Ne lažem Tita mi, Allegro pastell Foto:Promo

Za ovu nedelju Vladislava Gordić Petković vam predlaže novu knjigu kultnog nemačkog pisca i debitantsko delo bosanske pesnikinje.

Lajf Rant, „Allegro Pastell“, Blum izdavaštvo, 2022.

Lepo zbrinuti i relativno uspešni Tanja Arnhajm (autorka hit romana „Novi panoptikum“) i Žerom Dajmler (veb-dizajner koji redovno meditira) zbrajaju radosti i muke življenja u paralelnim svetovima: u digitalnom svetu (koji ih hrani i vaspitava), u svetu brižno razmerenih čulnih užitaka (koji dopušta piće, drogu i seks ali zabranjuje zavisnost) i svetu emocija (naoko lakom za navigaciju). Žerom se četiri puta u životu „zatreskao“, a od depresivne babe nasledio avgustovsku potištenost; smatrajući se spasiocem tuđih ljubavi, „razvio je teoriju kako se nad Evropom širi energetsko polje ljubavnih interesa, u kome svako ima svoj zadatak“. Tanja odbija da se oduševi Bečom jer „nijedan veliki evropski grad ne bi trebalo da svoju sujetu uvećava pomoću sujete nekog drugog evropskog grada“; medije smišljeno šokira izjavom da su joj heteroseksualni parovi sve gadniji, a svingerski seks odbija učtivo i tiho.

Kultni nemački pisac opisuje oprez komfornih ljubavi i nevelikih emotivnih ambicija apatične i hiperanalitične generacije čiji spokoj neki novi Frojd ne bi uspeo da razveje, jer nema toga što ovi strogo kontrolisani ljudi o sebi već ne znaju. Ljubavna hit-epopeja o vezi na daljinu skenira životnu filozofiju Nemaca rođenih osamdesetih, ali nije reprizna milenijalska receptura iz rerne Sali Runi. Lajf Rant duboko zaseca u haos malih razlika zbog kojih se ljubavnici između strasti i rutine odluče za ovo dosadno drugo.

Ferida Duraković, „Ne lažem, Tita mi“, Laguna, 2022.

Debitantski venac kratkih priča bosanske pesnikinje ne povezuju samo teme smrti, straha i tuge – a čini se da u njima svaka rečenica pliva. Svaka pripovest o Djevojčici nudi, tako nam Tita, i živu radost i humor, a dijalozi, dirljiva prepiska, sećanja i snovi kristališu se u deliće velikog mozaika koji ne razrešavaju zagonetku jednog ženskog života, nego je dalje komplikuju, podstičući čitaoce na empatiju.

Ova blaga i sumorna knjiga duboke odanosti Čehovu daje reč i onom standardnom balkanskom pater familijasu koji po automatizmu zlostavlja ukućane ali odbija da pije lekove za pritisak; svaka priča dramski uverljivo dočarava napetost nepravedno podeljenih muških i ženskih uloga, gde jedna strana pije i hrče a druga ćuti i hropće. Onaj „takozvani pravi život“, koji počinje „plakanjem, povraćanjem i umiranjem“ može da se preobrazi u italijanski ili češki film, da inspiriše Čehova ili Hjustona, a da nikada ne pokaže tačno „suze, sram i strah“ koje devojčica oseti kad u cirkusu gleda slona koji balansira na klizavoj srebrnoj kugli. Tiha žudnja da se bude „mimosvijet“ opstaje i u ratu, i u bratstvu i detinjstvu.

Bonus video: Raša Todosijević

Komentari

Svi komentari (0)