0
On je jedna divna duša od čoveka, to se naročito videlo kada je gostovao u bivšem Domu sindikata na Krokodil festivalu, publika ga je prihvatila jako dobro, kao i uvek, ali sada je to masovnije, kaže Vladislav Bajac o svom prijatelju piscu koji je sinoć dobio Međunarodnog Bukera.
Georgi Gospodinov sa svojim romanom “Vremensko sklonište” (“Time Shelter”) dobitnik je Međunarodne Bukerove nagrade za 2023. godinu. Geopoetika, koja je ujedno bila i prvi Gospodinovljev izdavač u svetu, van bugarskog jezika (“Prirodni roman”, 2001), uveliko radi na njegovom prevodu, koji bi vrlo skoro trebalo da bude dostupan domaćoj čitalačkoj publici.
Do sada je Geopoetika objavila pet dela Georgi Gospodinova. Pored “Prirodnog romana”, prevedeni su „Fizika tuge“ (2013) i zbirke priča „I druge priče“ (2011), „I sve postade mesec“ (2016), „Sva naša tela“ (2019).
Pisac i osnivač Geopoetike Vladislav Bajac, prvi je čovek koji je otkrio, danas već slavnog, Georgija Gospodinova, i zahvaljujući njemu srpski čitaoci znaju za ovog bugarskog pisca već više od 20 godina.
– Ja sam kao pisac bio prilično poznat u Bugarskoj, objavljeno mi je tamo deset knjiga, I kada sam upoznao Gospodinova, tamo sam već bio neka polu-zvezda. Bio sam čest gost, knjige su mi bile jako cenjene, a Marija Joana Stojadinović je bila možda najzaslužnija za prevode mojih knjiga na bugarski – priseća se Bajac za Nova.rs šta je predhodilo poznanstvu sa Georgijem Gospodinovim.
Bajac dodaje da je Gospodinov tada bio urednik važnog književnog časopisa u Sofiji.
– Nekako smo se zbližili po onome što pišemo, pošto smo međusobno čitali jedan drugog. On nije još tada bio poznat, ali je veoma obećavao. U to vreme je Alek Popov bio popularniji, koji je takođe bio naš autor, ali njih dvojica su bitno različiti međusobno. Da ne uvredim Popova, on je poznat po svom stilu, ali Gospodinov je jedan ozbiljan pisac, revolucionar u književnosti, i po formi i po jeziku koji koristi. Ja sam zaista bio zaljubljen u njegove knjige, otuda je taj “Prirodni roman” i bio naša ponuda i moja ideja da on mora da počne svoju karijeru van Bugarske – priseća se Bajac.
Gospodinov je time bio obradovan, dodaje on, i Geopoetika je 2001. objavila knjigu na srpski.
– Knjiga je prošla prilično dobro kod nas, on je stekao svoje verne čitaoce. Bili smo zadovoljni, jer to je uvek probijanje leda kad je neko nepoznat autor. Posle smo intezivno sarađivali preko njegovog časopisa, ja sam davao intervjue, objavljivao tekstove, a paralelno sam pratio i njega, i cenio njegov rad. Inače, pre nego što smo ga preveli ja sam uspevao da ga čitam na bugarskom, jer ja taj jezik pasivno razumem, a već pomenutu Mariju Joanu Stojadinović sam molio da mi prevede delove, jer kad kao urednik namirišete da nešto valja, tražite da se hitno prevede.
Bajac pominje da je sa bugarskim piscem već godinama jako dobar prijatelj, i da se posećuju međusobno u Beogradu i Sofiji, ali i da se sreću po svetu na različitim književnim programima i manifestacijama.
– Puno mi je srce zbog nagrade koju je dobio. Bio sam kao retko kada siguran da će on dobiti Bukera. Zaslužio je, nema tu dileme, ali imao sam intuitivni osećaj. Nisam se odavno radovao nečijoj nagradi kao njegovoj sada.
Georgi Gospodinov je bio u Beogradu nekoliko puta, uključujući festival Krokodil 2019, i svaki put je, priseća se osnivač Geopoetike, bilo vrlo uspešno i lepo.
– On je jedna divna duša od čoveka, to se naročito videlo kada je gostovao u bivšem Domu sindikata, publika ga je prihvatila jako dobro, kao i uvek, ali sada je to masovnije. Nedavno je Geopoetika objavila novo izdanje romana „Fizika tuge“, i knjiga je takoreći planula. Mi smo se inače dogovarali da napravimo književno veče zajedno, kao dva prijatelja pisca, ali možda ću se ja povući ovoga puta, Buker je ipak Buker, i neka on bude zvezda kada dođe – zaključuje Vladislav Bajac.
Bonus video: Milena Marković – odlomak iz romana Deca
