0
Veliki hrvatski baletski umetnik Veseljko Sulić preminuo je u Rio de Ženeiru, saopštilo je Hrvatsko narodno kazalište.
Sulić je preminuo još 22. marta u 94. godini, precizira se u saopštenju HNK.
Baletski umetnik se rodio 1929. u Pučišćima na Braču, a nakon završetka Drugog svetskog rata pohađao je slavnu baletsku školu Ane Roje i Oskara Harmoša, da bi već 1948. bio primljen u ansambl Hrvatskoga narodnog kazališta u Zagrebu.
Samo četiri godine kasnije dobija stipendiju za London i pohađa časove Odri de Vos, a plesačka iskustva stiče u trupama Džona Kranka, Keneta Mekmilana, da bi se potom pridružio trupi Žanin Šarat u Parizu. I već 1956. postaje plesač u trupi „Ballet des Etoiles de Paris“, nastupa širom Evrope s tada najpriznatijim balerinama, a sa Džeraldinom Čaplin snima i film i postaje glavni plesač u trupi „Lido de Paris“.
– Moj je san, zapravo, bio Pariz. Čim sam završio školu, odjurio sam u grad svojih snova potražiti posao i našao sam ga u jednoj francuskoj plesačkoj trupi. U podne sam bio na audiciji, a već u dva sata na prvoj probi. Nakon tri godine postao sam plesač-zvezda, a od Vesellka – Vessili. Mojim pravim imenom Francuzi su lomili jezik i učinio sam taj ustupak. No, uvek mi je bilo drago čuti kad mi se obraća moj prijatelj Pjer Karden. On je moje pravo ime odmah zapamtio i nikada me nije drugačije oslovio nego „Veselko“ – prisećao se, kako podseća „Jutarnji list„, Sulić.
Nije samo drugovao Kardenom, već je imao neobičan susret s velikanom likovne umetnosti Pablom Pikasom.
Tadašnja Pikasova supruga Fransoaz radila je kostime za Sulićevu predstavu „Herkul“ i bio je impresioniran kada su ga pozvali u svoj dom:
– Očekivao sam da će se držati kao veličina, pomalo ukočeno. Ništa od toga! Večera se služila za jednostavnim stolom u dnevnom boravku, a mi, uvek gladni plesači, navalili smo na hranu. Pikaso se ponašao kao svaki domaćin koji se veseli gostima, nukao nas jelima, točio piće i brinuo se da se ugodno osećamo. Međutim, samom pojavom, glasom, nekim unutarnjim zračenjem ipak je širio magiju oko sebe – objašnjavao je baletski umetnik.
Započinje tada i koreografsku karijeru i sa Žanom Koktoom u Lionu radi koreografiju za „Kralja Edipa“, a potom se seli u Njujork gde nastupa na Brodveju, a onda i u Las Vegas gde ostaje devet godina.
Podučava i klasični balet na Univerzitetu Nevada u Las Vegasu, a 1972. osniva Nevada Dance Theatre, koja je prerasla u profesionalnu trupu od nacionalne važnosti. Uradio je koreografije za čak 51 balet te trupe koja se danas zove „Nevada Ballet Theatre“.
Koreografsku karijeru Sulić je ostvario i u operama Europe, Amerike i Južne Amerike.
Na 51. Splitskom ljetu baletni ansambl HNK Split izveo je retrospektivu šezdeset godina umetničkog rada Veseljka Sulića.
Veseljku Suliću dodeljena je 1981. godine Nevada Governor’s Arts Award, nagrada za Istaknutog umetnika.
U Americi je sarađivao čak i sa slavnim Liberačeom kojeg je upoznao na njegovoj predstavi „Orašar“.
– Svako veče išle su dve njegove predstave s mojim plesačima, pa sam sedam večeri zaredom išao na njih. I nikad mi nije bilo dosadno jer je Liberače bio fantastičan šoumen. Cela je predstava zapravo bila šala o njemu. No, nikad mu šale nisu bile uperene na druge. Imao je Rolls-Royce prekriven dijamantima. Govorio bi kako ga je kraljica Elizabeta pitala bi li joj dao svoj krzneni kaput… Ma, znao je biti divan…
Veseljko Sulić bio je umetnika koji je zadužio generacije plesača od Evrope, SAD-a do Južne Amerike, podseća HNK.
Bonus video: Zlatni baletski dvojac
