Malo koji film je morao da se bori sa toliko lošeg publiciteta i pre nego što ga je iko video, kao što je to bio slučaj sa istorijskom dramom "Optužujem" Romana Polanskog. No, prebrodio je sve prepreke, dobio sjajne kritike i značajne nagrade a večeras od 21h biće besplatno dostupan u onlajn bioskopima Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Film „Optužujem“ otvara večeras u 21h prvi onlajn filmski festival Moj OFF koji ćete moći da pratite na ovoj lokaciji.
Za sve muke filma „Optužujem“ kriv je njegov reditelj, Roman Polanski (86), Poljak sa francuskim pasošem koji je više od četiri decenije na lošem glasu zbog silovanja maloletnice.
Od tog lošeg glasa filmska zajednica je i te kako umela da skrene pogled, kada mu je, recimo, dodelila Oskara za režiju za „Pijanistu“ 2003, ali je poslednjih godina javnost obnovila interesovanje za ovaj i druge slučajeve seksualnog zlostavljanja u vezi sa njim (svako malo javi se neka nova žrtva ili „žrtva“ koja optužuje Romana za silovanje).
Naime, Polanski je, uz Vudija Alena, postao kolateralna šteta seizmičkih promena u filmskom svetu iz oktobra 2017. kada su brojne žene konačno istupile u javnosti sa tvrdnjama da ih je holivudski producent Harvi Vajnstin seksualno zlostavljao i uznemiravao. Jedan moćnik je konačno pao, bilo je vreme da se podseti i na ostale sredovečne bele muškarce sumnjive prošlosti. U jeku ovih pokliča za rodnu ravnopravnost i zaštitu žena, okupljenih oko pokreta #MeToo, Američka akademija za filmsku nauku i umetnost je maja 2018. poštujući nove „etičke standarde“, odlučila da izbaci Polanskog iz svoje organizacije.
„Optužujem“ je prvi film koji je Polanski od tada snimio što je bila dobra prilika da se ratoborni mediji i radikalne feministkinje još jednom obračunaju sa rediteljem. Film je svetsku premijeru imao na 76. Venecijanskom filmskom festivalu, gde je uvršten u glavni takmičarski program, na zgražavanje mnogih iz filmske zajednice, naročito onih sa druge strane Atlantika.
Već na prvoj konferenciji za medije u Veneciji, pred svečano otvaranje festivala, predsednica glavnog žirija, argentinska rediteljka Lukresija Martel, izjavila je da, iako podržava odluku da se film Polanskog nadmeće za Zlatnog lava, ne podržava argumente organizatora i poštovalaca Polanskog koji kažu da njegove filmove treba ocenjivati nezavisno od njegove ličnosti i privatnog života.
„Ne mogu da odvojim umetnika od njegovog dela, jer mislim da važni elementi tog umetničkog dela potiču od same osobe koja ih stvara“, glasio je argument Martelove. Ova kontroverza, međutim, nije uticala na sud kritike – koja je film ispratila ovacijama – niti na sud žirija koji mu je, na kraju, dodelio Gran pri, drugu nagradu po značaju. (Zlatnog lava osvojio je „Džoker“).
„Optužujem“ je u Veneciji dobio i nagradu FIPRESCI Udruženja filmskih kritičara.
Drama „Optužujem“ (J’accuse / An Officer and a Spy) bavi se takozvanom Drajfusovom aferom iz 1895. u Francuskoj kada je mladi oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus (Luj Garel) ražalovan zbog sumnje da je nemački špijun i potom osuđen na doživotno zatočeništvo na Đavoljem ostrvu. Među svedocima njegovog poniženja našao se i major Žorž Pikar (Žan Dižarden) koji je, nakon promovisanja u načelnika kontraobaveštajne službe, otkrio da se vojne tajne i dalje odaju Nemcima posle čega je i sam upao u opasnu mrežu prevara.
– Većina ljudi koja me maltretira niti me pozaje niti zna išta o mom slučaju. Moj rad nije terapija, ali ipak, moram priznati da su mi poznati mnogi elementi i delovi tog aparata progona prikazanog u filmu poput lažnih optužbi, loše vođene parnice i potplaćenih sudija, što me je svakako inspirisalo da snimim priču o slučaju Drajfus. Francuska je, u osvit 20. veka, bila skandalizovana takvim gušenjem pravde, ali sve to bi moglo da se desi i danas – izjavio je Polanski koji ne napušta Francusku iz straha od izručenja SAD, pa stoga nije ni prisustvovao festivalu u Veneciji. Gran pri žirija preuzela je njegova supruga i glumica Emanuel Senje.
Pošto nije bio na festivalu u Veneciji, akreditovanim novinarima je, umesto konferencije za štampu, prosleđen razgovor između francuskog pisca Paskala Bruknera i Polanskog. Na pitanje Bruknera kako uspeva da preživi „današnji neofeministički makartizam“, Polanski je ponajviše kritikovao društvene mreže koje osuđuju bez pravičnog suđenja ali je dodao i da nema poente da se brani „jer to je bitka sa vetrenjačama“.
Ričard Haris napisao je scenario za „Optužujem“, prema istoimenom novinskom članku Emila Zole, sa idejom da ga ponudi svom prijatelju i saradniku Polanskom da režira. Tako je i najavljeno 2012. godine. Zbog manjih troškova, dogovoreno je da snimanje bude u Varšavi, gde se Polanski uputio 2014. Međutim, baš u to vreme američka vlada je podnela zahtev za njegovo izručenje. Poljske vlasti su odbile, ali se reditelj vratio u Francusku i odlučio da, ipak, tamo snima.
Posle još odugovlačenja, zbog obaveza glumaca, prva klapa je konačno pala 26. novembra 2018. a poslednja 28. aprila 2019. Iako su američke distributerske kuće odreda odbile da otkupe film za prikazivanje u američkim bioskopima, „Optužujem“ je zabeležio odličnu gledanost naročito u Francuskoj i Italiji. Sa zaradom od 19 miliona dolara to je jedan od najgledanijih filmova Romana Polanskog.
No, to nije bio kraj hodu po mukama za ovo ostvarenje. Kada je u decembru objavljeno da ima rekordnih 12 nominacija za Cezara (francuski Oskar), usledio je novi talas negodovanja i zgražavanja. Nekako istovremeno mediji su pronašli tačno novih 12 žena koje su optužile Polanskog da ih je seksualno zlostavljao pre više decenija. Najistaknutija je bila fotografkinja Valentin Monije koja je tvrdila da ju je Polanski silovao 1975. kada je bila 18-godišnji model. Marketinška kampanja za film je povučena u Francuskoj, ispred nekih bioskopa su organizovane demonstracije.
Oko 400 istaknutih predstavnika francuskog filma, među njima glumica Lea Sedu i reditelj Mišel Azanavisijus, pozvali su na potpuni remont Fracuske filmske akademije jer joj nedostaje transparentnosti i inkluzije.
Glumica Adel Enel (Portret dame u vatri), koja je otkrila da ju je reditelj njenog prvog filma seksualno uznemiravao kada je imala 12 godina, izjavila je da je nagrađivanje Polanskog pljuvanje u lice svim žrtvama seksualnog zlostavljanja i da bi to značilo da „silovanje žene nije ništa loše“. I francuski ministar kulture, Frank Rieste, takođe je osudio Akademiju što je nominovala film Polanskog.
Nekoliko dana pre dodele Cezara 28. februara, svi članovi Odbora Akademije, njih 21, dali su ostavke. Sama Akademija broji oko 4.700 članova.
Pred samu ceremoniju, ispred dvorane „Plejel“ protestovalo je nekoliko stotina okupljenih, a policija je uportrebila i suzavac kako bi ih sprečila da pređu na crveni tepih.
Polanski je ranije izjavio da neće prisustvovati događaju koji je uporedio sa javnim linčem. „Već znamo kako će to veče da se odvija. Ima li mesta, u tako tužnim okolnostima, za film o odbrani istine, o borbi za pravdu, o slepoj mržnji i antisemitizmu?“ pitao se reditelj u otvorenom pismu.
„Aktivistkinje podržavaju 12 žena koje sam, navodno, zlostavljao pre pola veka. Te fantazije bolesnih umova se tretiraju kao utvrđene činjenice – laž ponovljena 1000 puta postaje istina. Ja se neću podvrgavati medijskom suđenju i dozvoliti da iracionalno još jednom trijumfuje“, dodao je on.
„Optužujem“ je na kraju osvojio Cezara za režiju, adaptirani scenario i kostim. Kada je proglašeno da mu se dodeljuje Cezar za režiju, neke glumice su napustile dvoranu. Među njima i Adel Enel koja je, na izlasku, ironično uzviknula „Bravo, pedofile“.
Roman Polanski još od 1977. vodi bitku sa zakonom i svojim ukaljanim ugledom, kada ga je sud u SAD optužio zbog drogiranja i silovanja trinaestogodišnje Samante Gejmer. Reditelj se izjasnio da je kriv, ali je bio na slobodi dok je čekao izricanje kazne, što je iskoristio da napusti zemlju. Od tada se nije vratio u Ameriku i od tada postoji potrenica za njim.
On tvrdi da mu javnost sudi i proganja ga još od kraja šezdesetih, kada su mediji insinuirali da je satanista i, u početku, jedan od glavnih osumnjičenih za ubistvo njegove supruge Šeron Tejt 1969. za koju je kasnije dokazano da su je ubili pripadnici klana Čarlsa Mensona.
– Godinama ljudi pokušavaju da od mene naprave čudovište. Navikao sam se na razne klevete, moja koža se zadebljala i otvrdla je kao ljuštura. Ali, za moju decu ovo je užasno. Zbog njih se i dalje borim i dajem izjave. Ja lično nemam nikakvu nadu da ću promeniti tok stvari.
Naravno da sam odgovoran. Te 1977. sam napavio grešku ali moja porodica plaća za nju i pola veka kasnije. Mediji su se obrušili na mene sa nečuvenim nasiljem. Hvataju se za svaku novu lažnu optužbu, čak i za onu apsurdnu i nepotkrepljenu, jer im omogućava da ožive temu. To je kao neko proklestvo. Ja ne mogu ništa da uradim po tom pitanju – priznao je.
Njegova žrtva, Samanta Gejmer, oprostila mu je javno pre 10 godina i čak zamolila američko pravosuđe da obustavi krivično gonjenje Polanskog, ali to nije mnogo pomoglo reditelju da skine ljagu sa svog imena.
– Samo Samanta i ja znamo šta se desilo toga dana. Šta god da sam uradio, duboko žalim zbog toga. Ponovio sam to više puta. Pisao sam Samanti, u kontaktu sam s njom, i ona zna. Ona i njena porodica su propatli zbog mene ali nastavljaju da pate uprkos meni. Svaki put kada mediji objave novu laž o meni, provuku i njeno ime. Samanta je nekolio puta pisala tužilaštvu da objasni da je trauma koju je izazvao ovaj medijski cirkus daleko gora od traume zbog onoga što sam joj ja učinio – izjavio je Polanski u decembru u intervjuu za „Pari mač“.
Tom prilikom je pomenuo i Harvija Vajnstina kao jednog od krivaca za ovaj novi talas mržnje prema njemu, ali, zanimljivo, ne zbog MeToo pokreta već zbog žestoke kampanje pred dodelu Oskara 2003. godine.
Vajnstin je, navodno, pokrenuo kampanju protiv Polanskog i pokušao da ga žigoše kao „silovatelja deteta“ jer je Roman bio u trci sa „Pijanistom“ a Vajnstin se nadmetao sa „Bandama Njujorka“ i „Čikagom“ (kasnije nagrađenim Oskarom za najbolji film).
– Harvi se uspaničio kada je „Pijanista“ uzeo dve nagrade BAFTA, uključujući onu za najbolji film i pokrenuo je kampanju protiv mene kako se taj uspeh ne bi ponovio na Oskarima. On je lično iskopao tada 26 godina star slučaj sa Samantom koji više nikoga nije zanimao. Njegov pres ataše je bio prvi koji me je nazvao „silovateljem deteta“. Paradoksalno je da „Pijanista“ nije uzeo Oskara za film, koji se dodeljuje producentima, ali ja jesam uzeo Oskara za režiju – rekao je Polanski za „Pari mač“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
