Desanka Kovačević Kojić
Desanka Kovačević Kojić Foto: SANU

Redovni član Odeljenja istorijskih nauka SANU Desanka Kovačević Kojić, jedna od naših najistaknutijih istoričarki, koja je poseban doprinos dala u izučavanju naše srednjovekovne istorije, preminula je 13. avgusta u 97. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

Diplomirala je 1950. godine istorijske nauke na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu 1956. godine odbranila je doktorsku disertaciju „Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni“. Narednu godinu pro­­­­vela je na stručnom usavršavanju u Parizu, pod mentorstvom profesora Fe­r­nana Brodela, na École Pratique des Hautes Étu­des (Sorbona).

Nakon završetka osnovnih studija izabrana je za asistenta na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1950). Na istom fakultetu prošla je sva univerzitetska zvanja, a 1969. izabrana je za redovnog pro­fe­sora za predmet Istorija na­ro­da Jugoslavije u srednjem veku. Godinama je obavljala naučna istraživanja u Istorijskom arhivu u Du­brovniku. Istraživala je i u bibliotekama i arhi­vima Venecije, Firence i Milana. Proučavala je više tematskih obla­sti, među kojima su najza­stup­lje­nije: trgovina, rudarstvo i gradovi sred­njo­vekovne Srbije i Bo­sne, kao i njihove privredne veze sa Dubrov­ni­kom i Me­di­teranom.

Za dopisnog člana Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine iza­­brana je 1975, a za redovnog 1981. godine. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i um­et­nos­ti izabrana je 27. oktobra 1994. godine, a pristupnu akademsku besedu „Trgovačke knjige braće Kabužić – izvor za privredu srpske države“ održala je 31. maja 1995. godine. Učestvovala je u osnivanju Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (1993), a izabrana je za njenog člana van radnog sastava 1996. godine. Od 1979. do 2004. bila je stalni član i saradnik Međunarodne komisije za istoriju gradova (Commission internationale pour l’histoire des villes), a po­tom je nastavila svoje učešće u radu Komisije u svoj­stvu počasnog člana. Bila je dugo­go­di­šnji član raznih naučnih odbora iz oblasti istorije, kao i član redakcija stru­čnih časopisa.

Svojim mnogostranim i obimnim naučnim radom dala je veliki doprinos u razvoju naše istorijske nauke, posebno medijavelistike. Objavila je preko 100 naučinih i stručnih radova, prikaza i osvrta u domaćim i inostranim naučnim časopisima. Autorka je brojnih istorijskih studija i monografija.

Njen odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupnu srpsku nauku.

Bonus video: Komemoracija Milanu Vlajčiću

Komentari

Svi komentari (0)