1
Tačno na stogodišnjicu od "nicanja", jedno od najlepših zdanja u centru Beograda, Palata Srpske akademije nauka i umetnosti osvanuće u novom ruhu. Desiće se to 2024. godine, reči su akademika Milana Lojanica koji je nedavno predstavio plan projekta rekonstrukcije Palate SANU.
Planirana obnova biće prva veća intervencija na objektu posle čak sedam decenija, kada je Palata SANU sređena prema projektu arhitekte Grigorija Samojlova. Tada je, pored niza ozbiljnijih intervencija, uobličena i Svečana sala Akademije sa foajeom.
U samom centru grada, između Knez Mihailove, i ulica Vuka Karadžića i Đure Jakšića, zdanje Srpske akademije nauka i umetnosti odiše karakteristikama secesije i neobaroka i jedno je od najmonumentalnijih u istorijskom jezgru Beograda.
Kako je nikla Palata SANU
Knez Mihailo Obrenović daleke 1841. godine poklonio je „Društvu srpske slovesnosti“ imanje na kome će osam decenija kasnije biti podignuta građevina pod imenom „Srpska kraljevska akademija“.
Arhitekta Konstantin Jovanović uradio je prvi projekat zgrade 1900. godine u klasicističkom stilu, ali je iz finansijskih razloga ostao nerealizovan. Malo je falilo da se na tom mestu podigne Velika trgovina, preteča današnjih robnih kuća.
No, prevladao je stav da ipak nikne zgrada Akademije i to po projektu Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića, koja je završena tek 1924. godine.
Ali, s početka nije korišćena za prvobitnu namenu nego je, zbog vraćanja dugova, rentirana, a Akademija se u nju uselila nakon Drugog svetskog rata.
Obnova neophodna
I gotovo vek nakon izgradnje i više od 70 godina posle prethodne obimnije rekonstrukcije nova obnova je neophodna jer je zdanje kulturno dobro od nacionalnog značaja i pod istorijskom je zaštitom. Ali, rekonstrukcijom se obezbeđuje i njena zaštita od daljeg propadanja i podiže upotrebna vrednost.
Ideja o rekonstrukciji pokrenuta je u SANU još pre dvadesetak godina. Ali, tek konkursom 2019/20 izrada projekta poverena je kompaniji „Bureau Cube Partners“. U toku je izrada projekata grupe autora arhitekata u kojoj su, osim akademika Lojanice, i Miodrag Mirković i Milan Rašković.
– Projekat rekonstrukcije i unapređenje Palate SANU pratiće konzervacija i revitalizacija svih ključnih elemenata arhitekture na uličnim fasadama i enterijeru shodno uslovima istorijske zaštite, uz uklanjanje i vraćanje autentičnih elemenata arhitekture u izvorno stanje – istakao je nedavno na predstavljanju projekta u SANU Lojanica.
Zgradi mnogo toga nedostaje
U zdanju Akademije danas nedostaje centralni holski prostor kao fokus celokupnog zbivanja. Ka svečanoj dvorani na drugom spratu se pristupa bočnim stepenicama, a u Galerije se iz zgrade pristupa zapretenim putevima.
I Arhiv SANU se nalazi u neadekvatnom prostoru, zbog čega je dragocena arhivska građa, koja se neprestano širi, ugrožena.
Takođe, legati umetničkih dela, poklona, kolekcija i druge građe od velike istorijske vrednosti gomilaju se u podrumima, hodnicima, i pomoćnim prostorijama gde polako propadaju.
I izložbeni prostori su, prema rečima Lojanice, takođe nedovoljni bez mogućnosti stalnih postavki kao i smeštaja kolekcija u depoima, a i koncertni prostor je smešten u jednom kraju Galerije, dok je Biblioteka dostupna tesnim hodnikom. Prostor za protokolarne susrete, promocije i razgovore takođe je funkcionalno neuslovan.
Stoga je cilj planirane rekonstukcije da se sve to, ali i još mnogo toga drugog popravi.
A najobimnija i najkompleksnija intervencija predviđena je u prizemlju zdanja, i u dvorišnom delu objekta u okviru kojeg je potpuno nefunkcionalan atrijumski prostor:
– Arhitektonskim rešenjem na poziciji atrijuma projektovana je multifunkcionalna koncertna dvorana, kapaciteta za 333 posetilaca. Dalje po etažama nižu se osavremenjeni radni prostori namenjeni službama, odeljenjima i institutima Akademije. Na poslednjoj krovnoj etaži i podkupolnom prostoru planirana je nova programska celina – Umetnički centar SANU, zamišljen kao skup radnih prostorija, ateljea, depoa i legata umetničkih dela. Planiranom rekonstrukcijom Palati Srpske akademije nauka i umetnosti obezbeđuje se značajno tehničko, funkcionalno i estetsko unapređenje, čime se stiču uslovi da postane novo, magnetno mesto susreta i još intenzivnijih dešavanja u oblasti kulture, nauke i umetnosti u našoj sredini, što je u skladu sa njenom programskom orijentacijom za razvoj u budućnosti – zaključak je akademika Milana Lojanice.
Bonus video:
SANU između starih principa i novog sveta