"Budućnost popušta kao trula greda, a prošlost juri kao poplava": Ko je Georgi Gospodinov, ovogodišnji dobitnik Međunarodnog Bukera

O knjigama Georgija Gospodinova, prevedenim na više od dvadeset pet jezika, pisali su “Njujorker”, “Njujork tajms”, ”Gardijan”, “Liberasion” i drugi.Roman “Vremensko sklonište”, Olga Tokarčuk, dobitnica Nobelove nagrade, opisala je kao „najizuzetniju vrstu književnosti, kao delo o našoj percepciji vremena i njegovog prolaska, napisanu majstorskim i potpuno nepredvidivim stilom.“U italijanskom listu “Republika”, Gospodinov je opisan kao „najbolja književnost o našem shvatanju vremena i njegovog prolaska“, a pisac Sandro Veronezi „Vremensko sklonište“ okarakterisao je kao „moćan, briljantan i zagonetan roman, u kojem budućnost popušta kao trula greda, a prošlost juri kao poplava.“

Georgi Gospodinov, rođen u Jambolu, 1968. godine, jedan je od najprevođenijih i međunarodno nagrađivanih bugarskih pisaca i jedan od vodećih glasova savremene evropske književnosti. Gospodinov je počeo da piše poeziju početkom 1990-ih. Tada je objavio dve knjige koje su odmah bile zapažene i nagrađene nacionalnim književnim nagradama u rodnoj Bugarskoj.U pitanju su zbirke pesama "Lapidarijum" (1992), za koju je dobio Nacionalnu književnu nagradu za debitantsku knjigu, i "Trešnja jednog naroda" (1996) za koju je dobio Godišnju nagradu Udruženja bugarskh pisaca za najbolju knjigu godine.Roman Georgija Gospodinova “Fizika tuge” dobio je međunarodnu nagradu „Jan Mihalski", a bio je i u najužem izboru za nekoliko prestižnih nagrada u Evropi i SAD, među kojima je i nagrada američkog PEN-a za najbolji prevedeni roman. Dobitnik je nagrade „Prozart" za doprinos balkanskoj književnosti. Georgi Gospodinov je 2016. godine odlikovan Ordenom Ćirila i Metodija za doprinos bugarskoj kulturi i obrazovanju.Kratkometražni animirani film "Slepa Vajša" reditelja Teodora Uševa, rađen prema istoimenoj priči Gospodinova objavljenoj u zbirci "I druge priče", bio je u najužem izboru za Oskara 2017.Pisac je bio dobitnik stipendije Njujorške javne biblioteke (New York Public Library) za 2018. godinu.Georgi Gospodinov je sa ćerkom Rajom objavio dečju knjigu “Svadbe životinja i stvari” koju su zajedno napisali i ilustrovali. Drama Georgija Gospodinova "D.Ž." (inicijali Don Žuana) proglašena je dramom godine 2004. Komad je postavljen u Bugarskoj, Francuskoj i Austriji. Njegova drama "Apokalipsa dolazi u šest po podne" (2010), izvedena u Sofiji 2010, osvojila je nacionalnu nagradu „Asker“ za najbolji dramski tekst godine, a evropska pozorišna konvencija odabrala ju je među 300 drama za prestižni internacionalni festival dramskih dela mladih pisaca „Hot ink“ (hotINK at the Lark) koji organizuje Njujorški univerzitet.Autor je više od petnaest knjiga poezije, proze, eseja, jednog grafičkog romana, libreta za operu koja je izvedena u Poznanju, kao i nekoliko scenarija za kratkometražne filmove u Bugarskoj.Miljenko Jergović je jedan od autora i čitalaca kojima je jako bliska poetika Georgija Gospodinova:“Od svih mojih pisaca kod njega je najizraženija ta začudna karakteristika: umjetnost mu je u fakturi teksta, u njegovoj fabuli, u pamtljivoj šifri, lozinki, anegdoti. Nešto je balkansko i u tome, nešto što se kao način i kao doživljaj svijeta širi od Istre prema jugu, jugoistoku, i podrazumijeva taj čudesni orijentalni, otomanski anegdotarij, iz kojeg je poteklo više velike književnosti, poezije i proze, nego iz akademske tradicije ovoga svijeta”, napisao je Jergović u svom tekstu posvećenom ovom bugarskom piscu.

“Prirodni roman” (2001) u izdanju "Geopoetike" bio je prvi objavljeni inostrani prevod bilo kog dela Georgija Gospodinova. Do sada je "Geopoetika" objavila pet dela Gospodinova – romane “Prirodni roman” (2001) i „Fiziku tuge“ (2013) i zbirke priča „I druge priče“ (2011), „I sve postade mesec“ (2016), „Sva naša tela“ (2019).Georgi Gospodinov je više puta bio gost Beograda, a poslednji put je učestvovao na književnom gestivalu Krokodil 2019.Bugarski pisac je tada između ostalog rekao da je, kao pisac, nostalgičan prema prošlosti i voli da piše o njoj, najčešće u biografskom kontekstu. Ali, kako je napomenuo, prošlost može da bude i monstrum.“Kažu da je Balkan opterećen prošlošću, ali mislim i da je pun predrasuda. Treba da izađemo iz toga… Možete da budete iz Rumunije, Istočne Evrope, Evrope, a onda i samo pisac. Možete biti samo (Mišel) Uelbek”. Kada sam prvi put predstavljao u Berlinu roman, jedna žena je rekla da je očekivala drugačije priče, jer sam sa Balkana. Rekao sam da i mi jedemo, volimo se, venčavamo, razvodimo…”, rekao je Gospodinov.Bonus video: Vladimir Arsenijević o festivalu Krokodil

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vladimirarsenijevicpisacds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2280936"]