6
Laureati priznanja Andrićevog instituta su književnici Sandro Veronezi i Enes Halilović, saopšteno je na današnjoj konferenciji za medije.
Italijanski pisac Sandro Veronezi poneo je „Veliku nagradu Ivo Andrić“ za životno delo, dok se istoimeno priznanje, ali za 2022. godinu dodeljuje književniku iz Novog Pazara Enesu Haliloviću, saopštio je u Medija centru žiri za dodelu nagrade, koji su činili Slađana Ilić, u svojstvu predsednika, Želidrag Nikčević i Milo Lompar.
Ilićeva je navela da je žiri nagrade, koju je ustanovio Andrićev institut, čiji je direktor Emir Kusturica, na sednici održanoj 4. maja odlučio da priznanje za životno delo dodeli Sandru Veroneziju za piščevo celokupno stvaralaštvo, a povodom objavljivanja prevoda njegovog romana „Kolibri“ (izdanje „Akademske knjige„, prevod Jasmina Andonović). Rođen u Firenci 1959. Veronezi je, kako je podsetila predsednica žirija, jedan od najznačajnijih pisaca Italije, autor više romana, eseja, putopisa i laureat važnih književnih nagrada u zemlji i inostranstvu:
– Romani „Tihi haos“ i „Kolibri“ nagrađeni su najznačajnijom italijanskom književnom nagradom „Strega“. Stvaralaštvo ovog autora karakterišu složeni porodični, prijateljski i ljubavni odnosi, žrtvovavanje za bližnjeg bližnjeg, strah i bol kao usud i pokretač visokoosetljivih bića, moć surove sudbine i njeno prihvatanje, ispitivanje zla u sebi i drugima – navela je Slađana Ilić, a osvrnuvši se na roman „Kolibri“ podsetila je da je sačinjen od porodičnih i ljubavnih pisama, mejlova, SMS poruka, spiskova, razgovora u „skokovitim vremenskim tokovima“.
Pripovedanje Veronezija karakteristično je po neobičnim obrtima i otkrićima čija se funkcionalnost, efektnost uviđa u tome što čitaocu raslojavaju unutrašnji svet junaka do esencije i do „bolova s kojima se nose ili pak ne uspevaju“.
– Čitajući visokoestetsku literaturu ovog pisca o čoveku i svetu, životu, saznajemo nešto novo, usavršavamo sebe kroz bol i lepotu. Smatramo da je Veronezi dostojan dobitnik nagrade.
Na sednici, održanoj dan kasnije, 5. maja žiri je, kako je napomenula Ilićeva, doneo odluku da „Veliku nagradu Ivo Andrić“ za 2022. godinu dodeli Enesu Haliloviću za zbirku pesama „Sekvoja“ u izdanju Kulturnog centra Novog Sada.
Podsetivši da je reč o jednom od naših najznačajnijih stvaralaca srednje generacije, napomenula je da nas je Halilović „navikao svakom svojom knjigom na iznenađenja“.
– Osim po neobičnim žanrovskim određenjima, autor nas iznenđuje neobičnošću motiva. Iznenađuje nas autor i umetničkim postupkom koji je u svakoj knjizi drugačiji – istakla je Slađana Ilić.
Govoreći o nagrađenoj knjizi objasnila je da „kako impozantna sekvoja raste u dva pravca, tako raste i Halilovićeva zbirka čiji vitalni slojevi unutrašnjosti pulsiraju proizvodeći mladice sa svakim novi, čitaocem“:
– Reč je o o knjizi komponovanoj iz dva dela, u svakom po 29 pesama, a njeno središte čini pesma bez para, „Triplet“. U njoj su sintetisani glavni motivi zbirke. Oni, poput lopte koja je savršena, bivaju hitnuti ka nebu, po sudbini ne dosežući ni njega ni sekvoju, bremeniti istinom da je padneminovnost, a da je jedini tren nepreglednih mogućnosti i svetlosti tačka zastoja pre puta nadole. U toj tački simbol sekvoje pitanje je egzistencije, kaošto to i jeste poezija koja se po njoj zove. Stoga smatramo da je Enes Halilović dostojan dobitnik „Velike nagrade Ivo Andrić“ za 2022. godinu – naglasila je predsednica žirija.
A Želidrag Nikčević, član žirija za dodelu nagrade, primetio je podudarnost između dva stvaraoca, laureataAndrićevog instituta:
– Veronezi je blizak tradiciji italijanskog buržoaskog romana, rekao bih Pazolinijev prozni brat, a Enes dolazi iz Novog Pazara, i naizgled nemaju ništa zajedničko. Ali, kad pogledate „Kolibre“ i „Sekvoju“ obe knjige ispredaju rafinirane, poetski dirljive, pa i tragične ljudske priče i pesme. U obe knjige pesnički pulsira ceo univerzum. Obe nam ukazuju na sveobuhvatno jedinstvo umetnosti. To je znak moći današnje umetnosti, kako u Firenci, tako i u Novom Pazaru. Dobili smo dostojne laureate, što mislim da je bila i želja osnivača Andrićevog instituta Emira Kusturice – zaključio je Nikčević.
Bonus video: Andrićevi znakovi u Beogradu