Posebnu preporuku komisije dobila je knjiga u kojoj se naši ugledni savremeni pisci etiketiraju kao „odrođeni pisci“. Da li je to kulturna politika Ministarstva kulture ili politički aktivizam u najgoroj tradiciji pravljenja spiskova i ideološkog etiketiranja, pitaju se u Udruženju profesionalnih izdavača Srbije u svom odgovoru Ministarstvu kulture na njegovo saopštenje povodom ovogodišnjeg otkupa knjiga.
„Mi razumemo razloge i potrebu Ministarstva kulture da odbaci naše tvrdnje i predloge za izmenu sve problematičnije prakse i sve gorih rezultata po izdavaštvo i kulturu u Srbiji. Žao nam je što što moramo da konstatujemo da je Ministarstvo kulture „otvoreno je za razgovor sa svim izdavačima i njihovim udruženjima, kako bi u konstruktivnom dijalogu zajedno došli do optimizacije konkursne procedure“, ali zatvoreno za promene. Naše upozorenje, ponovljeno više puta, da neki od problema u izdavaštvu mogu postati i politički, olako je shvaćeno i svesno zanemareno. Posle ovog saopštenja nam je jasnije i zašto. Realnost u kojoj žive i „sagledavaju konkursne procedure i rezultate konkursa“ zaposleni u Ministarstvu i realnost u kojoj žive profesionalni izdavači veoma mnogo se razlikuju“, kaže se na početku odgovora UPIS-a (Udruženje profesionalnih izdavača Srbije) na saopštenje Ministarstva kulture.
Zabrinjavajuće je nerazumevanje koje nalazimo u saopštenju Ministarstva kulture, dodaju u UPIS-u.
„Saopštenje pokazuje da je izgubljen kompas i da se otkupljuje šta je kome volja i čega se ko trenutno seti. Lektira kao i udžbenici ne mogu se nabavljati iz fonda namenjenog za Otkup knjiga. Sasvim je jasno da je reč o nabavci koju treba da sprovedu obrazovne ustanove za svoje biblioteke. Ponovljena izdanja, „radi popune svojih fondova ili zato što imaju potrebu za ovim izdanjima“ spadaju u nabavne aktivnosti lokalnih biblioteka koje treba odgovorno da brinu o svojoj baštini, održavaju i obnavljaju potrošeni fond. Dodajmo i to da biblioteke ne treba da budu knjigoveznice, niti da otkupljuju knjige loše odštamane i povezane. Otkup knjiga nipošto ne treba mešati s nabavnom politikom biblioteka.“
U saopštenju se ističe da „apsolutno stoji konstatacija UPIS-a da je ‘ogroman broj knjiga koje su preporučene za Otkup predstavlja ponovljena izdanja koja već odavno, u različitim izdanjima, postoje u javnim bibliotekama’.
„Komisija za Otkup knjiga na republičkom nivou trebalo bi da svojim opredeljenjem odaje priznanje za izbor naslova i kvalitet realizacije izdavačkih projekata. Izborom prvih izdanja stručna komisija procenjuje kulturni doprinos i uvodi nove autore i sadržaje u našu baštinu. Tako unapređuje i profesiju izdavača i samu ulogu biblioteka.“
Udruženje profesionalnih izdavača Srbije dotaklo se i pitanja sabranih dela.
„Činjenica da je za otkup sabranih dela izdvojeno samo „4.261.098 dinara, što je 4,43 odsto od ukupnog iznosa sredstava opredeljenih na konkursu“, ne demantuje tvrdnje UPIS-a da je „komisija favorizovala sabrana i izabrana dela“, kao i druge izdavačke celine, skupe knjige, amaterske antologije bez ikakvog odjeka u stručnoj javnosti i izdanja namenski pripremljena za Otkup“.
UPIS dodaje da su „rezultati Otkupa knjiga najgori u novijoj srpskoj istoriji“.
„Pored pomenutih načelnih tema koje su dovele u pitanje smisao i karkter Otkupa, to dovoljno pokazuje samo nekoliko konkretnih primera. Pojedini autori imaju više posebnih preporuka komisije (zvezdica) nego ukupna produkcija čitavog niza profesionanih izdavača s dugogodišnjim potvrđenim radom u izdavaštvu i kulturi… Knjiga nagrađena Nagradom „Branko Miljković“ za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku u 2022. godine, i to pre nego što je Komisija počela s radom, ne samo da nije dobila zvezdicu nego uopšte nije preporučena za Otkup. Ni knjiga Ksenije Atanasijević „Epikurov atomizam“, prvi put objavljena na srpskom jeziku, u prevodu s francuskom, posle nepunih sto godina od svog nastanka, nije dobila posebnu preporuku komisije. Baš kao ni knjiga Vaska Pope „Kalem“, prvi put objavljena u samostalnom i potpunom izdanju povodom sto godina od pesnikovog rođenja. Ali je posebnu preporuku komisije dobila knjiga u kojoj se naši ugledni savremeni pisci etiketiraju kao „odrođeni pisci“. Da li je to kulturna politika Ministarstva kulture ili politički aktivizam u najgoroj tradiciji pravljenja spiskova i ideološkog etiketiranja?!“
Na kraju saopštenja pomenuti su i bibliotekari – botovi.
„Na spisku od četrnaest hiljada imena botova nalazi se pozamašan broj bibliotekara, među njima i neki na rukovodećim mestima. Bilo bi neophodno da nas Ministarstvo kulture obavesti o statusu tih rukovodilaca biblioteka, da li su oni zaposleni kao partijski aktivisti ili kao rukovodioci ustanove kulture“, zaključuje se u saopštenju koje je potpisao UO Udruženje profesionalnih izdavača Srbije.
Podsetimo, UPIS je pre nedelju dana izrazio nezadovoljstvo zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine za javne biblioteke, zbog kršenja procedure u kojoj je otkup sproveden i zbog neprihvatljivih rezultata otkupa, dok je Ministarstvo kulture odbacilo tvrdnje smatrajući da je u pitanju politički aktivizam.
Rezultate otkupa knjiga možete pogledati OVDE.
Bonus video: Vladislav Bajac: Važno je da na Sajam knjiga dođu predstavnici vlasti, ali ne zbog slikanja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar