0
Veoma smo zainteresovani da se Sajam knjiga održi i da se njegova tradicija očuva i unapredi, ali ne možemo da prihvatimo da sav rizik i trošak održavanja Sajma knjiga podnesu izlagači, stoji u pismu koje su potpisali Žarko Čigoja ispred samostalnih izdavača, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) Zoran Hamović iz kuće "Klio" i predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) Dejan Papić iz "Lagune", čiji sadržaj ekskluzivno prenosimo.
Izdavačima je sa Beogradskog sajma stigao poziv da učestvuju na Sajmu knjiga planiranom za jesen, kao i prijavni formulari koje bi trebalo da popune i pošalju do 19. juna. Za ovu smotru pripremaju se i jedni i drugi, a u kako će ona izgledati zavisiće i od koronavirusa, ali i od odgovora organizatora na pomenuto pismo izdavača kojim su zatražili sastanak i da cene zakupa štandova i ulaznica budu upola niže nego prošle godine.
Direktor marketinga Beogradskog sajma Aleksandar Ivković potvrdio je da se pripremaju za sve smotre predviđene za jesen, pa i Sajam knjiga, kao i da su izdavači pozvani i da su im ponuđeni isti uslovi kao i prošle godine.
– Beogradski sajam se sprema za jesenju sezonu po unapred utvrđenom kalendaru. Uobičajena je procedura da se izdavačima, prema odluci Odbora Sajma knjiga, pošalje prijavni materijal. Ritam prijavljivanja je uobičajen, kao svake godine, a prijavljenih već ima. Radimo tako kao da će biti svih planiranih smotri – kaže Ivković.
Upitan da li će biti preduzete posebne mere, s obzirom na to da je na Sajmu u proteklom periodu radila i „kovid bolnica“, Ivković navodi da će reagovati u skladu sa opštim merama borbe protiv koronavirusa.
– Dezinfekcija Hale 1 je završena i, prema onome kako sada sve izgleda, ne bi trebalo da bude problema. Sve mere koje se budu primenjivale ćemo svakako i mi na Sajmu ispoštovati, bilo da se radi o držanju distance ili drugim merama. Sajam knjiga je specifičan, jer se na toj manifestaciji okuplja dosta ljudi na istom mestu. U slučaju da na jesen budu ponovo uvedene zabrane okupljanja, postupićemo u skladu sa njima – navodi Ivković.
U ponedeljak je Sajmu, Odboru za organizaciju Beogradskog sajma knjiga, Gradu Beogradu kao osnivaču, Ministarstvu kulture i Vladi Srbije poslato pismo sa potpisima Žarka Čigoje ispred samostalnih izdavača, predsednika Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) Zorana Hamovića iz kuće „Klio“ i predsednika Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) Dejana Papića iz „Lagune“.
U pismu se predlaže da se cena izlagačkog prostora izdavačima iz Srbije snizi za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, kao i cena ulaznica za publiku, a da ulaz na smotru za penzionere i učenike bude besplatan. Pored toga, zatraženo je i da u Odboru sajma budu sa tri člana zastupljeni samostalni izdavači, UIKS-a i UPIS-a jer je u tom telu „nema nijednog predstavnika izdavača koji bi zastupao interese struke“.
Potpisnici pisma navode da je „za pohvalu to što se pravovremeno preduzimaju mere za realizaciju najvećeg sajma knjiga u zemlji i regionu“ i da su spremni da pripreme podrže, ali da ih „zabrinjava iz predočenih podataka nekoliko parametara koji su za srpske izdavače potpuno nerazumljivi i neprihvatljiivi“.
„Odbor Sajma knjiga i Beogradski sajam u pozivu nisu izrazili spremnost da se izdavačkim preduzećima – dugogodišnjim partnerima – cene izlagačkog prostora prilagode realnom stanju i samim tim bitno umanje, kao da se u društvu i ekonomiji ništa nije dogodilo“, navodi se u dopisu.
Izdavači podsećaju da tokom vanrednog stanja većina njihovih kuća nije radila, da su i malobrojne knjižare koje su bile delimično otvorene bile poluprazne, a da je „jedino onlajn prodaja minimalno rasla, iz razumljivih razloga neminovne fizičke distance“.
„Na osnovu uputstava nadležnih organa, uprava Sajma je svesna da će i u vreme Sajma knjiga epidemiološke mere za izlagače i publiku biti više nego obavezne. Domaći i strani epidemiolozi sugerišu javnosti da primenjuje mere opreza, a njihova stručna mišljenja o mogućem drugom talasu pandemije koronavirusa razilaze se samo u tome da li će do njega doći početkom jeseni ili u poznu jesen. Pitanje je kada će biti moguće organizovati veće skupove u zatvorenom prostoru. To su okolnosti u kojima se pripremamo za Sajam knjiga i niko od nas nema prava da prenebregne te očigledne činjenice realnosti“, navodi se u pismu.
Izdavači ističu i da je izdavačka produkcija od početka godine manja, a da se iz više razloga može očekivati i pad posete.
„Strah od zaraze i odijum javnosti spram Sajma kao bolnice, redukovan autobuski prevoz za školsku decu u Srbiji i susedstvu, pad zarada kod većine stanovništva, drugačiji prioriteti u trošenju novca, preporučene epidemiološke mere… Epidemiološka situacija dovela je u pitanje i učešće izlagača i pisaca iz inostranstva na Sajmu knjiga. To su samo neki elementi koji će uticati na posetu. Naše procene su da će ona biti veoma umanjena. U tim uslovima apsurdno je ostavljati isti cenovnik Sajma namenjen izlagačima. Jasno nam je svima da većina izlagača trošak izlaganja namiruje prodajom knjiga na samom Sajmu, što ove godine sigurno neće biti slučaj“, navode izdavači u pismu.
U pismu se dodaje i da su se oba udruženja, kao i samostalni izdavači, na početku pandemije zajednički obratili državnim ustanovama sa predlozima pomoći izdavačkoj delatnosti i da je „većina predloza uvažena“.
„Zahtevamo od Odbora Beogradskog sajma i Grada Beograda, kao osnivača Sajma knjiga, da uvaže ekonomsku situaciju u izdavaštvu koja je veoma loša i da preduzmu mere da se Sajam knjiga održi pod prihvatiljivim uslovima. Veoma smo zainteresovani da se Sajam knjiga održi i da se njegova tradicija očuva i unapredi, ali ne možemo da prihvatimo da sav rizik i trošak održavanja Sajma knjiga podnesu izlagači“, ističe se u pismu.
U dopisu se navodi i da je „neshvatljiva i činjenica da se sve važne odluke donose bez ikakvog konsultovanja ili dogovora sa izdavačima i njihovim udruženjima“ i ocenjuje da to ima „dalekosežno loše posledice po sudbinu ustanova i manifestacija kulture“.
Izdavači su zatražili i sastanak pre isteka roka za prijavu „kako bismo pravovremeno i pravično razrešili nastale probleme“. Žarko Čigoja, predstavnik samostalnih izdavača, kaže da odgovora još nema.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
