja se odnedavno prikazuje na Netfliksu i u kojoj se 456 junaka u očajničkoj borbi u igri na život i smrt, bore za nagradu od 38 miliona dolara, preti da postane najgledanija svih vremena.
Ku Long-Hjun, 35-godišnji kancelarijski službenik iz Seula, nikada nije bio u prilici da se suoči sa maskiranim stražarima ili ratobornim suparnicima spremnih na sve, kao što je slučaj s likovima u seriji, ali je rekao da saoseća sa njima i njihovim pokušajem borbe za opstanak u zemlji s velikim društvenim jazom.
Ku se izdržava od socijalne pomoći i radeći frilens poslove, nakon što je ostao bez stalnog zaposlenja.
„Gotovo je nemoguće živeti normalan život s redovnom platom u gradu s nenormalno naduvanim cenama nekretnina“, kaže Ku za „Njujork tajms“. Kao i mnogi mladi ljudi u Južnoj Koreji, ali i u celom svetu, Ku tvrdi da je konkurencija u neprestanoj borbi (za sve manje porče hleba) sve veća, baš kao što je prikazano u seriji „Skvid gejm“.
Sličnosti sa stvarnim životom pomogle su ovoj seriji od devet epizoda da postane međunarodna senzacija. „Skvid gejm“ je u ovom trenutku najbolje rangirana serija na Netfliksu u SAD i na putu je da postane jedna od najgledanijih u istoriji prikazivanja.
„Postoje velike šanse da `Skvid gejm` bude naš najveći šou ikada“, rekao je Ted Sarandos, jedan od izvršnih direktora Netfliksa na nedavno održanoj poslovnoj konferenciji.
Serija sa svim svojim kulturološkim, estetskim, gejmerskim i gastronomskim odličjima je oberučke prihvaćena na svim meridijanima. Jedinstvene i minimalističke crne maske koje nose brutalni čuvari postale su pravi hit, kao i korejske brutalne dečje igre do smrti. Recepti za dalgonu, slatku korejsku poslasticu, koja je centralni motiv jednog posebno napetog obračuna, postali su viralni.
Po uzoru na popularne „Igre gladi“, „Skvid gejm“ drži pažnju gledalaca svojim napetim tonom, ciničnim zapletom i prizorima nasilja. Ni omiljeni likovi u seriji nisu pošteđeni nasilne smrti. Spoznaja da je uspeh postalo sve teže postići i da su razlike između bogatih i siromašnih sve veće, takođe je još jedan od mnogobrojnih slojeva ove uzbudljive ekranizovane priče.
„Priče i problemi likova imaju izuzetno izražen lični pečat, ali se ujedno bave i problemima i realnošću korejskog društva“, rekao je tvorac serije Hvang Dong-Hjuk. Scenario je napisao za film 2008. godine, kada su mnogi od trendova koji se mogu videti u seriji postali evidentni, ali ga je preradio dodavši nove fenomene, uključujući i uticaj korona virusa. Trenutno su uveliko u toku i pregovori oko nove sezone serije.
Nakon Oskarom nagrađenog filma „Parazit“, „Skvid gejm“ je poslednje u nizu južnokorejsko čudo koje je izazvalo veliku pažnju gledalaca širom planete. Južna Koreja je za vrlo kratko vreme postala jedna od najrazvijenijih azijskih država, što je ubrzalo i veliku podeljenost između bogatih i siromašnih.
„Južnokorejci su nekada imali snažno izražen duh zajedništva“, rekao je Jun Suk-Jin, književni kritičar i profesor na katedri za savremenu književnost na Nacionalnom univerzitetu Čungnam. On kaže da je azijska finansijska kriza kasnih devedesetih ubila svaki san o rastu nacije i „naterala je sve da se bore sami za sebe“.
Zemlja se sada nalazi na 11. mestu u svetu po nejednakosti prihoda, sudeći po istraživanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
„`Skvid gejm` oslikava ironiju južnokorejskog društva: konstantnog pritiska da se uspe i poteškoća da se to učini“, izjavila je svršena studentkinja Šin Liun, koja je diplomirala u januaru 2020. godine, neposredno pre početka pandemije. Ona kaže da je provela više od godinu dana tražeći stalan posao.
Glavni junak serije je Seong Gi-Hun, 40-godišnji kockar koji ne može da priušti odgovarajući rođendanski poklon svojoj ćerki ili da plati medicinske troškove za lečenje majke. Njemu se ukazuje prilika da učestvuje u nemilosrdnoj i fatalnoj igri, koja je osmišljena da zabavi bogataše. Da bi osvojili nagradu od 38 miliona dolara, takmičari moraju proći kroz šest rundi tradicionalnih korejskih dečjih igara. Neuspeh u igri znači momentalnu smrt.
Svi takmičari u igri, njih 456, predstavljaju probleme u južnokorejskom društvu.
Mladi su se vrlo brzo identifikovali sa njima, jer su opsednuti načinima brzog bogaćenja, poput kupovine kriptovaluta i lutrije. Južna Koreja ima jedno od najvećih tržišta za kriptovalute na svetu.
„Pitam se koliko bi ljudi učestvovalo u ovoj igri da se ona održava u stvarnom životu“, zaključio je Ku, junak s početka priče.
Bonus video:
Trejler za seriju Kljun
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare