"Umetnici su mašine promena": Poznata irska glumica Rut Nega priča za Nova.rs

Tim rečima cenjena irska glumica Rut Nega sumira svoj višednevni boravak u Beogradu, tokom kog je ovdašnjoj publici predstavila poeziju velikana književnosti i drame Semjuela Beketa. A sve se to desilo u okviru 14. Beogradskog irskog festivala koji je okončan za vikend, tačnije u subotu kad je slavni sineasta Nil Džrdan u Bioskopu Balkan čitao odlomke iz svog romana.

Nominovana za Oskara, BAFTA nagradu, Emi i priznanje Zlatni globus, kao i za najprestižnije pozorišne nagrade Toni i Lorens Olivije, izuzetna glumica Rut Nega donela je prošle nedelje na scenu Ateljea 212 poeziju Semjuela Beketa.

Publika je poznaje iz filma "Loving", koji joj je doneo i nominaciju za Oskara, serije "Preacher", Netfliksovog ostvarenja “Passing”, ali i s Brodveja gde je igrala Lejdi Magbet uz Danijela Krejga. Bila je prva glumica tamne puti na ovoj teatarskoj sceni koja je tumačila heroinu iz čuvene Šekspirove tragedije. Ujedno, bio je to njen debi na Brodveju, a za tu rolu bila je nominovana za nagradu Toni.

Rut Nega je igrala i Hamleta, i u Londonu i u Njujorku, a kritičari su ocenili da je donela u toj čuvenoj roli poseban scenski senzibilitet.

Publika je u Ateljeu 212 imala priliku da vidi evropsku premijeru predstave "Beket / Poezija" u izvođenju nagrađivanih irskih glumaca Stivena Reja i Rut Nege. Komad nije slučajno izveden u Ateljeu 212, s obzirom da je početak rada ovog pozorišta vezan za delo Semjuela Beketa. Naime, Beketova drama "Čekajući Godoa" izvedena je prvi put u istočnoj Evropi baš u Beogradu, na sceni ovog pozorišta, 1956.

Predstavu "Beket / Poezija" postavio je Alan Gilsenan, poznati irski filmski i pozorišni autor, dugogodišnji direktor Irskog filmskog instituta.

Iako je Beket prvenstveno poznat po monumentalnom opusu proze i drama, književni poznavaoci smatraju da je i poetska forma duboko utkana u njegovo stvaralaštvo. Upravo to je i vodilo Gilsenana da Beketovu poeziju postavi na scenu.

- Ne bih mogla da tvrdim da imam znanje o Beketu koje imaju Alan i Stiven Rej. Ali mogu da potvrdim da gajim duboko poštovanje spram Beketa. Ako se ogradim od velikog intelektualnog poznavanja njegovog dela, moram da istaknem da njegov jezik i riitam koji nosi u meni bude velika osećanja. Veoma instinktivan i visceralan osećaj. A zanimljivo mi je to s obzirom da je njegov rad uvek nosio reputaciju veoma intelektualnog. Međutim, u praksi, bilo da govorim/glumim ili slušam/gledam, uvek se čudim kako Beket koristi reči da pokaže koliko su one zapravo uzaludne u obuhvatanju onoga što znači živeti, biti živ. Ipak u toj uzaludnosti leži takva lepota. Možemo istovremeno i da ne uspemo i da uspemo. I u toj dvosmislenosti leži suština život - priča za Nova.rs Rut Nega.

Irska glumica, rođena u Adis Abebi, od oca iz Etiopije i majke Irkinje, koja je završila prestižni Triniti koledž u Dablinu, prvi put je boravila u Beogradu. A s obzirom da je povod bio Beogradski irski festival ovako za deli svoje impresije:

- Festivali su odličan način povezivanja zajednica putem kulturne razmene i "sudara". Vidici i horizonti se šire i proširuju, neguju se novi odnosi, podstiču inovacije. Posebno je to značajno za Irsku. Smatram da su festivali poput ovog pružili plodno tle najpre za sejanje a onda i za negovanje ljubavi spram naše kulture. Ovakve divne proslave našeg kreativnog doprinosa širom sveta istovremeno pružaju bezbroj mogućnosti za povezivanje, prevazilaženje granica, prožimanje. A sve to prate osećanje radosti i, pre svega, slavlje.

Vraćajući se na komad koji je u Beogradu doživeo evropsku premijeru podseća na reči Gilsenana kako je Beketova poezija donekle zanemarena, ali neophodna.

- Smatram da Beketovo delo ima veliku svrhu, veoma je korisno, svima bi trebalo da bude na usluzi. Nije to samo težnja umetnika, naravno. Ali umetnici snažno osećaju suštinu jednog dela - objašnjava glumica.

Umetnike naziva u razgovoru za naš sajt "mašinama promene":

- Sve što radimo, mi generišemo empatiju, saosećanje i pružamo mogućnost uvida u nekog drugog, nešto drugačije. I barem budimo radoznalost. A glavno je pitanje zašto umetnost ima kapacitet da tako deluje? Nisam sigurna koji je definitivan odgovor, ali uvek sam zapanjena i zahvalna kad uspem da uočim izraze unutarnje ličnosti umetnika. Ponekad u toj velikodušnosti koju umetnici pružaju ima čak nekog osećaja usamljenosti. Ali i povezanosti. I neverovatne hrabrosti. Pre svega hrabrosti da iznedrite sopstvenu kreativnost. Zapravo da se sami, kao umetnik, rodite - zaključuje Rut Nega.