0
Cilj celokupnog kreativnog tima bio je analiza kako dođe do nasilja i zbog čega, koji su to razlozi nemoći i zašto se okrećemo agresiji kao izlazu i potezu koji uperimo spram našeg partnera, kaže za Nova.rs Jovana Tomić, rediteljka predstave “Boli kolo”, koja će sutra biti premijerno izvedena u Narodnom pozorištu Užice.
Tekst „Boli kolo“ odgovor je pisca Dimitrija Kokanov na praćenje dokumentarnih materijala o porastu broja žena žrtava nasilja, žena koje su ubili njihovi muški partneri. Obradom tih dokumentarnih informacija, nastaje potpuno funkcionalan sadržaj govora dve žene i njihovih partnera. Predstava prati razvojni put dva para od njihovog upoznavanja, zaljubljivanja, braka do raspada braka.
– Cilj celokupnog kreativnog tima bio je analiza kako dođe do nasilja i zbog čega, koji su to razlozi nemoći i zašto se okrećemo ka agresiji kao izlazu i potezu koji uperimo spram našeg partnera. Ono što je meni najzanimljivije u dramskom tekstu je to što okolnost patrijarhata u kome mi živimo i to je okruženje zapravo diktira naše živote. Taj uticaj je prisutan i u muško ženskim odnosima, gde je muškarac taj kome je sve dozvoljeno a žena je taj društveno drugi, koji je uvek u nekom trpnom položaju. U ovom tekstu žene se i pobune ali to biva prekasno – kaže Jovana Tomić, rediteljka predstave.
Naziv predstave „Boli kolo“ simbolizuje poigravanje sa tradicijom, a tradicija je patrijarhat koji je ukorenjen u sve pore društva i nepromenljiv. Kada se na postojeći problem dodaju emocije, onda se problemi samo produbljuju.
– Svi imamo primere u okruženju za koje se kaže „ona nije znala“, „nije mogla da pretpostavi“ ili „nasilje se desilo preko noći“, „on nije bio takav“ i tako dalje. Nije sve crno-belo, to je mnogo perfidnije, baš zato što je protkano kroz sve pore društva pa je teže da se primeti. Nekada i žene pristaju na to jer misle da to tako treba, pristaju jer ne znaju za drugo i to je začarani krug. Najzanimljivije za predstavu jeste otvaranje pitanja kako rešiti navedene probleme, šta pojedinac može da uradi za sebe, bez očekivanja da će sistem nešto da uradi. Priča je o pojedincima, malim ljudima i njihovoj odgovornosti – dodaje Jovana Tomić.
Za rediteljku je rad na predstavi bio posebno zadovoljstvo jer su na sceni samo četiri glumca, dva para, nema scenografije niti bilo kakvih sporednih pomagala. Glumci samo pričaju „Boli kolo“.
Narodno pozorište Užice je od oktobra spremilo premijeru predstave „Boli kolo“ koja je, na samo dva dana pred zakazanu premijeru, morala biti otkazana zbog glumaca pozitivnih na koronavirus, što je bilo stresno za čitav tim.
– Kako smo mi malo pozorište sa po jednim izvršiocem na neophodnim pozicijma, nismo imali mnogo mogućnosti za razne kombinatorike. Izolacije su bivale prilično učestale u proteklom periodu, a plašim se da će se njihove posledice tek manifestovati u periodu koji je pred nama. Predstave su zakazivane sa velikim entuzijazmom a otkazivane iz objektivnih razloga. Koristimo svaki povoljan trenutak kako bi stvarali nove predstave sa nadom da će sve ove teškoće sa kojim smo se susretali u ovom periodu ubrzo biti za nama – kaže Nemanja Ranković, umetnički direktor Narodnog pozorišta Užice.
Ovo pozorište već krajem meseca planira još jednu premijeru. U pitanju je romantična komedija „I to se zove ljubav“ Mari Šizgala. Postavljanjem ovog brodvejskog hita planiraju da u ovo vreme otuđenja i straha od bolesti, smrti i straha od ljudi, koji je donela pandemija, na scenu donesu vedar duh, optimizam i glamur 60-tih godina prošlog veka.
Narodno pozorište Užice, uz sve mere opreza, trudi se da u ovom nezahvalnom periodu, teškom za sve, održi kontinuitet rada sa željom da sačuva, kako zdravlje zaposlenih tako i svoje verne publike. Želja za stvaranjem novih dela je smisao života svakog umetnika, pa su u užičkom pozorištu odlučili da rade manje forme, kako bi kolektiv bio podeljen u manje timove i što bezbednije boravio na daskama koje život znače.
Prethodnu godinu u Narodnom pozorištu Užice obeležila je apsolutna neizvesnost. Suočeni sa novom nepoznanicom, koja ih je zadesila, svako se trudio da u skladu sa sopstvenim poimanjem problema zauzme određeni stav u želji da sačuva sebe i svoje okruženje. U ovu godinu ulaze sa ne preteranim optimizmom da će stvari sa virusom biti drugačije ni u narednih šest meseci. U 2020. ušli su ambiziozno uprkos započetim građevinskim radovima na projektu energetske efikasnosti, koji su napravili veliki diskontinuitet u redovnom radu već nakon završetka festivala polovinom novembra 2019.
– Uprkos tvrdnjama da se projekat tačno i precizno vodi, mnoge stvari su bile nepoznanica do samog završetka radova početkom oktobra 2020. Kako bi smo omogućili funkcionisanje repertoara našli smo alternativno rešenje izmeštanja u Kulturni centar Zlatibor, gde smo uspostavili repertoar i kontinuitet igranja predstava do marta ove godine. Na Zlatiboru smo dobili i novu publiku i samo za dva meseca uhodavanja i redovnog igranja naše predstave ispratilo je preko 2.000 novih gledalaca. U martu smo uspeli da realizujemo premijeru predstave “Poseta”, ali je, na žalost, već prva repriza morala biti otkazana zbog pojave koronavirusa. Usledilo je otkazivanje svih zakazanih predstava i gostovanja usled zvanične zabrane okupljanja. Ubrzo je podržana i akcija „Ostani kod kuće“, kojoj smo se priključili među prvim pozorištima i objavili repertoar za onlajn predstave koje smo postavili na naš Youtube kanal. Ovo je u tom trenutku bio jedini način da ostanemo u kontaktu sa publikom i da se prisetimo zajedno predstava iz proteklih sezona – priča Ranković.
Ovaj period teško podnosi i užička publika. Vreme zabrana, distanci i straha utiču i na onaj najvažniji deo svake pozorišne predstave, njenog odraza na drugoj strani. U pozorištu se preduzimaju sve preporučene mere, publika je bezbednija od izvođača koji zbog prirode posle ne mogu nositi maske. Jedna i druga strana nada se kraju pandemije i vremenu kada će ponovo odlazak u pozorište biti relaksirajuće vreme bez straha i strepnje. Ograničen broj publike ne može govoriti o njenom realnom interesovanju.
Narodno pozorište Užice prepoznatljivo i po svom prestižnom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu – Bez prevoda, čije je jubilarno 25. izdanje prošle godine izostalo. U pozorištu veruju da će festival, sa zakašnjenjem ipak biti održan i to u prvoj polovini 2021.godine. Precizno planiranje termina u postojećim uslovima nije moguće, ali ako se očekivanja obistine, onda će užičko pozorište 2021. biti domaćin dva festivala, odloženog 25. i redovnog 26. izdanja.
