1
Petar Milošević, „Trik-roman“, Agora, 2021. Ljuba Arnautović, „Junski sneg“, Nojzac, 2021.
„Kad se nešto upiše u roman, to više nije istina. Čak i kad je istina.“
Severni deo starog Budima istočna je granica Rimske imperije: tamo se nalaze ruševine drevnog Akvinkuma, scenografija za roman-studiju o trik-romanu. Trik-roman je, ukazuje pripovedač i njegov izumitelj (nedavno preminuli univerzitetski profesor i pisac), delo čiji autor tobožnjim pronađenim rukopisom, ili pripovednim trikovima, stvara iluziju da se njegova knjiga rađa iz nekakvog fiktivnog originala.
U trik-romanu, konstruisanom u trideset i tri beleške (tačno je toliko studenata koji pohađa pripovedačev seminar o trik-romanu), prepliću se naučni i književni život, teorija i praksa pisanja, legende i anegdote, savremenost i arheološka prošlost naseobine sazdane od krečnjaka iz kamenoloma kraj grada Kalaza. Pojavljuje se i rukopis izgubljenog romana Luke Milovanova Georgijevića, autora lingvističke rasprave o „sličnorečnosti“ i „slogomjerju“ koju je štampao Vuk Karadžić: roman je navodno nađen u temeljima jedne kuće kad je rušen Taban, srpski deo Budima. Lukin roman ima trodelnu strukturu i tri pripovedača, u njemu se otkriva priča o kalaškoj veštici i devojkama s plavim minđušama, od kojih se jedna ovaploćuje prvog ponedeljka po Uskrsu.
„Trik-roman“ je uspela i nadasve zabavna fantazija o konstruisanju književnog dela, putovanje kroz zamke i konvencije svetske književnosti.
„Ukloniti topolu iz bašte donelo bi nesreću.“
Umesto breze zabunom posađeno drvo topole (sa kog veje junski sneg) pokreće šale na račun Fjodora Bočarova iz Kurska: njemu je „svako belo drvo breza – a prva žena koja naiđe, nevesta.“ Fjodor se zaljubio u deset godina stariju Anastasiju, koja mu u prve četiri godine braka rađa troje dece. Najstarija od njih, Nina, 1950. puni 21 godinu, i radi u fabrici konfekcije.
„Rat je mnogo koštao, života i novca. Sad besni Hladi rat, a i taj je skup.“ Ropski rad na gradnji puteva i probijanju tunela može biti zamenjen radnim logorom, gde „čovek treba da se popravi“. Pripovedni glas koji pripada Nininoj kćeri naknadno otkriva da otpremanje u logor nije slučajno: preko su potrebne žene u kuhinjama, vešernicama, šivačnicama zatvora i logora, pa je tako Nina privedena zbog „krađe socijalističke imovine“. Deportuju je na severni Ural, gde radi u kuhinji i na transportu hrane radnim brigadama; zaljubljuje se u zatvorenika Karla Arnautoviča, sa kojim će se sastati u Kursku, na dan Staljinove smrti.
Deset Karlovih zapovesti za preživljavanje u Gulagu, zapisanih 1951, otkriće kako se lična sudbina pod uticajem politike drastično menja i preusmerava: stavke „prilagođavaj se prilikama“ i „ne prodaj se nikome“ protivrečne su koliko i nagli obrti u sudbini junaka koji je bivao i u logoru i u popravnom domu, i u Austriji i Rusiji, i narodni neprijatelj, i rehabilitovan.
Pišući potresan ali ne i tugaljiv roman o istoriji svoje porodice, prevoditeljka i novinarka Ljuba Arnautović pokušava, sa realističke distance ali i sa srodničkom empatijom, da suoči dokumente i sećanja, muku i laž koje se ispomažu i izneveravaju istovremeno.
Bonus video: Darko Tuševljaković
