2
Možda jedna od najlepših stvari na Sarajevo film festivalu, pored raznih ostvarenja iz čitavog sveta, ali i posetilaca koji okupiraju ovaj grad tokom osam dana, jeste mogućnost da se izbliza upoznate sa velikim stvaraocima.
A ta prilika se ukazuje na masterklasovima koji se svake godine održavaju u Bosanskom kulturnom centru. I danas je divno predavanje o svom opusu, stanju u kinematografiji održao irsko-škotski reditelj Mark Kazins, kojem je u petak uveče na otvaranju 29. Sarajevo film festivala uručeno priznaje Počasno Srce Sarajeva.
Ovo nije prvi susret Kazinsa sa Sarajevom, s obzirom da je u ovom gradu boravio u najgore vreme, devedesetih tokom opsade.
– Ne volim da postavljam pitanja na ovakvim događajima, pa vam ne zavidim nimalo – priznao je plodni dokumentarista, pisac i profesor, ali je zato rado prihvatao pitanja iz publike koja je bila ispunjena studentima, mladim filmskih stvaraocima, novinarima, ili onima koji potajno tek žele da se otisnu u svet kinematografije.
– Svako od nas gleda mnogo filmova, ali nikad kao stvaralac ne želiš da ih kopiraš, već ti oni služe da ciljaš visoko. Samo upijaš ta velika filmska dela i onda od toga praviš svoju sopstvenu supu ili sos za pastu. Dopreti u svet iznad, to je cilj svakog reditelja – istakao je autor brojnih dokumentaraca kakvi su „The Story of Film: Odyssey“, „The Story Of Film: A New Generation“, „What Is This Film Calles Love“, „Here Be Dragons“…
Uprkos tome što je snimio mnogo filmova, nailazio je, pa i danas nailazi na probleme za finansiranje svojih ostvarenja:
– Da snimam film o Džejn Kempion ili Kler Deni, onda bi to naišlo na odobrenje. Ali, moraš da se trudiš da finansijere ubediš u suprotno, da im pokažeš da nisu u pravu i izboriš se za svoj film – odsečan je bio Kazins.
Mark Kazins je autor knjiga „Imagining Reality: The Faber Book of Documentary“ i „The Story of Film“, a nosi i počasne doktorate Univerziteta u Edinburghu i Stirlingu, a i profesor je filma na Kraljičinom Univerzitetu u Belfastu, dok je jedno vreme bio prvi čovek a bio je i Belfast film festivala i festivala „Docs Ireland“.
– Virdžinija Vulf je imala lepu izreku o tome da treba pobeći od svojih misli. Ja to radim plešeći, plivajući, šetajući. I upravo tad mi dolaze najbolje ideje za filmove – kazao je irsko-škotski reditelj Mark Kazins na masterklasu u Bosanskom kulturnom centru.
Kao ovogodišnji laureat priznanja Počasno Srce Sarajeva dodatna počast biće mu odata tako što će u okviru programa „Suočavanje s prošlošću“ Sarajevo film festivala biće prikazan čuveni Kazinsov film „March On Rome“ (Marš na Rim).
– Dva filma koje sam napravio o fašizmu bili su srceparajući za mene. Plakao bih dok sam ih stvarao. Teško je biti optimističan kad praviš takve filmove. Ali, opet koliko god bilo teško dok sam snimao, na primer „Marš na Rim“, uvek mi je na umu bio viši cilj, a to je da pomogneš ljudima da se oporave od strašnih stvari. Pa, zar nisu ljudi ovde u Sarajevu našli životnu snagu i kreativnost i tokom najgoreg ratnog vremena – upitao je reditelj.
Na sreću, kako je konstatovao, prilično ga znaju u svetu filma, zbog čega može da ode bilo gde u Evropu i zatraži arhivski materijal kojim se obilao koristi u svojim dokumentarcima.
– Veruju mi svi da ću taj materijal upotrebiti tako da stigne do šireg kruga ljudi. Danas postoji opasnost brisanja sjajnih filmova stvaralaca, primera radi žena, i srećan sam kad mogu da pomognem da se njihovi filmovi spasu od brisanja i zaborava.
Koliko god da svi mislili da je aktivistički nastrojen, ne oseća krivicu kad mu neko kaže da nisam dovoljno aktivan. Pored filma, postoji još jedna stvar koju danas izdvaja kao ključnu u borbi za osvešćenje ljudi:
– Volim novinarstvo, jer je neverovatno dobar način da se izazovu pogubne desničarske politike i lažne vesti. Novinarstvo je presudno u tome danas naročito. Na novinarima je danas velika odgovornost, jer se upravo oni mogu suprotstaviti zlu.
Govorio je i o stanju u kinematografiji, osvrnuvši se i na problem veštačke inteligencije zbog koje danas pola Holivuda štrajkuje:
– Ljudi su bili uplašeni kad je televizija stigla, pa kad je filmska traka stigla. Strah je prirodan u ovom poslu. Kao i mnogo odbijanja. Veštačka inteligencija je destruktivna, ali i konstruktivna s druge strane. Nisam je još koristio u svojim filmovima, ali moramo nastaviti da verujemo da stvari o kojima pričamo poput kreativnosti nikad neće nestati, neće ih izbrisati veštačka inteligencija. Doduše, da sam glumac, sad bih bio pomalo uplašen. Ali, opet, tehnologija se menja i pruža neverovatne mogućnosti. I zato mislim da su najbolja vremena filma tek pred nama.
Bonus video: Bono i Edž na Sarajevo film festivalu
