0
Kultura u celom regionu treba da ima daleko značajniju pažnju, posebno kad je finansiranje u pitanju, jer bez velikih projekata i umetničkih produkcija nije moguće prezentovati kulturu i umetnost neke sredine, kaže Sarita Vujković, selektorka Memorijala Nadežde Petrović u Čačku.
Na Memorijalu Nadežde Petrović, otvorenom juče, do 11. novembra predstaviće se dve umetničke grupe i 28 umetnika iz celog regiona. O impresijama sa Memorijala, izložbi čiji naziv „Na jug, na jug, idemo na jug“ je takođe osmislila, umetnicima, njihovim delima, kao i činjenici da se kultura nalazi u zapećku, kako kod nas tako i u svetu, razgovaramo sa prof. dr Saritom Vujković, selektorkom ove manifestacije i direktorkom Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske.
– Jako sam ponosna što sam pozvana, a onda i izabrana da budem selektor ovogodišnjeg Memorijala. Posebna je čast predstaviti u trenutku obeležavanja 30. jubilarnog Memorijala ovako veliki broj umetnika, 28 umetnika i dve umetničke grupe. Izuzetno sam ponosna i na to što je veliki broj radova produciran isključivo za ovu priliku i to su možda i ti moji najdraži radovi, zato što su nastajali u ovom trenutku, tokom pripreme Memorijala. Moja želja je bila da se pojavi i Katarina Alempijević iz Čačka, jer je u pitanju novo produkovano delo – instalacija kroz šumu koja se vidi iza mene. Ona predstavlja ispitivanje tela na jedan vrlo glamurozan način, kaže Sarita Vujković, pokazujući na rad iza sebe.
Koji radovi sa Memorijala su vama najimpresivniji?
Rad grupe IRWIN, delo „Was ist Kunst?“ i veoma sam srećna što je on prvi put na ovoj manifestaciji predstavljen. Tu su i Vladimir Perić Talent i Radoš Antonijević, a ove godine smo uključili i Rimske terme, te instalaciju makedonske umetnice Ženet Vangeli i ona je, zajedno sa radom Dalibora Martinisa, koji se nalazi na Rimskom trgu, celina. Govori o sukobima, ratu, raznim političkim situacijama u kojima smo se svi na ovim prostorima nalazili. To je celina koja će da nas podstakne na razmišljanje…
Juče je izašao jedan sjajan naslov u novinama „Od Meštorićevog ‘Vidovdanskog hrama’ do karantina za ptice“, u tom nekom rasponu je i ova izložba sagledana. Ima generacijsku raznolikost i želi da pokaže koliko veze još od perioda Nadežde Petrović među umetnicima traju, te veze su uvek bile žive i nikada nisu bile prekinute. U tom smislu smo, pozicionirajući ovu izložbu, hteli da pokažemo raznovrsne medijske preokupacije.
Rad Radoša Antonijevića je neobičan po tome što se on kao skulptor sagledava u kontekstu arhitekture, posebno modernističke, i njegovo mesto nije ni malo slučajno. Nalazi se pored Kulturnog centra Čačka, koji je rad Luja Šverera, i uvodi u izložbenu koncepciju koja se nalazi u toj zgradi.
S druge strane, rad Vladimira Perića Talenta, koji je produciran za ovu priliku, potpuno je drugačiji ugao gledanja. On je inkorporiran u jedan poseban ambijent, u posebnu životnu sredinu, i ostaće u Čačku nakon Memorijala. Trebalo bi da se uklopi u neka identitetska poziciniranja samog grada. Verujem da će ga građani prihvatiti. Nadamo se da će nakon završetna Memorijala, kada se „Karantin za ptice“ otvori i pozovemo ptice da se nastane, u njemu nastati jedan novi životni habitus – novi prostor u kome će i građani kao publika da uživaju.
Da li biste napravili paralelu između Srbije i Republike Srpske kada je u pitanju ulaganje u kulturu?
Nalazimo se u vrlo sličnim uslovima, ali bih rekla da je u Srbiji taj odnos prema kulturi malo bolji kada su institucije i njihove pozicije u pitanju, posebno ovako veliki događaji kao što je Memorijal Nadežde Petrović. Ali kultura u celom regionu treba da ima daleko značajniju pažnju, posebno kad je finansiranje u pitanju, jer bez velikih projekata i umetničkih produkcija nije moguće prezentovati kulturu i umetnost neke sredine.
Dovodili ste izložbe Demijana Hersta u Novi Sad 2016. i Grejsona Perija naredne godine u Banjaluku. Da li planirate još neki takav projekat?
Veoma sam posnosna na te izložbe međunarodno priznatih savremenih umetnika iz sveta koje su održane u Banjaluci. Naravno, naša je želja da organizujemo još neki tako veliki događaj. Ovo je bila saradnja sa Britanskim savetom, mi smo pokazali da možemo biti dobri partneri kada je organizacija takvih projekata u pitanju i zaista se nadam da će ih biti još u narednom periodu. Nakon ove dve izložbe, mi smo 2019. godine predstavili i izložbu „Percepcije“, na kojoj su izlagale najznačajnije britanske umetnice zajedno sa umetnicama iz naše kolekcije.
Koje su to umetnice bile?
Uz Trejsi Emins i Saru Lukas zaista je bilo impresivno da se pojave i naše umetnice sa prostora Republike Srpske. Mislim da je svima njima bilo izuzetno važno da budu predstavljene u kontekstu savremene evropske umetnosti.
