"Njujork tajms" izdvojio dve predstave s Balkana u okviru programa S druge strane kao događaje koji se ne smeju propustiti na Menhetnu

Program događaja S druge strane, koji organizuju MY BALAKANS fondacija i La Mama eksperimentalni teatar iz Njujorka, sastavljen je iz četiri segmenta i odigrava se u prostorima La MaMa pozorišta na sceni Elen Stjuart, na Menhetnu. Sve je počelo 4. i trajaće do 14. decembra.

Program je osmišljen kao mesto dijaloga o Balkanu, njegovoj teatarskoj sceni i ulozi pozorišta kao platforme za javni diskurs i suočavanje s gorućim pitanjima današnjice.

"Živimo u doba neprekidnih i bespoštednih ratova. Kad se istorija čovečanstva pamti kroz ratove, mir se čini kao nedostižan cilj. Po okončanju sukoba, ostaje trauma i zadržavaju se sećanja u razorenim društvima, okovanim strahom. U neo-liberalnom kapitalizmu, posleratna društva više se ne smatraju vrednim ulaganja – mir se više ne isplati", napšominju organizatori dodajući da je zato u srcu programa nalazi želja da daju prostor glasovima koji su odavno zaboravljeni ili su namerno zanemareni - kao podsećanje da smo "svi umešani u zajedničku globalnu borbu".

"Čak i kada nismo u središtu zbivanja, balkanski umetnici saopštavaju istinu koja odzvanja daleko od njihovih granica".

Strukturisan u četiri dela, pred njujorškom publikom je izabrani presek balkanskog pozorišta. Sva četiri segmenta bave se estetskim i političkim pitanjima, suočavajući se s tehničkim i ekonomskim izazovima stvaranja takvih dela, te njihovim izvođenjima i gostovanjima u neo-liberalnom kapitalizmu.

U skladu s tim, u delu pod naslovom "Žive izvedbe" ističu se dve produkcije koje nude različite poglede na teme kolektivnog i pojedinačnog pamćenja, tradicije i prošlosti. Reč je o predstavi "Njih više nema" Doruntine Baše u režiji Andreja Nosova, u produkciji Hartefakata (Beograd) i SARTR-a (Sarajevo) koja se oizvodi od 4. do 7.. decembra, i "My Balkans" (Beograd/NY). A drugi projekat ovog dela jeste predstava "Things That Burn Eeasily" rediteljke i spisateljice Vedrane Klepice koji je nastao u koprodukciji Ganz nova kultura promjene iz Zagreba u saradnji s Pogonom (Hrvatska) i Artemede (Portugal).

Segment naslovljen "Scenska čitanja" predstavlja odabir tekstova koji prikazuju formalne i poetičke odlike savremene drame prepoznate u širem evropskom kontekstu. Reč je o tri dramska teksta prevedena na engleski jezik, čija scenska čitanja režiraju reditelji iz Njujorka: "Poslednje devojčice na svetu" Maje Pelević u sopstvenom prevodu u režiji Elis Regan, "Kao i sve slobodne djevojke" Tanje Šljivar u prevodu Aide Spahić i u režiji Tee Alagić, te "Odjednom, reka" Dimitrija Kokanova u prevodu Meta Robinsona i režiji Devina Brejna.

A treći segment su "Izvedbe na videu ili projekcije arhivskih snimaka", i prikazuju produkcije nekih od najistaknutijih reditelja regiona u poslednjih 25 godina, nudeći redak uvid u značajna pozorišna ostvarenja. Tu su radovi Olivera Frljića, Sebastijana Horvata i Selme Spahić, a četvrti deo programa su dve javne diskusije kao mesto susreta i rasprave o relacijama umetnosti i politike.

Selektorski tim svih segmenata čine Beka Vučo, producentkinja i kreativna direktorka, Dimitrije Kokanov, dramaturg i Nataša Tripni kritičarka, koji poručuju da je S druge strane poziv na istraživanje mogućnostî kulturne razmene u sadašnjem političkom trenutku, ali da služi i kao podsećanje da se mnoge priče i borbe i dalje odvijaju širom sveta.

"Jedna takva priča jeste i borba koja se nastavlja na Balkanu - u delu sveta i dalje obeleženom jačanjem desničarskih politika, društvenim nasiljem i sistemskom diskriminacijom. S druge strane neznanja je slušanje. S druge strane tišine je čin iznošenja nečije istine. S druge strane nedelanja je dijalog".

I na startu ovog projekta, 4. decembra u "Njujork tajmsu", u okviru tradicionalnih preporuki šta ne propustiti od kulturnih događaja u ovom mesecu, među 13 komada i dva festivala izdvojen je upravo - S druge strane. Ovaj višeslojni serijal događaj predvode dve pozorišne produkcije, obe s engleskim titlovima - "Njih više nema" i "Things That Burn Eeasily", piše njujorški dnevnik u preporuci i još beleži:

Prva Doruntine Baše koju je režirao Andrej Nosov je o našem razumevanju onih preživelih 30 godina nakon masakra u Srebrenici 1995. muslimanske dece i muškaraca; a onaj Vedrane Klepice (11. do 14. decembra) je o posledicama katastrofe na jednu porodicu, o otuđenju i međupovezanosti kao odgovoru na ovaj podeljeni svet".

Na kraju "Njujork tajms" preporučuje i scenska čitanja komada, kao i panele.