0
Da li je društvu zaista neophodna kultura otkazivanja tema je koja ovih dana potresa Holandiju. A razlog za priču o fenomenu zvanom cancel culture jeste uklanjanje slike iz 1970. godine koja dočarava članove umetničkog veća Univerziteta Leiden kako sede i puše cigare.
Umetničko delo „Stari pušači“, koje je „visilo“ u univerzitetskoj sali za sastanke čitavih pet i po decenija bilo je predmet rasprava godinama unazad, a neki studenti su se osećali uvređenim, jer su smatrali kako s jedne strane promoviše patrijarhat, a s druge sam čin pušenja.
I u akciji, koja je opisana kao krajnje sumanuta, slika je skinuta s počasnog mesta na zidu i to tokom jednog od prošlomesečnih sastanaka i okrenuta naopako.
Immediate action was taken today @UniLeiden 😀!! pic.twitter.com/vJwfr7FmGm
— Joanne van der Leun (@JoannevdLeun) November 10, 2022
– Urađeno – s ponosom i usklikom tvitovao je profer Socijalnog prava Koen Kaminada.
Ali, ovaj čin doveo je to takvog besa javnosti da je jedan bivši holandski ministar a i profesor ovog univerziteta Uri Rozental ovu akciju nazvao sramnom i primerom gluposti navodno profesora intelektualaca. Poslanik tamošnjeg parlamenta zapitao se: „Kuda sve ovo vodi. Gde će se zaustaviti?“
I drugi su se umešali, pa je tako profesor „Međunarodnog prava“ Rob de Vijk, istakao kako je uklanjanje slike „pokušaj revizije istorije“.
Sam umetnik, tvorac ovog dela Rejn Dol, kojem je 90 godina, ovaj čin nazvao je „em glupim, em tužnim“. Istakao je i kako ovu sliku smatra „jednim od svojih najboljih radova“, a na njoj je dočarao ne samo članove univerzitetskog borda, već i Dolfa Koena, bivšeg rektora ove institucije koji je jedva spasao živu glavu tokom Drugog svetskog rata.
– Tako je ovo zatucano da nemam reči – izjavio je slikar, dodavši da ta slika reprezentuje jednu vreme kada su članovi univerzitetskog borda „pušili kao ludi, a postorija je bila ispunjena dimom“.
Debata je dovela do još jedne podele – na one koji žele da „uklone“ umetnost i kulturu prošlosti koja bi na neki način mogla da vređa osećanja savremene generacije, ali i na one koji veruju da je ovo još jedan način ne revizije, već brisanja kompletne istorije Holandije.
I portparol Lajden univerziteta sugerisao je kako slika „više nije relevantna“, dodajući da je već neko vreme bila „izvor iritiranja nekih članova univerzitetskog osoblja“.
Dama koja je na čelu univerziteta Anetje Otov naknadno je rekla kako bi morala da se otvori debata, a potom i da je slika vraćena na zid. A pre nekoliko dana formiran je i specijalni komitet koji bi istražio ovaj kao i slične slučajeve.
– Vidimo ovo kao pokušaj razgovora o ovoj stvari, a naš univerzitet je idealno mesto za tako nešto. Nakon što se u novembru podigla bura, želeli smo da, bar na kratko, pritisnemo dugme „stop“. I zato smo sliku vratili na zid – objasnila je Otov.
Specijalni komitet će sad, kako je dodala, odlučiti šta dalje. Ne odnosi se to samo na ovo umetničko delo već na širu sliku, kao i na ostala dela koja su izložena na našem univerzitetu.
– Razgovor o ovoj temi treba da se odvija baš ovde, jer je Lajden univerzitet bastion slobode. Mi tu raspravu možemo podneti bolje od bilo koga. Osim toga, debate uvek vode sticanju novih znanja i dragocenim uvidima.
Otov je takođe prokomentarisala sam umetnički čin, odnosno šestoricu muškaraca, profesora kao i rektora koje je slikar portretisao.
– Mnogi prethodni rukovodioci našeg univerziteta i danas su cenjeni, a ovaj grupni portret pruža unikatnu, istorijsku sliku vremena. Impresivno je ovo umetničko delo i ponosni smo što su naši prethodnici na toj slici. Ovaj čin uklanjanja slike ne menja moje mišljenje o samom delu.
Otov je istakla da je deo rešenja problema i bure, koja se podigla u holandskom društvu, „pružanje“ konteksta slici, onosno pristup koji bi pojasnio prisustvo kontroverznih statusa drugde u svetu kao neku vrstu alternative uklanjanju slike.
– Ne osećaju svi kao da ih ova slika na neki način predstavlja. A kako stoji sada, potpuno je van konteksta.
Ova spontana akcija naterala je univerzitetske čelnike da razmisle, i zaključili su da je inkluzija, odnosno uključivanje jedan od najznačajnijih zadataka.
– Ali, u daljem razgovoru nas kao borda na osnovu koje ćemo doneti definitivnu odluku, svakako ćemo uključiti istorijsku vrednost slike. U razmatranje ćemo uzeti i poštovanje spram naših prethodnika koji su vodili računa o slici ali i umetnika koji je načinio delo. Saslušaćemo sve strane.
Iako je s ponosom na društvene mreže okačio status sa sve slikom okrenutom naopako profesor Kaminada je izjavio sada, posle svega, da je „previše pažnje dato ovom slučaju“, preneo je „Gardijan„.
Halabuka u javnosti primorala je i portparola ovog univerziteta da se oglasi, pa je dodatno pojasnio kako se slika danas može naći na „istom mestu, istom zidu, istoj sobi, istoj zgradi“.
A ishod odluke specijalno formiranog komiteta očekuje se u prvoj polovini 2023. godine.
Bonus video: Crno tržište umetnina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
