„Кad lažu o tebi“: Novi prepev kultne pesme „Ako“ na srpski

Kultura 04. jun. 202119:08 > 13:45
Podeli:
Radjard Кipling, pesma Ako
Foto: Printscreen/arhipelag.rs

Na zvaničnom sajtu izdavačke kuće "Arhipelag" juče je objavljen novi prepev kultne pesme "Ako" Radjarda Kiplinga. O tome šta ga je navelo da se uhvati u koštac sa jednom od najpopularnijih pesama na svetu, kako iščitava njene poruke danas i da li je bolje Kiplingovo ili ovo naše vreme, razgovarali smo sa prevodiocem Dušanom Vojnovićem.

Čuvenu pesmu britansko-indijskog književnika i nobelovca Radjarda Kiplinga, napisanu oko 1895. a prvi put obavljenu 1910, na srpski jezik preveo je naš nobelovac Ivo Andrić. I od tada do danas nije postojala nijedna druga verzija.

Prevodilac Dušan Vojnović je želeo da srpskim čitaocima još jednom skrene pažnju na pesmu, ovoga puta u prepevu koji je bliži versifikaciji i ritmu samog izvora, bez želje da se nadmeće sa Andrićem.

– Poznato je da je ovo pesma utehe i ohrabrenja svima koji prolaze kroz teške trenutke u životu. Dugo je nisam čitao, a ranije sam to uvek činio u engleskom originalu. Znao sam, naravno, za Andrićev prevod, ali sam pretpostavljao da je neko tu pesmu već prepevao, jer prevod je, ipak, jedno, a prepev drugo. Stoga sam počeo da pretražujem po internetu, ali nisam ništa mogao da pronađem.

Pa opet, video sam da su naši ljudi, baš kao i Britanci, koji su ovu pesmu na nacionalnom izboru proglasili za najlepšu ikada ispevanu na engleskom jeziku, izuzetno vezani za nju. Nadam se da će im u ovom prepevu ona biti još bliža i još draža – kaže Dušan Vojnović za naš portal.

Ako

Ako možeš da sačuvaš razum, kada oko tebe

Svi drugi ga gube i za to te krive,

Ako kad sumnjaju, veruješ u sebe,

A u sumnji vidiš trag istine žive;

Ako znaš da čekaš, da se ne umoriš,

Кad lažu o tebi, da laži si grobar,

Ili kad te mrze, da bez mržnje zboriš,

A ne zvučiš odveć ni mudar, ni dobar…

Ako znaš da sanjaš, a snu sužanj nisi,

Ako znaš da misliš, ali jasnim smerom,

Ako Trijumf, Propast upoznao ti si

I te varalice meriš istom merom;

Ako se nosiš s istinom što zboriš

Кoju hulje krive u zamku za lude,

Кad gledaš slom svega što kroz život stvoriš,

Trošni alat grabiš, da iznova bude;

Ako sve dobitke poređaš k’o kule

I stegneš petlju na Sve ili Ništa,

Pa Ništa bude i kreneš od nule,

A o gubitku ni da dahneš išta;

Ako goniš srce, nerve i sve žile

Da služe ti duže, no što im se služi,

I istraju one mimo svake sile

Samo na volji, što viče: „Izdrži!“

Ako s pukom zboriš ispravljenih leđa,

S kraljevima šetaš, ne postaješ klikom,

Ako brat ni zlotvor ne može da vređa,

Ako svima tu si, na teretu nikom;

Ako ispuniš minut što ne štedi

Sa šezdeset bata snažnog trka sile,

Tvoja je zemlja, sve na njoj što vredi

I mnogo više – bićeš Čovek, Sine!

(Prepevao: Dušan Vojnović, maj 2021. godine)

Vojnović nije bio obeshrabren činjenicom da se u Andrićevoj verziji pesma urezala u pamćenje mnogima, čak i onima koji nisu veliki ljubitelji poezije.

– Ne mislim da je književnost, a pogotovo poezija, bilo čiji zabran. Štaviše, mislim da se Andrić, možda, zadovoljno smeška. On je učinio da je naši ljudi zavole, ja sam učinio da peva i nadam se da će je takvu zavoleti još više. I nema tu poređenja – smatra naš sagovornik.

Dusan Vojnovic, prevodilac
Dušan Vojnović, prevodilac; Foto: Privatna arhiva

Dušan Vojnović je dugogodišnji predstavnik za štampu i medijski analitičar pri Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama, novinar, publicista i prevodilac koji danas živi i radi u Strazburu.

Pre toga je bio urednik i spoljnopolitički komentator Prvog programa Radio Beograda, sa velikim brojem spoljnopolitičkih komentara i intervjua objavljenih u srpskoj štampi i stručnim publikacijama.

Iako po obrazovanju magistar političkih nauka, specijalista za studije SAD, kao i profesor srpskog jezika i književnosti, za svoje najviše akademsko zvanje smatra maturu u Karlovačkoj gimnaziji.

Tamo se i susreo prvi put sa Kiplingovom pesmom.

– Još kao srednjoškolac prevodilačkog smera u Karlovačkoj gimnaziji sam preturao po zbirkama engleske poezije. Odmah me je privukla. Čudno, a možda i ne, u tadašnjem poretku stvari, tada mi je zvučala krajnje uobičajeno. Danas, u eksploziji egoizma, liči mi na zabranjenu vrstu. A znači mi mnogo, čuvala me je u svim društvenim i ličnim krizama kroz koje prolazim. I čuvaće me dok sam živ – poručuje Vojnović.

To je pesma koja „hrabri, teši, diže posrnule životne borce i šalje poruku novim generacijama“.

– Svako se može u njoj pronaći i ona pronalazi svakoga. Bilo da ste roditelj koji želi da se obrati svojoj deci, bilo da ste pali i treba da svoj život ponovo osmislite i podižete ga od nule, bilo da ste blaćeni, bilo da ste bolesni… I najsnažnije od svega, ako ste sve to odjednom – navodi Vojnović.

Kako je navedeno na sajtu „Arhipelaga“, Dušan je svoj prepev posvetio deci Marti i Petru. Radjard Kipling je pesmu pisao iz ugla oca koji se obraća sinu i daje mu mudre savete za ceo život.

– Čitava pesma je savet, i to ne samo muškoj deci. Srpski očevi, pa i majke, svoje kćeri često od milošte zovu ‘sine’, što ne govori isključivo o prednosti muške dece, već i o tome da su im ženska deca jednako draga i važna kao i muška. Ipak, najvažniji stih nalazi se na početku zadnje strofe

Ako ispuniš minut što ne štedi
sa šezdeset bata snažnog trka sile

Poruka je: svet je tvoj, ali ne dolazi ti na kućna vrata umotan u mašnicu ili u obliku čeka za kupovinu sa „Amazona“, sa kojim ćeš moći da biraš što god poželiš. Moraćeš da se boriš, voliš, padaš, patiš, dižeš i trčiš snažno, svih šezdeset sekundi tog divnog i teškog minuta – ističe Dušan.

Radjard Kipling
Džon Kolijer, Radjard Kipling, 1891; Foto: Wikipedia/John Collier

U vreme kada je objavljena, pesma je pozivala na stoicizam viktorijanske ere: samodisciplinu i uzdržanost od pokazivanja emocija, primenjivanje takozvanog pravila „stiff upper lip“, u prenesenom značenju, stoički podnositi svaku tegobu.

Sve ove osobine smatrane su za vrline vredne nacionalnog ponosa, te ova pesma i danas ima važno mesto u britanskoj kulturi.

Međutim, poruke poput one da treba biti strpljiv, skroman, uzdržan, istrajan, odmeren… danas se mogu posmatrati i kao utopija, insistiranje na osobinama koje baš i nisu na ceni.

– Ne mislim da se radi o utopiji, ali se slažem da je postojeći sistem vrednosti koji nas gura ka otuđenju od drugih ljudi, a rekao bih prevashodno od svojih najbiližih; svet u kojem se ubrzano gube vrednosti porodice, sabornosti i ljudskosti, a promovišu egoizam, konzumerizam, dekadentnost svake vrste.

Upravo suprotno, ovaj i ovakav svet koji se našoj deci obećava je utopija i nalazi se u sve snažnijem sukobu sa istorijski potvrđenim vrednostima, a često i sa elementarnim razumom.

Mislim da je naličje modernog sveta tek počelo da se ukazuje. Nadam se da otrežnjenje neće biti previše bolno, mada… – poručuje Vojnović.

Dušan Vojnović je do sada objavio dve knjige: „Čuvari zlatnog trougla – Uticaj medija na poslehladnoratovsku spoljnu politiku SAD“ i „Jugoslovenski antibarbarus“ zajedno sa Draganom Čolovićem, Kostom Krainčanićem i Božidarom Zečevićem, koja je prevedena na engleski, ruski i kineski jezik.

Trenutno priprema prevod knjige Džordža Pekera „Naš čovek – Ričard Holbruk i kraj američkog stoleća“.

Na pitanje planira li da prevede još neku Kiplingovu pesmu, kaže: „Možda neke druge engleske, ali za sada bih Kiplinga ostavio na miru“.

Direktor izdavačke kuće „Arhipelag“, Gojko Božović, rekao nam je da je Dušan nedavno završio i knjigu svojih pesama.

– Gojko je naš veliki pesnik i poetski znalac. Ako on bude rekao da je ta zbirka spremna za objavljivanje i da vredi, onda jedan poeta tardivus poput mene treba to i da prihvati. Čekam. Nadam se da neće biti previše strog – poručuje mu Dušan.

A za kraj, poklanja nam jednu svoju pesmu:

Posle vreće soli

Pokrio sam sramotu oca svojega
Dok mi se među teglama formalina
Bivši mozak cerio svojim razdelom

Zamirisao je sveže obrijan
Ali nije povukao vazduh kroj zube
Nije ga peklo

Zaboravio sam čarape
Skidam svoje
Ne valja to, rekoše

Prošla je otad vreća soli
A ja još glavom
U njegovu senku udaram

Komentari

Vaš komentar