Kako pamtimo vladare: Obrenovići na crtežima i grafikama

- Kod nas je grafičko stvaralaštvo u prvoj polovini 19. veka bilo mlada umetnička disciplina i tek sa Anastasom Jovanovićem, prvim srpskim fotografom i litografom, možemo da govorimo o njegovoj punoj afirmaciji. Fokus ove izložbe je dokumentarni i svedočanstveni potencijal grafike ali i crteža koji je uglavnom bio lišen šire recepcije ali njegova uloga je i te kako bitna u procesu rekonstruisanja i pamćenja određenih događaja - kaže za "Novu" autorka izložbe Jasmina Cukić, kustoskinja Narodnog muzeja.Pored domaćih stvaralaca Anastasa Jovanovića, Stevana Todorovića i Đorđa Krstića, na izložbi su zastupljeni i strani autori među kojima su Karol Pop de Satmari i Vincenc Kacler.- Izložen je i dokumentarni materijal kao svedočanstvo vremena periodike - novine, časopisi u kojima su bile proklamacije vladara, grafike u štampi, oglasi.. Oni upotpunjuju razumevanje atmosfere i konteksta u kojem su nastali - ističe Cukić.Grafička ostvarenja su, nastavlja, postojala u formi samostalnog lista, reprodukovana su u knjigama, oglašavana u štampi.- Osnovna zamisao je bila da prikažemo specifičnost grafičkog medija i njegovu višeznačnost. Grafika kao dokument vremena, predstavlja neke od ključnih istorijskih događaja. Na primer, litografija Vincenca Kaclera "Takovski ustanak 1815" iz 1874. koja je uticala na stvaranje slike o knezu Milošu kao ocu nacije donosi umetničku interpretaciju i nastojanje da verno rekonstruiše mesto gde se odigrao sabor. Grafika je prodavana i postala je jedna od patriotskih ikona. Ili oleografija Eugena Ladislava Petrovića "Knjaz Milan polazi na bojno polje 20. juna 1876" koja glorifikuje ovog vladara zbog državne nezavisnosti nakon srpsko-turskih ratova 1876-1878 - napominje Jasmina Cukić.

Grafika je, dodaje Jasmina Cukić, zahvaljujući mogućnostima multipliciranja bila pogodna u političko-propagandnom delovanju promovisanja ove dinastije.- Postavlja se pitanje koliko su oni svesno želeli da budu upamćeni i koliko su služeći se litografskim medijem kreirali sliku o sebi i sa kojim razlogom, u kojim istorijskim trenucima kada su bili na vlasti ili u periodu emigracije.

Od eksponata, naša sagovornica izdvaja dokumenta iz 1872. koja je bila važna godina za kneza Milana Obrenovića.- Proglašenje njegovog punoletstva jeste jedan od ključnih događaja kada treba formirati lik mladog vladara i u vizuelnoj kulturi. Imamo njegov portret i svečanost povodom proglašenja punoletstva koja je organizovana na Velikoj pijaci a autor je Karol Pop de Satmari. Taj crtež je rađen kao predložak za grafiku i važan je jer imamo verbalni i vizuelni momenat svedočanstva. Neke od tih svečanosti su menjale fizionomiju grada jer su zbog njih rađene kulise, transparenti koji su stavljani na javna zdanja, nacionalna obeležja. Oni nisu sačuvani jer su bili jednokratni ali su zabeleženi na tim crtežima i grafikama.

Pop de Satamari je zabeležio 3. januara 1859. Deputaciju Svetoandrejske narodne skupštine koja podnosi adresu Narodne skupštine knjazu Milošu u Bukureštu.- Posebno je zanimljiva jer je nastala na licu mesta, u trenutku kada se taj događaj desio, kao dokument vremena. I tada Miloš i upoznaje Pop de Satmarija koji beležići tu sliku najavljuje njegov povratak u Srbiju kada ponovo stupa na vlast. Njegov povratak 25. januara 1859. zabeležio je crtežom Stevan Todorović, i to je retko vizuelno svedočanstvo koje za razliku od grafike pruža lični utisak - priča autorka izložbe i izdvaja i rad mladog Đorđa Krstića "Spomenik knezu Mihailu", crtež u tehnici olovke na papiru iz 1871. koji prikazuje njegovo viđenje ovog spomenika.

Zahvaljujući Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" na izložbi će moći da se vidi kako je grafika izgledala u knjizi Vuka Stefanovića Karadžića "Miloš Obrenović, knjaz Serbiji, ili Građa za srpsku istoriju našeg vremena" iz 1828. godine.- Pored nje je izložena ploča koju je radio Samuel Lenhard po Pavelu Đurkoviću, autor čuvenog Miloševog portreta sa turbanom. Tako se može videti kako je knežev lik otisnut sa ploče u potkoričnom listu te knjige i kako grafika prelazi u druge medije i učestvuje u građenju legitimiteta Obrenovića. Druga knjiga je iz 1852. i može se prelistati a ustupila nam je Biblioteka Matice srpske u elektronskoj formi. To je svojevrsna biografija članova dinastije Obrenović i propraćena je, kako to u knjizi stoji, litografskim obrazima kneza Miloša, kneginje Ljubice, Jevrema, Jovana, Milana i Mihaila. To što su prisutni i drugi članovi porodice Obrenović govori da je Miloš imao potrebu da izgradi kult čitave dinastije promovišući mlade kneževe i ukazuje na naslednost ove vladavine - ukazuje Jasmina Cukić i dodaje da je izložena i pesma Đure Jakšića koja je vezana za Milošev dolazak na vlast, panegirik ispisan za tu priliku.Izložba "Kako pamtimo vladare?" otvorena je u Narodnom muzeju do 24. aprila.Bonus video: Izložba kostima iz TV serije “Nečista krv”

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tngnecistakrvam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2785346"]