U Ateljeu 212 juče je održana prva čitajuća proba drame “Jedan Pikaso" savremenog američkog pisca Džefrija Hačera, koju će režirati Erol Kadić, dok slavnog umetnika tumači Tihomir Stanić.

Prvoj probi u Ateljeu 212 nakon vanrednog stanja, pored Stanića i Erola, prisustvali su i glumica Sofija Juričan, koja će igrati gospođicu Fišer, privlačnu i obrazovnu predstavnicu nacističkog režima, kostimograf Ivana Ristić, kompozitor Branislav Pipović i scenograf  Marija Jevtić.

Radnja drame dešava se u okupiranom Parizu 1941. godine.

– Ja ću uskoro napuniti 60 godina (17. novembra, prim.aut), koliko je Pikaso imao u noći u kojoj se odigrava radnja komada i premijeru ćemo izvesti na njegov rođendan, 25. oktobra – rekao je glumac Tihomir Stanić za portal Nova.rs.

Tek kreće, kako je pomenuo, u „otkrivanje“ Pabla Pikasa (1881-1973).

– Nikada unapred nemam ideju o liku koji ću igrati. Ako sam ikada imao, zabrljao sam. U toku rada i samog procesa sa kolegama glumcima, rediteljem, u zadatim okolnostima, pokušavam da pronađem najbolje rešenje – objasnio je Stanić i ocenio da mnogi greše kada unapred odluče kako će neku ulogu tumačiti.

Baratajući biografskim podacima iz Pikasovog života i stvarnim događajima iz perioda Drugog svetskog rata, autor komada razmatra kako bi izgledao mogući susret poznatog umetnika, koji je okupaciju proveo u Parizu, i predstavnika nacističkog režima.

– Hačer se na čudan način bavi Pikasom i njegovim stvaralaštvom. To je duodrama isleđivanja i pre svega priča o slobodi, a mi ćemo se baviti ljubavlju – rekao je reditelj Erol Kadić.

Kod Pikasa su žene i ljubav, podsetio je reditelj, bile na prvom mestu.

– Sva velika dela stvorio je pod uticajem mnogobrojnih žena sa kojima je bio. Da ne otkrivam previše, ali ovo dvoje ljudi na kraju doživi potpunu metamorfozu – rekao je Kadić za Nova.rs.

U središtu komada, prema rečima direktora Ateljea 212 Novice Antića, nalazi se umetnik, njegova borba u ekstremnoj situaciji, hrabrost i veština da preživi, kao i pitanje granice do koje smo svi mi ono što jesmo i od koje postajemo neko drugi.

– Bavićemo se odnosom Pikasa i gospođice Fišer. Ta tema je zahvalnija za igru, a sve ostalo će publika moći da iščita iz komada. Ovo je tekst iz koga nijedna replika neće biti izbačena i svaka ima dva-tri sloja – rekao je reditelj glumcima.

Komad po svojoj formi nema mnogo mizanscena, ali Kadić otkriva da će Pikaso i gospođica Fišer na sceni zaigrati i tango. Zbog toga je od kompozitora Pipovića zatražio „opor i gorak tango“ na temu čuvenog Pikasovog dela „Gernika“, koje je naslikao 1937. kao opomenu na stradanje u Španskom građanskom ratu.

Pikaso je, podsetio je Kadić, 1936. godine pobegao iz Španije gde je vladao Fransisko Franko i u Francuskoj je stvorio svoja najveća dela.

Kada su stigli nacisti, Pikaso se povukao u svoja četiri zida i manje stvarao.

– U svakoj Pikasovoj replici je njegov stav o slobodi. Da nije bio slobodouman, nikada ne bi stvorio velika dela. Dolazio je u kontakt sa nacistima, ali oni se nisu usudili da ga diraju, jer je bio veliki umetnik. Umeo je da balansira i jednostavno im je odgovarao: „Ja sam Pikaso“. Gebels je pokušao da ga skloni. Nije uspeo. Čak su mu tražili da izabere jedno delo za njihovu izložbu, a ostala da spali, da se odrekne čak i „Gernike“. Ništa od toga nije uradio – ispričao je Kadić i dodao da u svakoj replici postoji asocijacija na današnje vreme.

Glumica Sofija Juričan je o svom liku gospođice Fišer rekla da je podeljena ličnost.

– Jedna je policajka u službi države koja treba da zastupa ideologiju, a druga je tanana umetnička duša koja se divi liku i delu Pikasa. Čini mi se da se sve vreme prepliću te dve ličnosti, ali zna se šta će odneti prevagu. Umetnost je jača. Čini mi se da je to pitanje duše i ona uvek nadvlada politiku i ideologiju, iako nam se često čini da nije tako – rekla je Juričan za Nova.rs i dodala:

– Odavno sam znala za Pikasov specifičan odnos prema ženama, kao prema boginjama ili kao prema krpama. Sada me interesuje njegov (ne)odnos prema ideologijama i politici, kao i traume koje je lečio kroz umetnost i odnose sa ženama. Još mnogo toga istražujem.

Komad „Jedan Pikaso“ je planiran za malu scenu, međutim juče je u Ateljeu 212 razmatrano da se predstava ipak igra na velikoj sceni kako bi se poštovale sve mere predostrožnosti koje su propisane zbog koronavirusa.