0
Vudi Alen će se, možda, na kraju ipak najslađe smejati – ne samo da je njegov film "Kišni dan u Njujorku" trenutno najgledaniji u svetu, brak sa 35 godina mlađom Sun-Ji opstaje u slozi preko dve decenije, već su i sve oštrije kritike uperene ka onima koji su mu do sada bili najglasniji protivnici: bivšoj partnerki Miji Farou i njihovom sinu Ronanu.
Iz svoje radne sobe na Menhetnu, Vudi sluša vesti da je njegov najnoviji film, „Kišni dan u Njujorku“, trenutno najgledaniji na – ruku na srce, poprilično malobrojnim – svetskim bioskopskim blagajnama. Reč je o onim bioskopima koji su otvoreni u Norveškoj, Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Južnoj Koreji i na Islandu.
Taj film, kojeg su se odrekli ne samo svi američki distributeri, nego i sami glumci (Timoti Šalame i Rebeka Hol) kada je njegov sin Ronan Farou ponovio optužbe u „Njujorkeru“ da je reditelj zlostavljao tada sedmogodišnju poćerku Dilan, sada bere plodove uspeha. Jer, dok veliki filmski studiji još smišljaju strategije za povratak u bioskope na velika vrata i čuvaju hitove za kasnije – kada se tržište otvori – Alen nije imao tih problema, već je pustio film gde god je mogao.
Dok je Ronan Farou zadavao završni udarac, kojim je nokautirao Harvija Vajnstina kao seksualnog predatora, u članku za „Njujorker“ 2017. godine (potom je za to nagrađen i Pulicerom), uporno je usput pominjao i Vudija Alena kao jednog od te sorte. Čak je negde u isto vreme i sama Dilan Farou (34), još jednom, u TV-intervjuu iznela više puta ponovljenu tvrdnju da ju je Vudi neprimereno dodirivao kao devojčicu.
Iako je taj slučaj još devedesetih godina stavljen ad acta, kompanija „Amazon“ je, pod utiskom Dilaninog intervjua, raskinula 64 miliona dolara vredan ugovor sa Vudijem za TV-seriju i četiri filma, među kojima je bio i „Kišni dan u Njujorku“.
Film je, međutim, imao život van SAD i pre korone. Prikazan je na nekoliko festivala (i na 48. Festu ove godine) i započeo koliko-toliko solidan bioskopski život. Do sada je zaradio preko 20 miliona dolara, skoro koliko je i koštao.
– Ne, ne osećam se kao da sam nešto nekome dokazao, jer bi to značilo da sam pre toga bio zabrinut ili mislio da sam kriv, a nisam. Naravno da sam svestan da sam tema tračeva i skandala ali ne mogu da dozvolim da me to remeti. Živim svoj život. Radim. Sviram džez. Gledam sport. Družim se sa prijateljima. Ne surfujem internetom i ne čitam ništa – kaže Vudi u jednom od svojih retkih intervjua za britanski „Dejli mejl“.
I, potom dodaje: – Bila je to lažna optužba ali sočna tabloidna drama.
Ma koliko se trudio da sebe odbrani i uprkos istragama koje su sprovele socijalna služba Njujorka i bolnica Jejl Nju Hejven, koje su ga oslobodile optužbi, pitanje da li je Vudi zlostavljač ili ne i dalje deli Holivud u dva tabora.
Skarlet Johanson, Kejt Vinslet, Alek Boldvin, Havijer Bardem i Dajen Kiton na njegovoj su strani. Greta Gervig, Evan Rejčel Vud, Mira Sorvino, Majkl Kejn i Kolin Fert javno su ga osudili.
Sve je počelo 1992. kada su Sun-Ji Previn i Vudi Alen obelodanili svoju vezu. Rođena u Koreji 1970, Sun-Ji je bila napušteno dete. Živela je na ulici i hranila se iz kontejnera. Kada je imala osam godina, usvojili su se Mija Farou i njen tadašnji partner, dirigent Andre Previn. Pored nje imali su još dva usvojena i tri biološka deteta.
Mija je 1980. počela da se zabavlja s Vudijem Alenom. Nisu živeli zajedno, pa Alen skoro da i nije viđao njenu decu. Međutim, posle 12 godina partnerstva sa Mijom i nekoliko susreta nasamo sa Sun-Ji, shvatio je da se zaljubio u poćerku svoje devojke. Osećanja su bila uzvraćena. Slučajno ili ne, tek, u trenutku kada su Sun-Ji i Alen ozvaničili svoju vezu – njoj je bila 21 a njemu 56 godina – sedmogodišnja Dilan je prvi put iznela optužbe o zlostavljanju. Alen je tada zvanično još uvek bio sa Mijom i ona nije krila svoj bes zbog izdaje.
Tokom dve odvojene istrage u roku od 18 meseci, Vudi je išao na detektor laži (Mija je odbila), a dadilja je svedočila kao je Dilan „dobijala instrukcije“ šta da kaže. Drugo usvojeno dete Mije i Vudija, Mozes (42), danas je psiholog i podržava oca. Više puta je govorio o navodno nasilnom tretmanu koji su Mijina usvojena deca preživljavala od strane drugih. Biološki sin Vudija i Mije, Ronan (Alen tvrdi da mu je otac možda i Frenk Sinatra), zajedno sa Dilan i majkom, koristi, međutim, svaku priliku da podseti javnost o Vudijevom nepriličnom ponašanju.
Raskrinkavanje Vajnstina, zamajac pokreta #MeToo i talas lova na veštice na sve muškarce koji, u očima javnosti, imaju i trunčicu zaprljan imidž iz ovih ili onih razloga obrušio se i na Alena.
Kada je pokušao da iznese svoju stranu priče, u memoarima „A Propos of Nothing“, jedan veliki izdavač prvo je pristao da objavi knjigu, a onda, pod pritiskom Ronana, brže-bolje povukao odluku. Vudi je ipak uspeo da na kraju pronađe zainteresovanu kuću koja će prihvatiti to „nuklearno oružje“, kako je nazvao svoj rukopis, i knjiga je izašla pre dva meseca.
Alen ne može da pobegne od kontroverze sve i da hoće. Na kraju krajeva, živi sa njom od 1992. O ovom novom talasu napada govori više pomirenim nego tužnim tonom.
– Timoti Šalame je rekao mojoj sestri da mu je bilo važno da kaže sve ono protiv mene, jer je bio nominovan za Oskara (za film „Zovi me imenom svojim“) i morao je da se distancira od bilo kakve povezanosti sa mnom. To je bio taktički potez. I šta čovek sad da radi? Čak i da Dilan izađe i kaže da je sve izmislila i da joj je žao, neki ljudi bi i dalje verovali u njenu priču. Dakle, ignorisati. Raditi. Gurati dalje. Okružen sam ljudima koje dugo poznajem i koji znaju šta je istina – kaže reditelj.
On živi u svojoj oazi u čijem centru je Sun-Ji Previn, žena koja je „kriva“ za njegov sunovrat. Uprkos tim, malo je reći, burnim okolnostima pod kojima su počeli da žive zajedno, nerazdvojni već 25 godina, a u braku su 21. Imaju dve usvojene ćerke, Bešet (22) i Menzi (20).
– Niko vam ne daje tek tako da usvojite decu. Ako vlasti misle da postoji problem, neće vam dozvoliti da usvojite dete. To je ispravan proces. Svaki put vas temeljno proveravaju – objašnjava Alen.
Sun-Ji je Vudijeva tiha senka. Od kada su počeli da žive zajedno nije istupala u javnosti. On se branio pred svetom, ona ga je podržavala kod kuće. Međutim, kada je odlučila da progovori, Mija i Ronan su pokušali to da spreče, ili barem da ublaže moguće posledice njenih reči. Novinarka „Njujork tajmsa “ Dafni Merkin tek je pre nekoliko dana otkrila da su Ronan i Mija ostvarili veliki pritisak na nju i uredništvo lista kada je, 2018, najavljen intervju sa Sun-Ji, negde u isto ono vreme dok je Ronan obasipan hvalospevima za raskrinkavanje Vajnstina i usputno prozivanje svoga oca.
– U životu nisam osetila takav strah, od Ronana, od tužbi, od moći njegove i Mijine, moći u kulturnim krugovima – napisala je Merkin na Tviteru.
Previnova je tada odlučila da, posle decenija ćutanja, progovori o Mijinim brutalnim roditeljskim metodama i stala je u odbranu supruga.
– Ono što se desilo Vudiju je veoma uznemiravajuće i nepravedno. Mija je iskoristila #MeToo pokret da paradira ćerkom kao žrtvom. I cela jedna nova generacija opet sluša te priče, a ne bi trebalo – rekla je Sun-Ji.
Pritisak Mije i Ronana je uspeo utoliko što je intervju povučen sa naslovnice i što su izdejstvovali da se ubaci napomena kako je autorka teksta prijateljica sa Alenom preko 40 godina što, kaže Merkinova, nije istina. (Vidimo se, možda, jednom ili dvaput godišnje na piću).
Poslednjih dana, sem priče o pokušajima da „utiša“ Sun-Ji, Ronan je u žiži javnosti i zbog nekih kritika koje stižu na račun njegove knjige „Catch and Kill“, gde je do detalja opisao svoju misiju da raskrinka sekusalne predatore (sem Vajnstina jedna od njegovih žrtava je američki TV-novinar Met Lauer).
Ne samo da je Lauer nazvao njegovo istraživačko novinarstvo „traljavim“, bez proveravanja izvora i iznošenja pouzdanih dokaza, uz „rečnik korišćen tako da zavara čitaoce da poveruju u nešto što bi lako moglo biti pogrešno, oblikovanjem izveštavanja tako da ono bude u skladu sa njegovim aktivističkim ciljevima, a ne novinarskim standardma“. Za Lauera se lako može reći da je subjektivan jer je lično pogođen, ali protiv načina Ronanovog izveštavanja piše i kolumnista „Njujork tajmsa“ Ben Smit, koji je njegove metode nazvao „opasnim“ i to ne samo one primenjene u poglavljima o Laueru.
„Njegov rad otkriva slabosti žurnalizma otpora koji cveta u eri Donalda Trampa: ako reporteri plivaju uz struju društvenih medija i nude priče na štetu onih javnih figura koje najviše mrze oni najglasniji, stara pravila pravičnosti i otvorenog uma mogu da deluju više kao prepreke nego kao osnovne žurnalističke zapovesti“, konstatovao je Smit.
O svemu ovome Vudi je dao svoj komentar u razgovoru za britanski „Telegraf“:
– Sve do pre nekoliko dana rekao bih, „Čoveče, pa to je super, Ronan se bavi ozbiljnim istraživačkim novinarstvom, želim mu sav uspeh ovoga sveta“, ali sada izlazi na videlo da njegovo izveštavanje nije bilo veoma etičko i iskreno. Ja nipošto ne mislim da je iskren novinar u vezi sa mnom, ali to mu otpisujem jer shvatam da je lojalan prema svojoj majci. Međutim, ljudi sada počinju da shvataju on nije samo traljav novinar kada piše o meni, tako da nisam siguran da će njegov kredibilitet potrajati – zaključio je Alen.
Kao što i sam kaže, on nastavlja da gura. Njegov život ide dalje. Piše na kucaćoj mašini, nema kompjuter, mobilni telefon niti je na društvenim medijima. Njegova adresa može da se pronađe preko Gugla – što mu je pomalo čudno, ali ga ne uznemirava. I dalje svira klarinet u svom džez bendu u njujorškom hotelu „Karlajl“ a, pre karantina, redovno je išao na utakmice bejzbola i košarke.
I dok je njegova veza sa Mijom i njihovom decom bila skoro otvorena knjiga tokom pomenutih istraga, o braku sa Sun-Ji Vudi nikada nije mnogo pričao.
– Priznajem, sve to nije imalo mnogo smisla kada smo počeli da se zabavljamo. Na površini smo delovali kao prilično iracionalan par: ja mnogo stariji, ona usvojeno dete. Spolja gledano, verovatno je ljudima delovalo da sam ja nju iskorišćavao kao stariji mužjak grabljivac, a ona mene zbog onoga što sam imao, šta god to bilo. Ali, to nikada nije bio slučaj. Ranije sam se mnogo zabavljao sa glumicama no, iz nekog neobjašnjivog razloga, veza sa Sun-Ji je upalila – priznaje u razgovoru za „Dejli mejl“.
Nije dao da bilo koja loša priča utiče na njihov odnos.
– Moj stav je da većina veza ne funkcioniše i da ljudi zato varaju. Tako možeš u nedogled da se venčavaš i razvodiš ili da izlaziš sa 56 različitih osoba pa, ako ti se posreći, nađeš pravu, a to se upravo desilo meni – objašnjava reditelj.
Zašto im je brak uspešan?
– Ona ne voli džez i ne prati sport, ja ne volim neke serije i emisije koje gleda. Ali, slažemo se u važnim pitanjima: oko toga kako treba da podižemo decu, gde treba da živimo, kako da tretiramo ono drugo. Sun-Ji me je promenila. Tera me da izlazimo četiri-pet puta nedeljno. Ona voli druženja, a i ja sad uživam u tome. I, naterala me je da jedem artičoke – ističe on.
Za čoveka čije je ime sinonim za neuroze i psihoterapiju, tvrdi da godinama nije išao kod psihijatra.
– Smirio sam se od kada sam u braku. Ratosiljao sam se mnogih neurotičnih crta, iako i dalje ne mogu da prolazim kroz tunele i ne volim male prostorije i liftove – otkriva reditelj.
Iako se njegova „težina“ procenjuje na 80 miliona dolara, priznaje da svake nedelje kupuje loz.
– Mislim da sam sasvim normalan tip. Ljudi su me uvek gledali kao na nekog intelektualca, ali ja to nisam. Sve do 18. godine čitao sam samo stripove. Ali uvek sam nosio naočare i kada bi kasting direktori videli nekog kao ja i nekog kao Silvester Stalone, naravno da bi birali mene za likove profesora. Tako vam je to – objašnjava Vudi.
Za svoje 84 godine Vudi je režirao 48 filmova. Kao komičar, glumac, scenarista i reditelj, smatran je ekscentričnim genijem, sve dok se plima nije okrenula protiv njega i umalo ga potopila. Osvojio je četiri Oskara, ima rekordnih 16 nominacija za najbolji scenario ali odbija da ide na dodele nagrada i nijednu do sada nije lično preuzeo.
Ne brine ga što je Holivud okrenuo leđa, i njemu i, sada, njegovom najnovijem filmu.
– Nikada nisam bio deo ekipe u Holivudu. Ne idem na žurke, ne zanimaju me zarade na blagajnama niti nagrade. Osvajanje Oskara, sem praktičnog, za mene nema neki naročit značaj. Prvi film koji sam napisao, „Šta ima novo, mačkice“ je bio neverovatno uspešan ali je to đubre kojeg se stidim. Još uvek mislim da nisam napravio tako dobar film kao Felini ili Bergman, ništa u rangu „Sedmog pečata“ ili „Kradljivaca bicikla“. Ipak, neću prestati da pokušavam jer, iako sam bio razumno uspešan, još se nije desilo da budem apsolutno zadovoljan u umetničkom smislu. Ako budem imao priliku, ako virus dozvoli, još uvek postoji šansa da ću, pre nego što umrem, snimiti jedan dobar film. Ali, ponavljam, to mi još nije pošlo za rukom – iskreno će Vudi.
Ni trenutna situacija u Njujorku gde život i dalje manje-više stoji mu ne prija.
– Mrzim ovo. Ustanem, radim vežbe, vežbam klavir i onda blenem u prazan prostor. Ćerke nisu sa nama, na koledžu su u karantinu. Šetamo svakog dana, ali ne uživamo. Na ulicama je atmosfera straha. Imam već napisan jedan komad i scenario film. Samo želim da se vratim na posao – kaže on.
Ipak, pokušava da nađe utehu u onome što ima.
– Srećan sam u braku, srećan sa svojom porodicom, ali nikada ne možeš biti istinski srećan na ovoj planeti. Upali smo u lošu situaciju. Ljudsko postojanje je nesigurno, užasavajuće i besmisleno. Ali, ja guram dalje… Šta drugo čovek da radi? – poručuje Vudi Alen.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
