"Beograd me seća na moje prijatelje, Ljubu Tadića, Sonju Savić, KPGT, Ljubišu Ristića… Mnogi i živi i mrtvi su stalno u meni. Znate kako kaže Jure Kaštelan, veliki hrvatski pesnik: "Živi i mrtvi žive u nama... mladi i nasmijani moji drugovi... mrtvi žive u nama...". Svoje prijatelje nosim sa sobom…", kaže Rade Šerbedžija.
Šerbedžija trenutno boravi u Beogradu gde će 17. juna održati koncert u Botaničkoj bašti, a u prostorijama „Jugotona“ promovisao je CD i LP „Ne okreći se sine“ i tom prilikom se prisetio davno minulih vremena i prijatelja s kojima je sarađivao, ali i mnogih koji, nažalost, više nisu sa nama.
– Album „Ne okreći se, sine“ je bio objavljen u vreme korone i mislim da je ljudima baš prijao u tom trenutku. Shvatio sam da smo svi bili s pravom uplašeni i zabrinuti i da će tako nešto pomoći. U životu sam napravio mnogo toga, ali kada je reč o pločama i muzici, moram priznati da sam od početka radio sve levom rukom. Ploču „Ne daj se, Ines“ napravio sam za jedan dan. Tako sam sa svim svojim pločama uključujući i Arsenovu. Arsen i ja smo tokom jednog popodneva snimili celu ploču. Uvek sam sve to shvatao kao svoj hobi – seća se Šerbedžija.
U Londonu je, kako ističe, počeo ozbiljnije da radi na stvaranju jer je imao vremena da se posveti pisanju pesama, ali one su tada bile veoma angažovane jer je to bilo vreme rata u Jugoslaviji.
– Tad sam počeo da se družim sa Zlajom Arslanagićem. Napravili smo nekoliko zajedničkih pesama. Imali smo jedan veliki koncert za mir u Mančesteru u doba rata na prostorima bivše Jugoslavije. Takve su nam i pesme bile, angažovane, počevši od one „Neću protiv druga svoga“. Kada sam išao sa Kemalom Montenom da promovišemo taj album, krenuo je rat, sukobi u Bosni, i album nikada nije ni izašao. Valjda je izgoreo…
Nakon toga usledila je saradnja sa Liviom Morisinom, ali, kako ističe, najprofesionalniji je bio sa Miroslavom Tadićem.
– Tadić je toliki profesionalac i genije. Ozbiljno smo radili. To je vrhunac mog muzičkog aktivizma. Posle toga dolazi moj sadašnji bend Zapadni kolodvor. Tako su nastali ovi poslednji albumi. Kada govorimo o ovom poslednjem, istina je da su na njemu svi prostori Jugoslavije, al u to nikako ne spada, kako govore, „programersko jugonostalgičarstvo“. Nema veze s tim. Ja samo sledim svoj život, svoj ukus i prijatelje, svoje zemlje koje volim, gradove kroz koje sam prolazio i u kojima sam odrastao, voleo, imam uspomene i to su sve moje zemlje, jezici svi… U sebi spajam sve ljude, narode, to je zadatak svih umetnika… Ploča odiše time – ističe Šerbedžija.
Pesmu „Ne okreći se, sine“, za koju je muziku napisao Gabor Lenđel, a on tekst, veli, posvetio je sinu Danilu koji je tada imao 17 godina.
– Zapravo je posvećena njegovoj generaciji kao poruka da se ne okreću za nama, njihovim očevima i našim traumama i našim životima, nego da gledaju ispred sebe, u budućnost. Kao što bi bilo mnogo bolje našoj generaciji da se nismo okretali problemima i traumama naših očeva.
Govorio je i o „divnoj saradnji sa Gabi Novak i Matejom Dedićem na Arsenovoj pesmi „Od kako te ne volim“, kao i druženju i stvaranju sa Rundekom.“
– Rundek je moj drugar, a zapravo je bio moj student. Studirao je režiju na Zagrebačkoj akademiji kada sam tamo predavao glumu. Bio je dodeljen mojoj klasi, bio je asistent, ali sam ga vrlo brzo uzeo za partnera i osnovali smo teatar i napravili nekoliko predstava. Bio je to moderan teatar. Na ploći je i saradnja sa Damirom Urbanom s kojim dosta radim. On je nebeski čovek u kojeg sam potpuno zaljubljen, čudo od čoveka – kaže Rade.
Najavljujući koncert u Botaničkoj bašti, istakao je da je prošle godine bilo „pravo zadovoljstvo videti toliko ljudi u publici“, a to ga je podsetilo i na koncert davne 1997. godine kada je dva puta bio pun Sava centar.
– Bio je to politički bitan i napet trenutak. Kada sam došao, bile su šetnje i studentski protesti. Bila je napunjena sala i trebalo je da izađem na binu. Neki momci su razgovarali sa direktorima zahtevajući da isprazne salu, jer je podmetnuta bomba. Ja sam tada istrčao na pozornicu, publika me je dočekala aplauzom, krenuo je koncert, naravno nikakve bombe nije bilo, bomba je bila u nečijim glavama – priseća se Šerbedžija.
Pera Janjatović je Radeta upitao da li je doneo Malvaziju kada već govorimo o politici, aludirajući na intervjuu predsednika Vučića za sarajevske medije kada je rekao da je istarska malvazija „loše vino koje ništa ne valja“, „da ne može da se pije“, i da Srbija proizvodi puno bolja vina.
Šerbedžija je uz osmeh rekao da misli „da su poneki koji su je mrzeli sada naučili da je piju redovno.“
Govoreći o koncertu rekao je da će gošće biti majka i ćerka Mina i Katarina koje je video blizu stana kod Bajlonijeve pijace kako sviraju violinu i trombon i „pevaju božanstvano“.
– Stajao sam tamo i slušao sam ih i odmah potom angažovao…
Na pitanje prisutnih na šta ga Beograd seća, kazao je „na sve ljude i mesta koje nosi u sećanjima.“
– Ljuba Tadić, Sonja Savić, KPGT, Ljubiša Ristić… Mnogi i živi i mrtvi. Znate kako kaže Jure Kaštelan, veliki hrvatski pesnik: „Živi i mrtvi žive u nama… mladi i nasmijani moji drugovi… mrtvi žive u nama…“. Sada svoje prijatelje nosim sa sobom…
Na konstataciju da je Sonja Savić zapostavljena i zaboravljena, rekao je da je to zaista velika nepravda.
– Sonju Savić možda ne pominju gradovi i institucije, ali ljudi o njoj govore i mi koji smo još uvek zaljubljeni u nju…
Bonus video: Koncert Radeta Šerbedžije „Ne okreći se, sine“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare