Jedan od najvećih filmskih i TV montažera Andrija Zafranović preminuo je u 72. godini, preneo je RTS. Zafranović je radio na nekim od najvećih filmskih ostvarenja jugoslovenske i srpske kinematografije, poput "Balkanskog špijuna", "Oca na službenom putu", "Doma za vešanje", "Karaule" i mnogim drugim. Dobitnik je tri pulske Zlatne arene.

Andrija Zafranović rođen je u Maslenici 15. avgusta 1949. godine. Na filmskoj i TV montaži diplomirao je i magistrirao 1975. godine na Akademiji umetnosti u Pragu, koju su takođe završili brojni znameniti reditelji poput Gorana Markovića, Gorana Paskaljevića, Emira Kusturice, Rajka Grlića, Srđana Karanovića i njegovog brata Lordana Zafranovića.

Tokom godina stekao je status jednog od najvećih filmskih i televizijskih montažera, a radio je i kao dramaturg. Bio je redovni profesor i šef katedre na Fakultetu dramskih umetnosti, a od 2009. i redovni profesor FAMU u Pragu.

Radio je na mnogim filmovima i TV dramama i sarađivao sa velikim brojem reditelja. U njegovom opusu su se, između ostalih, našli kultni filmovi „Balkanski špijun“, „Čudo neviđeno“, „Otac na službenom putu“, „Dom za vešanje“, „Arizona drim“, „Kraljevski voz“, „Večernja zvona“, „Haloa praznik kurvi“, „Karaula“, „Čaruga“, „Džozefin“, „Jaguarov skok“, „Oktoberfest“, „Enklava“, „Ustav Republike Hrvatske“, „Ime naroda“, „Bićemo prvaci sveta“, „Kralj Petar Prvi“.

Osim filmova, radio je i na TV dramama – „Ljubav u jedanaestoj“, „Zovem se Eli“, „Svinjski otac“, „Čovek koji je pojeo vuka…“

Za svoje stvaralaštvo nagrađen je sa tri Zlatne arene za montažu na filmskom festivalu u Puli i to za filmove: „Kraljevski voz“ (1981), „Balkanski špijun“ (1984), „Večernja zvona“ (1986).

Dobitnik je i nagrada za najbolju montažu na Filmskom festivalu u Sopotu, nosilac je priznanja Fipresci, a nagrađen je na pariskom Filmskom festivalu jugoistočne Evrope i dobitnik nagrade za životno delo filmskog festivala „Sinematik“.

Nemački filmski časopis Kino-film šnit proglasio ga je najboljim evropskim montažerom 2017. godine.