Redovni član Odeljenja istorijskih nauka SANU Desanka Kovačević Kojić, jedna od naših najistaknutijih istoričarki, koja je poseban doprinos dala u izučavanju naše srednjovekovne istorije, preminula je 13. avgusta u 97. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.
Diplomirala je 1950. godine istorijske nauke na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu 1956. godine odbranila je doktorsku disertaciju „Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni“. Narednu godinu provela je na stručnom usavršavanju u Parizu, pod mentorstvom profesora Fernana Brodela, na École Pratique des Hautes Études (Sorbona).
Nakon završetka osnovnih studija izabrana je za asistenta na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1950). Na istom fakultetu prošla je sva univerzitetska zvanja, a 1969. izabrana je za redovnog profesora za predmet Istorija naroda Jugoslavije u srednjem veku. Godinama je obavljala naučna istraživanja u Istorijskom arhivu u Dubrovniku. Istraživala je i u bibliotekama i arhivima Venecije, Firence i Milana. Proučavala je više tematskih oblasti, među kojima su najzastupljenije: trgovina, rudarstvo i gradovi srednjovekovne Srbije i Bosne, kao i njihove privredne veze sa Dubrovnikom i Mediteranom.
Za dopisnog člana Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine izabrana je 1975, a za redovnog 1981. godine. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 27. oktobra 1994. godine, a pristupnu akademsku besedu „Trgovačke knjige braće Kabužić – izvor za privredu srpske države“ održala je 31. maja 1995. godine. Učestvovala je u osnivanju Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (1993), a izabrana je za njenog člana van radnog sastava 1996. godine. Od 1979. do 2004. bila je stalni član i saradnik Međunarodne komisije za istoriju gradova (Commission internationale pour l’histoire des villes), a potom je nastavila svoje učešće u radu Komisije u svojstvu počasnog člana. Bila je dugogodišnji član raznih naučnih odbora iz oblasti istorije, kao i član redakcija stručnih časopisa.
Svojim mnogostranim i obimnim naučnim radom dala je veliki doprinos u razvoju naše istorijske nauke, posebno medijavelistike. Objavila je preko 100 naučinih i stručnih radova, prikaza i osvrta u domaćim i inostranim naučnim časopisima. Autorka je brojnih istorijskih studija i monografija.
Njen odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupnu srpsku nauku.
Bonus video: Komemoracija Milanu Vlajčiću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar