Prošlost kao lepa ruševina i podloga za budućnost: Izložba "Preobražaj" Milije Čpajka

Odnos Milije Čpajaka prema prirodi u njegovim radovima vidljiv je bio od samog početka - osinjaci između futurističkog zamišljanja i prirodne forme, šeme i oblici na ivici organskog i artificijelnog, ističe se u saopštenju. Priroda je inspiracija, početak i ishodište. Na ovoj izložbi umetnik odlazi i korak dalje. Odnos i razmišljanja o prirodi utkana su u sam pristup strukturi dela, načinu oblikovanja materijala i sintetičkom pristupu stvaranju dela.

Rast i razvoj su teme, kako se navodi,  koje se javljaju kao direktno izvedene iz prirodnih procesa. Betonski blokovi, oblikovani kao antičke ruševine dobijaju svoje mladice na vrhu. Ovi izdanci izazivaju čuđenje, iako je oko naviklo da iz nečeg većeg i starijeg proizilazi mlado i tanano, to očekujemo samo kada su organski materijali u pitanju. Kombinacija statičnog i čvrstog betona “ruševine”, sa njimnespojivog koncepta izrastanja tera na promišljanje o odnosu prema prošlosti. Čpajak izvrće pogled na prošlost kao statičnu, lepu ruševinu u pogled na prošlost kao materijal i podlogu za budućnost i rast. Koristi je kao početnu tačku promene - koja je druga velika tema koju obrađuje izložba.Promena je imanentno svojstvo Prirode i univerzuma i kao takva ona je neophodna svom živom svetu na putu njegovog razvoja i transformacije. Ako nešto simboliše preobražaj plasično na ovoj izložbi je to je zmijska košuljica koja se koristi u radovima. Sada je na videlu obrnuti postupak - od nečega trošnog i prolaznog pravi se spomenilk promeni. Večnost trenutka promene postaje simbolički marker njene stalnosti i nužnosti. Trenutak transformacije je mističan, u njemu se spoznaje vitalna funkcija promene za život. Ona je život sam, proces promene je njegov preduslov i jedini način na koji sve postoji. Niče kaže - zmija koja ne odbaci svoju košuljicu umire. Tako je i sa čovekom i svetom koji ne menjaju sebe - u osnovi preživljavanja je adaptacija.

Takav pristup prirodi stvari i univerzumu nalik je predsokratovskoj filozofiji, a posebno Heraklitovim mislima o jedinstvu suptotnosti i konstanti promene. Veliki krug predstavlja stano kretanje i implicira dinamiku kosmosa, iako je kao “predstava” tog procesa, kao umetnički predmet po formi i materijalu - statičan. Betonski stubovi iz kojih “rastu stubići” ukazuju na neophodnost u promeni svojstva u svoj opozit kako bi se nešto razvilo. Nešto čvršto i statično mora da postane fragilno i dinamično da bi evolviralo. Marko Aurelije je rekao da je gubitak ništa do promene same, a promena je zadovoljstvo prirode.

U identifikovanju stvaralačkog u prirodnom procesu i kosmičkom poretku sa artificijelnim stvaralačkim činom koji dolazi od čoveka, postoji potreba umetnika da iz prirode uči i da se približi razumevanju i oponašanju njenog razvoja. U svojoj knjizi o životu biljaka, Emanuele Kočija navodi da nema granice između materijalnog i nematerijalnog, između istorije i fizike - na mikroskopskom nivou, priroda je ta koja dozvoljava svetu da postoji, a sa druge strane, sve što povezuje jednu stvar sa svetom je deo prirode. I upravo u toj vrsti monizma vidimo lepotu radova Milije Čpajaka - oni u vremenu ekstremne partikularizacije i individuacije, podsećaju na ideje o nužnoj koegzistenciji suprotnosti, na večnost i neophodnost promene i pokreta, svedočeći o potrebi ljudi da povežu ponovo sebe i umetnost sa prirodom.

Milija Čpajak je odrastao u Beogradu. Završio je osnovne i master studije Fakulteta likovnih umetnosti na odseku vajarstva. Кao stipendista francuske Vlade proveo je jedan semestar master studija na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu. Nakon studija, kroz izlaganje i realizovanje različitih umetničkih projekata, aktivno učestvuje na umetničkoj sceni. Drugu nagradu je osvojio na konkursu Niš Art fondacije 2017, a iste godine putuje u Кoreju gde dobija priznanje za realizovanu skulpturu na grupnoj izložbi. U okviru manifestacije „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu kao gostujući umetnik, realizuje skulpturu za javni prostor. Od 2021. sarađuje sa galerijom “Novembar” gde realizuje samostalnu izložbu, brojne grupne i učestvuje na Art Market Budapest. Izlaže u Italijanskoj Ambasadi u Beogradu na izložbi „Presenza tattile“.Bonus video: Plava izložba za osobe sa invaliditetom