Preminuo glumac Ijan Holm, filmski Bilbo Bagins

"Sa velikom tugom saopštavamo da je glumac sir Ijan Holm preminuo jutros u 89. godini. Preminuo je u bolnici, u miru, okružen porodicom i osobljem. Šarmantan, divan i neizmerno talentovan, kakav je bio, mnogo će nam nedostajati", saopštio je glumčev agent, a preneo je "Gardijan".Britanski list navodi i da je agent ispričao da je glumac patio od Parkinsonove bolesti.Holm, koji je osvojio nagradu Bafta i bio nominovan za Oskara za ulogu atletskog trenera Sema Musabinija u britanskom filmskom klasiku "Vatrene kočije" (Chariots of Fire) iz 1981. godine, delovao je kao predodređen za živopisne epizodne uloge na velikom ekranu, posebno nakon što je napustio pozorište sredinom sedamdesetih godina zbog jakih napada treme, piše "Gardijan".Mlađe generacije Holma pamte kao Bilba Baginsa u blokbasteru "Gospodar prstenova". Holm je početkom juna izjavio da mu je žao što ne može da učestvuje u virtuelnom okupljanju ekipe koja je ekranizovala trilogiju Tolkinovih romana.

"Žao mi je što ne mogu da vas vidim, nedostajete mi i nadam se da su vas vaše avanture odvele na mnoga mesta, dok sam ja u izolaciji u svom hobitskom domu, ili Holm-domu", poručio je glumac tada.Pošto je u radio adaptaciji "Gospodara prstenova" 1981. godine pozajmio glas Frodu Baginsu u "Gospodaru prstenova" na radiju, reditelj Piter Džekson pozvao ga je tri decenije kasnije da igra Bilba Baginsa u mamutskoj filmskom trilogiji po Tolkinovim romanima. Holm se pojavljuje u prvom nastavku, u "Družini prstena", kao i u "Povratku kralja", dok u drugom delu pod nazivom "Dve kule" nije igrao.Holm je rođen 1931. godine u Eseksu, gde je njegov otac bio šef nabavke u psihijatrijskoj klinici. Glumac je svoje detinjstvo kasnije opisivao kao "prilično idilično". Zaljubivši se u glumu još u ranoj mladosti, studirao je dramske umetnosti u Londonu i kasnije se priključio Šekspir memorijalu od osnivanja ovog teatra 1960. godine.Nagrađivan je za uloge u Šekspirovim i komadima Harolda Pintera, igrajući i u filmskoj adaptaciji Pinterovog "Povratka" 1973. godine u režiji Pitera Hola. Pinter je takođe hvalio Holmovu glumu, rečima: "On obuje moje cipele i one su mu taman".

Sredinom sedamdesetih, do tada prevashodno pozorišni glumac, Holm je počeo da pati od jakih napada treme pre izlaska na scenu, koje je opisivao kao "neku vrstu sloma" ili "ožiljka u pamćenju koji nikad neće biti uklonjen", prenosi "Gardijan".Po napuštanju pozorišta, počeo je da gradi karijeru na filmu. Uloga androida Eša u "Osmom putniku" Ridlija Skota donela mu je prepoznatljivost širom sveta, a usledila je i uloga Sema Musebinija u "Vatrenim kočijama".

Nakon što mu je za malo izmakao Oskar za najbolju sporednu ulogu u tom filmu, počeo je da gradi imidž glumca za pomalo ekscentrične epizodne. Igrao je Napoleona u "Vremenskim banditima" ("Time bandits") Terija Gilijama i gospodina Kurcmana u "Brazilu" istog reditelja.

Prepoznatljiv je i kao doktor Vilis u "Ludilu kralja Džordža" i kao otac Kornelijus u "Petom elementu" Lika Besona, uz Milu Jovović i Brusa Vilisa.

Ljubitelji umetničkog filma Holma pamte i po glavnoj ulozi u "Slatkoj sutrašnjici" (1997) Atama Egojana, gde igra blagoglagoljivog advokata koji ubeđuje grupu roditelja da pokrenu tužbu nakon što je nekoliko dece stradalo u saobraćajnoj nesreći.

Holm se potom vratio Šekspiru i pozorištu u naslovnoj ulozi Šekspirovog "Kralja Lira" u londonskom Nacionalnom teatru, a ubrzo je promovisan i u viteza britanske krune zbog "postignuća u drami".U novom milenijumu, Holm je igrao u “Gospodaru prstenova”, a autor je I autobiografije u kojoj piše o svojim brakovima i brojnim vezama izvan njih. Ženio se četiri puta, a za sobom ostavio petoro dece i četvrtu suprugu Sofi de Stempl, koja je njegove poslednje dane ovekovečila serijom portreta u pastelu.