Predlozi za čitanje: "Kad te bog ritne u stomak” i "Zmijštak”

Tanja Stupar Trifunović, „Zmijštak”, Arhipelag, 2022.

„Ponekad treba izmisliti svijet ispočetka”: to nije samo sugestija, već je i nevoljno prihvaćen zadatak. Rane koje tište uvod su u promenu: „Ponekad treba otkinuti krastu sa stare rane / i umjesto svježe krvi vidjeti u njoj jezero života”.Trideset pet pesama sabranih u četiri ciklusa otkrivaju kako se Tanja Stupar Trifunović obraća mnoštvu sagovornika smirenim glasom koji popisuje imena stvari, vrelinu sunca, obrise tela. Nikad rezignirana ni posustala koliko god bila setna, heroina ove poezije posvećuje se anatomiji čulnih doživljaja, intimnoj istoriji starih ljudi, katalogizovanju zapuštenog okruženja, sažalnoj inspekciji sveta koji ne valja.Tu su ponovo umorna bića, rađanje i ljubavno ponavljanje, „zavičaj koji je klupko zmija”, višednevno čekanje kiše, neprijateljsko sunce i vetar koji je surovo „ogulio cijelo lice planine”. „Kamenom pred kućom ću podbočiti srce”, kaže žena koja je strah dala u najam „onda kad su mene moji za hranu dali”, kako već biva u svetu u kom smo „utopljenici i hvatamo se za rubove vesele marame”.Ildiko Lovaš, „Kad te bog ritne u stomak”, Fabrika knjiga, 2021.

Znakovit podnaslov „rekonstrukcija” uvodi nas u polilošku dramsku panoramu jednog života i njegovu bespoštednu vivisekciju. O Gezi Čatu (kako glasi umetničko ime Jožefa Brenera, rođenog u Subotici, koji odlazi da studira medicinu u Budimpešti) i o njegovoj burnoj sudbini psihijatra i prestupnika, o darovitom umetniku i zavisniku, geniju i ubici, ispreda se imaginarna monografija u kojoj se prelamaju i sudaraju glasovi i stavovi, iskustva i čulne spoznaje.Sedmodelni roman nudi remiks Čatovih tekstova i vizure članova njegove porodice koji igraju različite uloge. Kreirajući hipertekst utisaka, Ildiko Lovaš duboko uživljeno i u isti mah forenzički ledeno ispituje poziciju pisca, poziciju marginalca, i osujećivanje umetnosti u savremenom svetu. Dileme se lome o ustreptale glasove koji rone u sećanja kao u „sipkavu zemlju dobrog kvaliteta sa Kelebije”: porodično pamćenje uznemiruje ukazivanjem na predrasude i omalovažavanja, ali ume i utešiteljski da posvedoči o solidarnosti, plemenitosti i spasavanju umetničkog dela od tavorenja u mišjem izmetu.„Onaj lepi čovek, njegov otac, bio je težak kao masna zemlja Subotice”, otkriva Majka, ali i kaže: „bedan je bio napor njegovog oca da mi nametne taj mali grad, da se pod njim, kao pod poklopcem, ugušim”.U pogovoru mađarskom izdanju Laslo Kelečenji piše da su Čatovi protagonisti kao voštane lutke u književnom panoptikumu. Refrenska fraza „kad te Bog ritne u stomak, tada se rodi dete” odjekuje i osvedočenjem: „Objašnjenje je sve i ništa”.Bonus video: Miki Manojlović izjava francuski orden Viteza umetnosti i književnosti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mikimanojloviizjavamm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3671809"]