Preporuke za čitanje: "Trik-roman" i "Junski sneg"

Petar Milošević, „Trik-roman“, Agora, 2021.

„Kad se nešto upiše u roman, to više nije istina. Čak i kad je istina.“

Severni deo starog Budima istočna je granica Rimske imperije: tamo se nalaze ruševine drevnog Akvinkuma, scenografija za roman-studiju o trik-romanu. Trik-roman je, ukazuje pripovedač i njegov izumitelj (nedavno preminuli univerzitetski profesor i pisac), delo čiji autor tobožnjim pronađenim rukopisom, ili pripovednim trikovima, stvara iluziju da se njegova knjiga rađa iz nekakvog fiktivnog originala.U trik-romanu, konstruisanom u trideset i tri beleške (tačno je toliko studenata koji pohađa pripovedačev seminar o trik-romanu), prepliću se naučni i književni život, teorija i praksa pisanja, legende i anegdote, savremenost i arheološka prošlost naseobine sazdane od krečnjaka iz kamenoloma kraj grada Kalaza. Pojavljuje se i rukopis izgubljenog romana Luke Milovanova Georgijevića, autora lingvističke rasprave o „sličnorečnosti“ i „slogomjerju“ koju je štampao Vuk Karadžić: roman je navodno nađen u temeljima jedne kuće kad je rušen Taban, srpski deo Budima. Lukin roman ima trodelnu strukturu i tri pripovedača, u njemu se otkriva priča o kalaškoj veštici i devojkama s plavim minđušama, od kojih se jedna ovaploćuje prvog ponedeljka po Uskrsu.„Trik-roman“ je uspela i nadasve zabavna fantazija o konstruisanju književnog dela, putovanje kroz zamke i konvencije svetske književnosti.

Ljuba Arnautović, „Junski sneg“, Nojzac, 2021.

„Ukloniti topolu iz bašte donelo bi nesreću.“

Umesto breze zabunom posađeno drvo topole (sa kog veje junski sneg) pokreće šale na račun Fjodora Bočarova iz Kurska: njemu je „svako belo drvo breza – a prva žena koja naiđe, nevesta.“ Fjodor se zaljubio u deset godina stariju Anastasiju, koja mu u prve četiri godine braka rađa troje dece. Najstarija od njih, Nina, 1950. puni 21 godinu, i radi u fabrici konfekcije.„Rat je mnogo koštao, života i novca. Sad besni Hladi rat, a i taj je skup.“ Ropski rad na gradnji puteva i probijanju tunela može biti zamenjen radnim logorom, gde „čovek treba da se popravi“. Pripovedni glas koji pripada Nininoj kćeri naknadno otkriva da otpremanje u logor nije slučajno: preko su potrebne žene u kuhinjama, vešernicama, šivačnicama zatvora i logora, pa je tako Nina privedena zbog „krađe socijalističke imovine“. Deportuju je na severni Ural, gde radi u kuhinji i na transportu hrane radnim brigadama; zaljubljuje se u zatvorenika Karla Arnautoviča, sa kojim će se sastati u Kursku, na dan Staljinove smrti.Deset Karlovih zapovesti za preživljavanje u Gulagu, zapisanih 1951, otkriće kako se lična sudbina pod uticajem politike drastično menja i preusmerava: stavke „prilagođavaj se prilikama“ i „ne prodaj se nikome“ protivrečne su koliko i nagli obrti u sudbini junaka koji je bivao i u logoru i u popravnom domu, i u Austriji i Rusiji, i narodni neprijatelj, i rehabilitovan.Pišući potresan ali ne i tugaljiv roman o istoriji svoje porodice, prevoditeljka i novinarka Ljuba Arnautović pokušava, sa realističke distance ali i sa srodničkom empatijom, da suoči dokumente i sećanja, muku i laž koje se ispomažu i izneveravaju istovremeno.Bonus video: Darko Tuševljaković 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gostdarkotuevljakovipisac-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2718923"]