Razmišljao sam kojim filmom da obeležim festival dokumentarnog filma "Beldocs", koji večeras završava. Isprva se činilo da onaj o "italo disku", jednim od muzičkih pravaca mog detinjstva, deluje najslađe, ali se onda život isprečio njegovoj jedinoj projekciji. A realnost me je vratila na ono što je sada "objektivno" i "moralno" ispravnije, pardon, logičnije - ukrajinski dokumentarac o stradanju Jevreja i drugih naroda u Ukrajini tokom Drugog svetskog rata, tačnije u jarugi "Babin Jar", koja se nalazi nedaleko od Kijeva.
Autor Sergey Loznitsa dominantnije je na svetskoj sceni prisutan dokumentarcima, iako je igranim ostvarenjima poslednjih godina pokupio brojne nagrade i pozamašnu naklonost fanova festivalskog filma (radovima poput My Joy, In the Fog, Donbass).
„Babi Yar. Context“ baziran na arhivskim materijalima nemačkih i ruskih snimatelja pokriva period nemačke okupacije Ukrajine (koju su u nekim gradovima dočekali radosno kao Zagrepčani), zatim pretresa teror nad i stradanje Jevreja, posebno egzekuciju (po različitim procenama) od trideset do sedamdeset hiljada Jevreja u „Babinom Jaru“, a stvar završava ruskim oslobađanjem (isti tip radovanja, samo, možda, drugi ljudi) i suđenjem nacistima.
Loznitsa je nemilosrdan. Prema svojim Ukrajincima. Od brojnih svečanih dočeka koji su upriličeni nacistima, sve sa cvećem i malom decom, preko prizora fizičkog nasilja koje su sprovodile ukrajinske policijske i „priručne“ službe nad Jevrejima, on pokazuje da se dobar deo njegovih sugrađana kladio na „vrlo loše momke“. Još su potresniji prizori vezani za sam „Babin Jar“ i iz autorskih ili objektivnih razloga, Loznitsa njihovo stradanja uvek prikazuje kao kolaž fotografija, vrlo retko ili skoro nikada kao „živu sliku“. Namera da nam ureže nemilu istoriju u sećanje je očigledna. Međutim, od nemačkih divljanja još je strašniji sovjetski tretman ovog mesta zločina u prvim godinama oslobođenja, kada umesto da ono iscveta u kolosalan memorijalni centar, „Babin Jar“ na sasvim drugi način počinje da potpomaže izgradnju lepše budućnosti… Videćete.
Pravog trenutka za „uživanje“ u ovakvim filmovima nema. Ali za „razumevanje“, ovaj aktuelni je sasvim dovoljan. Zaboravite „Ukrajince“ i „Ruse“ i njihove nepomirljive razlike, „Babi Yar. Context“ je efektna montaža razarajućeg dejstva rata. Impresionira koliko su se ondašnji snimatelji, koji su materijal beležili za sasvim druge namene, ispostavili kao idealni da posluže baš ovoj priči. To ili je Loznitsa vrsni manipulant, koji unutar dokumentarnih „datosti“ nalazi načina da kreira dramu, unikatan doživljaj, tenziju, ironiju, cinizam, kao da ima svu „slobodu“ igranog filma. U tome je vrhunsko majstorstvo ovog filma i njegovog tvorca. Sve ostalo prigrliće vaše suze, izazvati mučninu i skinuti koprenu sa naše realnosti koju, evidentno, ne tretiramo dovoljno ozbiljno.
OCENA: 8/10
Bonus video: Premijera Spilbergove verzije West Side Story
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar