Šantala Šivalingapa za Nova.rs: Pina Bauš me učila životu

Kultura 06. nov. 202016:35
Podeli:
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Suština je u tome da se prigrle te razlike u izrazu, a ne da se prihvata isključivo samo jedna stvar, kaže za Nova.rs Šantala Šivalingapa, čuvena indijska igračica koja će izvesti komad "Pepeo" Kompanije 111 iz Tuluza večeras (20) na Beogradskom festivalu igre.

Šantala Šivalingapa, jedno od najdistinktivnijih imena u svetu savremene igre i po mnogima jedna od najznačajnijih savremenih igračica na svetu, u svom izrazu spaja pokrete tradicionalnog stila kučipudi, nastalog u hramovima na jugu Indije i potom razvijanog od 10. veka naovamo, sa elementima savemene igre. Za komad „Pepeo“, nastao u saradnji sa francuskim koreografom Orelijem Bolijem, koji će večeras moći da vidi publika u Ateljeu 212 i u živom prenosu na zvaničnim nalozima BFI na društvenim mrežama, umetnica kaže da joj je u srcu i voli da ga igra iz mnogo razloga. Istovremeno i živahna i blaga, ljubazna i ozarena poput nekoga ko duboko vlada svojim izrazom, Šantala Šivalingapa nakon predstavljanja komada u Nacionalnoj fondaciji za igru izdvojila je malo vremena i za razgovor sa nama.

Šantala Šivalingapa Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Kučipudi su tradicionalno izvodili isključivo muškarci, igrali su i ženske uloge. Da li ste vi kao žena osećali neka ograničenja u tom stilu i prihvatanju vašeg izvođenja?

– To jeste prihvatano nekada kao muški ples i u njemu žene nisu imale šta da traže. U tom stilu bilo je i ženskih uloga (njih su takođe igrali muškarci, op. nov), kao i u kineskoj ili japanskoj tradiciji, i to je bilo povezano sa ulogom žene u zajednici. U igri u Indiji bilo je isto. Međutim, u savremenoj igri ne bih rekla da postoje neka ograničenja. Kao izvođač nastojim da izvedem, istražim i kombinujem i muške tipove pokreta, tako da tu nema muških ili ženskih likova, nego pokušavam da izađem iz tih okvira. Mislim da tu nema nikakvih ograničenja, nego pokušavam da istražim različite aspekte u sebi. Volela bih da to svi rade, bez obzira na to da li su muškarci ili žene.

Vašu igru opisuju i kao klatno između indijske mistike i kvantne fizike. Kako biste vi opisali svoj stil?

– Ne bih opisivala svoj stil, pre bih volela da ga opišu drugi umesto mene, s obzirom na svoja iskustva. Nikad nisam ni pokušavala da ga definišem, mislim da je to iskustvo po sebi. Umetnici ne treba da objašnjavaju, to je nešto što treba drugi da rade. Ali dopada mi se to sa klatnom, jer je moj život uvek bio u pokretu, između Indije i Francuske, na primer, ovde i tamo, između drugačijih jezika… Uvek sam bila u pokretu i to je dobra slika, ali svejedno ne bih time opisivala svoj stil.

Veliku ulogu u vašem komadu igra i pepeo na sceni. Šta pepeo simbolizuje?

– Bog Šiva u indijskoj mitologiji je bog igre i kreacije, ali je i uništitelj. A pepeo je podsetnik na to da smo smrtni. U indijskoj filozofiji verujemo da ste potpuno slobodni samo ako ste potpuno svesni svoje smrtnosti. Da tako možete da učite na odgovarajući način. Tako da su život i smrt povezani. A pepeo je podsetnik da su to dve strane iste stvari. I da možete da potpuno prihvatite smrtnost i da živite. Smrt nečega je početak nečeg drugog. To je ideja da se ništa ne završava, nego se radi o stalnom kretanju, a iza stalnog kretanja je mir. Šiva simbolizuje igru koja je ceo univerzum. A iza svega toga je i strog prema sebi. Kao igračica i izvođač suočavam se sa stvarima poput tih.

Radili ste sa mnogim značajnim imenima iz sveta igre. Među njima je i Pina Bauš. Šta ste naučili od nje?

– Oh, toliko toga… (osmeh).

Možete li da izdvojite nešto kao najznačajnije?

– Ne znam da li bih mogla da izdvojim nešto kao najznačajnije. Ona me je naučila toliko toga o životu, o igri, mnogo stvari. A sve je to deo onoga što sam danas, i to na mnogo načina. To je značajno iskustvo. Ona je genijalna umetnica, a ujedno je bila i tako živahna. Veoma, veoma posebna osoba.

Šantala Šivalingapa Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Igrate još od najranijeg detinjstva, kažete, praktično od kada ste rođeni jer vam je i majka bila igračica. Koji je najbolji savet koji ste od nje dobili?

– Ne bih rekla da je tu bilo nečega što bismo zvali najboljim savetom, nego je samo njeno prisustvo bilo kao neki reflektor, ta njena bistrina i jasnoća u stvarima. I ta okrenutost ka superiornom biću. Ona se kretala stalno napred, posmatrala je stvari iz različitih perspektiva. Ovo što ću reći možda nije savet, ali sam njen pristup plesu bio mi je veliki dar. Jednostavno se unesi u igru i vidi koliko je igra savršena. Ona je to zaista pokazivala.

Nastupate širom sveta. Da li se recepcija onoga što radite razlikuje u različitim kulturama?

– Mislim da se razlikuje pre to kako ljudi u različitim kulturama izražavaju svoje oduševljenje. U nekim kulturama su znatno ekspresivniji, u nekim pak mirniji, rezervisaniji. Ali uvek nailazim na veoma topao prijem. Na primer, ako odem u Nemačku ili neka mesta u Americi, čujete da je aplauz suzdržaniji, ali to ne znači da nisu doživeli to iskustvo. Suština je u tome da se prigrle te razlike u izrazu, a ne da se prihvata isključivo samo jedna stvar. Osim toga, ja pokušavam da se povežem sa svim tim na krajnje fundamentalan način. I u tome uživam. I ne samo da uživam, nego je to i veliki dar, to što ste u prilici da igrate pred veoma različitom publikom. To je nešto što zaista volim kod svoje umetnosti.

Komentari

Vaš komentar