Obeležavanjem 40 godina od čuvenog ostvarenja "E. T. vanzemaljac" Stivena Spilberga i okupljanjem dela ekipe, otvoren je u četvrtak Festival klasičnih filmova Tarner (TCM) u Los Anđelesu.
Na čelu sa slavnim rediteljem, na crvenom tepihu pojavili su se Di Volas, K.C. Martel, Robert Meknahton i Metju De Merit, piše „Daily Mail“.
U Kineskom pozorištu TCL u Los Anđelesu, gde je održana ceremonija, nije bila Dru Barimor, kao ni glavni glumac Henri Tomas.
Spilberg je imao nekoliko filmskih hitova pre „ET“ ali je ovo ostvarenje iz 1982. godine ipak definisalo njegovu karijeru. Film je zabeležio najveću zaradu svih vremena tokom prikazivanja u bioskopima 1982. godine. Priča ovog klasika prati kalifornijsku porodicu još uvek potresenu nedavnim razvodom, čiji se životi okreću naglavačke kada otkriju E.T. Usamljeni dečak Eliot sprijateljuje se sa vanzemaljcem, koji je zalutao na zemlju.
Di Volas je glumila Meri Tejlor, majku Eliota (Henri Tomas) i Gerti (Dru Barimor). Metju De Merit, koji je takođe prisustvovao projekciji, jedan je od trojice glumaca koji su proveli vreme u stvarnom E.T. odelu. Metju je rođen bez nogu i imao je samo 11 godina kada je bio pozvan da igra vanzemaljca, uklapajući se u malo gumeno odelo, koje su za razne scene nosile još dve osobe sa patuljastim rastom – ‘Mali Pat’ Bilon i Tamara De Treaux.
Glas E.T. je dao Pat Velš, koji je preuzeo dužnost od glumice Debre Vinger, koja je izgovorila replike za Spilbergov grubi rez filma.
U razgovoru za britanski „The Mirror“ 2002. Metju je objasnio kako je bio na fizikalnoj terapiji u medicinskom centru UCLA u vreme kada je Universal Studios stupio u kontakt sa njegovim lekarima.
– Izmerili su me i snimili kako hodam na rukama. Nisam siguran šta su mislili kada su me odveli dole. Nikada nikome nisam demonstrirao da mogu da hodam na rukama, i ne vidim kako su oni mogli da pomisle da mogu udobno da stanem u kostim i da hodam okolo i da napravim ubedljivog vanzemaljca – ali nekako je ispalo – kazao je Merit.
Na okupljanju nije bio glavni glumac Henri Tomas, koji je igrao Eliota, kao ni Dru Barimor koja je tumačila njegovu mlađu sestru Gerti. Prošle godine, glumica je u intervjuu za „People“ otkrila da planira posebnu proslavu sa svojim ćerkama, sedmogodišnjom Frenki i devetogodišnjom Olive, zajedno sa Spilbergom (koji joj je inače kum.)
– Zapravo sam razgovarala sa Stivenom o tome. Želim da uživam u ovom trenutku sa njima. On je za mene velika očinska figura – rekla je glumica koja je imala sedam godina kada je angažovana za film.
– Spilberg mi je rekao: „Nećemo propustiti ovaj trenutak sa tvojom decom koja imaju slično godina sada kao ti u filmu“, naravno složila sam se odmah – rekla je Barimor.
Priznala je da joj je film i dalje veoma emotivan.
– Isplakala sam se kada me je zvao i rekao da je već prošlo 40 godina. To je takav životni trenutak i tako sam ponosna na to gde smo svi danas – kaže ona.
Inače, Spilberg je izabrao Dru za ulogu Gerti jer je osetio da je imala dovoljno mašte za svoju ulogu, nakon što ga je impresionirala pričom da je vodila pank-rok bend. Ona potiče iz slavne glumačke familije Barimor. Ćerka je glumaca Džona Drua i Džejde Barimor, nećaka glumice Dajane Barimor, unuka glumca Džona Barimora i Dolores Kostelo i praunuka zvezda nemog filma Morisa i Mej Kostelo. Zahvaljujući filmu „E.T.“ Barimorova je postala jedna od najvećih dečjih glumica tog doba. Iznenadna slava, kako je priznala, bila je recept za katastrofu. Detinjstvo joj je bilo problematično. Bila je redovni posetilac „Studija 54“, a na rehabilitaciju je otišla sa samo 13 godina i provela 18 meseci u ustanovi za mentalno bolesne.
– Išla sam u klubove umesto u školu i krala mamin auto, bila sam van kontrole. Mama me smestila u psihijatrijski deo bolnice. Tamo nije bilo mesta za šalu. Ako biste se tamo zezali, stavili bi vas u samicu ili bi vas vezali – priznala je ona.
U 14. je pokušala da se ubije, posle čega je vraćena na rehabilitaciju, da bi se u 15. uselila u svoj stan. Taj period života opisala je u knjizi „Izgubljena devojčica“ iz 1990. Spilberg joj je jednom prilikom poklonio jorgan za rođendan, sa natpisom „pokrij se“, uz koji je priložio magazin „Plejboj“ iz 1995. za koji je Dru pozirala gola, ali je režiserovo umetničko odeljenje promenilo stranicu tako da je izgledala potpuno obučeno. Najbolji savet koji joj je kum dao bio je:
– Ne glumi svoje likove. Budi svoj lik!
Film „E. T.“ je prema rečima Stivena Spilberga bio najličiniji film.
– To je i film koji sam, od svih koje sam režirao, najviše puta pogledao jer su ga sva moja deca htela gledati, a uvek je pritom dobro imati oca pored sebe jer se deca na početku boje zato što E.T. izgleda drugačije – izjavio je ranije Spilberg.
„E.T. vanzemaljac“ je počeo da se snima u septembru 1981. godine i sniman je dva meseca. Kako bi produkcija ostala tajna, projekat je sniman pod nazivom „A Boy’s Life“. Glumci su morali da čitaju scenario iza zatvorenih vrata. Spilberg je većinom snimao hronološki kako bi izvukao emocije od glumaca. Film je premijerno prikazan na završnoj večeri Filmskog festivala u Kanu.
Koncept za E.T. nastao je kad je Spilberg sa svojih 15 godina stvorio svog izmišljenog prijatelja nakon razvoda svojih roditelja. Scenario je napisan tako što je Spilberg Melisi Matison diktirao u pauzama snimanja filma „Otimači izgubljenog kovčega“. Melisa je bila supruga Harisona Forda, koji je imao jednu scenu u filmu koja je na kraju izbačena.
Ostvarenje je snimljeno sa budžetom od 10.4 miliona dolara i osvojilo je četiri Oskara. Kritičari su ga ocenili kao vanvremensku priču o prijateljstvu, a smatra se jednim od najvećih filmova ikad snimljenih.
Bonus video: Premijera Spilbergove verzije „West Side Story“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare