U neobičnim vremenima, obeleženim koronom, pa i ratovima domaći filmovi beleže rekordnu gledanost u bioskopima. Udeo domaćih ostvarenja u ukupnoj gledanosti filmova kod nas je 39 odsto, po čemu je Srbija, posle Francuske, najbolja u Evropi. Top znači da naša publika voli domaći film. A među najgledanijim filmovima u Hrvatskoj, u samom vrhu, uz Bonda i blokbastere, bili su "Južni vetar" i "Toma". Takođe i u Makedoniji, i Crnoj Gori je veliki udeo naših filmova u ukupnoj gledanosti, a da ne pominjemo sve uspehe naših filmova na festivalima u proteklih godinu dana, rekao je Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije.
Dom domaće kinematografije, koji postoji više od šest decenija, Filmski centar Srbije, ključan za filmsku proizvodnju na našem tlu, od jutros se diči sajtom u novom ruhu. Na novom vizuelnom izgledu sajta radili su, kako je precizirao direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić na današnjem susretu s medijima, više od godinu dana.
Novi urednik sajta FCS-a Ivan Aranđelović, predstavivši novi redizajnirani izgled, precizirao je da će taj portal biti ogledalo ove institucije:
– Pored svih informacija o konkursima Filmskog centra Srbije, počev od toga kada se raspisuju, do toga kakve su odluke donele konkursne komisije, u samom vrhu sajta svakoga dana će moći da se vide sve najnovije informacije o aktuelnim filmovima, ali i svim dešavanjima vezanim za srpsku kinematografiju. Pored podržanih filmova od strane FCS-a, pratićemo i ona ostvarenja koja možda nisu dobila sredstva na konkursima Filmskog centra, ali su u realizaciji. Sajt će ubrzo imati svoj video deo, a omogućićemo svim zainteresovanima da pogledaju određene filmove koji možda nisu prikazivani kod nas, ili su imali samo jednu ili dve projekcije.
Na sajtu, kako je objasnio Aranđelović, biće dostupne i sve filmske karte domaćih ostvarenja, ne samo snimanih u poslednje vreme, nego tokom protekle decenije. Dakle, moći će da se vide kompletne autorske ekipe filmova, svi saradnici, fotografije, trejleri, podaci o proizvodnji. Sastavni deo sajta biće predstavljanje novih autora, kao i teorijski deo promišljanja o kinematografiji, za šta će biti zadužen Miroljub Stojanović, urednik Izdavačke delatnosti FCS-a.
U samom vrhu portala, pored aktuelnih vesti, nalazi se kalendar konkursa FCS-a, odluke i saopštenja. U okviru odeljka „Filmoskopija“ posetioci će moći da pročitaju kritike i razmišljanja o filmu, kao i intervjue sa filmskim autorima. Posetiocima se nudi i „Filmska baza“, u okviru koje je do sada, kako je naveo Aranđelović, obrađeno 4.509 filmova koji su osvojili 27.831 nagradu, a u čijem je stvaranju učestvovalo 8.323 umetnika. Tu su i liste gledanosti filmova u domaćim bioskopima, kako trenutne tako i mesečne, kao i predstavljanje Izdavačke delatnosti FCS-a.
Cilj novog sajta jeste, kako je ukazao Đorđe Bajić, filmski kritičar i novinar sajta FCS-a, jeste da privuku i „običnu publiku“, osim one koja voli film i redovno posećuje portal. Kao neko ko je godinama angažovan na ovom portalu, istakao je kako je sajt i do sada bio dobro posećen, ali da sa novim ulaganjima očekuje povećanje posete.
Kao još jednu poslasticu novog sajta Matić je izdvojio mogućnost da svi vide neke manje, eksperimentalne ili art filmove, koji inače nemaju šansu da komuniciraju sa širom publikom, osim na festivalima, a kao još jednu od prednosti sajta izdvojio je to što će od leta biti dostupan striming velikih formata na sajtu.
Filmadžije ne gube zbog vanredne situacije u Filmskom centru Srbije
S obzirom da Filmski centar Srbije već mesecima funkcioniše u vanrednom stanju, jer se, podsetimo, Upravni odbor ove institucije, zbog poništavanja Pozivnog konkursa za eminentne reditelje prošlog novembra i ostavki, odavno raspao, a Vlada Srbije u tehničkom mandatu ne može da izabere nove članove, Matić se osvrnuo i na to da li su filmadžije, zbog vanredne situacije, izgubile pola godine:
– Uspeli smo da ne izgubimo više od desetak dana u odnosu na ono što je bilo planirano. Uz ogromne napore svih zaposlenih u Filmskom centru i pomoći određenih struktura u Ministarstvu kulture uspeli smo da realizujemo sve procese. Ministarstvu smo juče predali odluke tri komisije. Nadam se da će u ministarstvu uskoro razmatrati odluku naših stručnih komisija. U narednih sedam dana očekujemo još pet odluka stručnih komisija i biće predate Ministarstvu kulture. Neće biti u hendikepu naše filmadžije zbog čitave situacije. Ko god snima, dobija novac na vreme. I produkciji „Lančane reakcije“ uplaćena je druga rata. Zaista pokušavamo svi naporima da nijedan naš projekat ne čeka. Potrudili smo se da ni Goran Radovanović, ni Vuk Ršumović, dakle svi koji su trenutno u proizvodnji ne čekaju.
Matić je priznao da je situacija u Filmskom centru jedinstvena i kompleksna, ali da ne staju, niti je stala proizvodnja filmova u nas, i da se sve ostvaruje onako kako je i bilo planirano. Umesto nepostojećeg Upravnog odbora odluke stručnih komisija FCS-a sada aminuje Ministarstvo kulture, tačnije Radna grupa specijalno fomirana u toj instituciji.
– Mislim da smo uspeli da ovaj šestomesečni „gep“ bez Upravnog odbora prevaziđemo – istakao je Matić, ali nije želeo da komentariše nedavnu opasku doskorašnje ministarke kulture Maje Gojković da je princip funkcionisanja Filmskog centra Srbije prevaziđen, dodavši kako s ministarkom nije razgovarao po tom pitanju.
I pored vanrednih okolnosti Filmski centar uspeo je da uradi i dve filmografije, odnosno registra proizvedenih filmova 2019. i 2018. godine u nas:
– To ostaje kao dragocen dokument za sve istraživače, a time se niko u Srbiji nije bavio još od 2007. godine, kada je objavljen poslednji godišnjak. Od tada nismo imali nikakvu vrstu hronologije i statistike naše kinematografije – kad je koji film napravljen, ko je učestvovao u njemu, ko je bio u ekipi – kazao je Matić, a Miroljub Vučković je dodao da će se te filmografije uskoro, najpre u PDF, a potom i u digitalnom formatu, naći i na sajtu FCS-a.
Uspesi domaće kinematografije u inostranstvu
Direktor Filmskog centra Srbije govorio je i o velikim uspesima domaćeg filma:
– U neobičnim vremenima, obeleženim koronom, pa i ratovima domaći filmovi beleže rekordnu gledanost u bioskopima. Imali smo zaista velikog uspeha sa našim filmom u domaćim bioskopima. Udeo domaćih filmova u ukupnoj gledanosti filmova kod nas je 39 odsto. Po tome je Srbija u Evropi jedino iza Francuske. Samo je u toj zemlji u Evropi, ako ne računamo Tursku, udeo gledanosti francuskog filma u bioskopima veći nego u Srbiji. A ne treba zaboraviti da bioskopi ovde zbog korone dugo nisu radili i praktično su se otvorili za publiku tek posle prošlogodišnjeg Festa. U pitanju je rekordna gledanost domaćeg filma, što znači da naša publika voli domaći film. Takođe, među najgledanijim filmovima u Hrvatskoj bili su naši „Južni vetar“ i „Toma“. Bili su u samom vrhu po gledanosti, uz Bonda i ostale blokbastere. Gledaniji su čak bili od hrvatskih filmova. Takođe i u Makedoniji, i Crnoj Gori je veliki udeo naših filmova u ukupnoj gledanosti. Da ne pominjemo sve uspehe naših filmova u proteklih godinu dana – kazao je Matić.
Podsetio je da su „Kelti“ osvojili nagradu na najznačajnijoj regionalnoj smotri – Sarajevo film festivalu, da je Stefan Arsenijević osvojio s „Banović Strahinjom“ Gran-pri u Karlovim Varima, a da su naša ostvarenja konstantno prisusutna na velikim festivalima, naročito u Berlinu.
– Bez obzira na sve probleme s kojima se suočavamo prepoznaje se kvalitet naših filmova u inostranstvu. Mi imamo 14-15 dugometražnih igranih filmova godišnje, a od toga osam završi na najvećim festivalima, što je ogromno postignuće – ocenio je Gordan Matić, koji, nakon povratka sa 75. Kanskog festivala, obećava „zanimljivo leto i jesen što se tiče naših filmova na velikim filmskim smotrama, poput Lokarna, Karlovih Vari, Venecije“ i najavljuje veliki festival balkanskog filma u oktobru u Turskoj!
Bonus video: Bjelogrlić o filmu „Lančana reakcija“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar