1
Na današnji dan 1873. godine rođena je Nadežda Petrović, a Narodni muzej saopštio je da je u toku izbor izvođača radova za sanaciju Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića i da je "sada pred njima, nakon izrađene projektno-tehničke dokumentacije sanacije i adaptacije, temeljna obnova" zdanja u Profesorskoj koloniji.
– U godini važnog jubileja – proslave 150. godišnjice rođenja velike Nadežde Petrović, nakon višegodišnjih nastojanja Narodnog muzeja Srbije da revitalizuje objekat i da rad Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića uskladi sa savremenim muzeološkim standardima, saglasno finalnim aktivnostima na realizaciji projekta sanacije i adaptacije objekta Muzeja, u toku je javna nabavka za izbor izvođača radova – saopštio je taj muzej.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda utvrdio je 1974. godine Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića za nepokretno kulturno dobro čime muzej uživa status spomenika kulture.
– Nakon kratkotrajnog funkcionisanja Spomen-muzeja do 1986. godine, kada je morao biti zatvoren usled lošeg stanja objekta i nepovoljnih uslova, sada je pred nama, nakon izrađene projektno-tehničke dokumentacije sanacije i adaptacije, temeljna obnova zdanja u Profesorskoj koloniji – poručuju iz muzeja, prenosi „N1“.
Nedavno je direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković izjavila „FoNetu“ da ne zna šta će tačno biti sa Spomen-muzejom.
– Radimo sve šta možemo u vezi Spomen-muzeja, ne znam tačno šta će biti, ali radi se na tome – rekla je ona.
Dragocena umetnička dela, bogata bibliteka, vredna dokumentarna, rukopisna i knjižna građa iz fonda Spomen-muzeja nezaobilazan je i sastavni deo izložbenih projekata Narodnog muzeja Srbije, ali i važnih projekata međuinstitucionalne saradnje, zahvaljujući kojima neprocenjiva baština postaje znana i dostupna svima. Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi.
– Zaostavštinu Rastka Petrovića pored važne rukopisne građe čine i dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda – dodaje Muzej.
Rođendan Nadežde Petrović, Narodni muzej obeležiće svečanim otvaranjem izložbe „Nadežda Petrović. Modernost i nacija“ u njenom rodnom Čačku.
Zahvaljujući sestri Nadežde i Rastka Petrovića, Ljubici Luković koja je 1975. godine zaveštala Narodnom muzeju umetničke i lične predmete velikana srpske kulture, kao i svoju porodičnu kuću namenjenu muzejskom životu legata, sačuvana je dragocena baština koja svedoči o interesovanjima i dostignućima Nadežde i Rastka, o njihovoj upućenosti i uključenosti u savremene tokove srpske i evropske kulture.
Nadežda Petrović spada u najznačajnije srpske slikare s početka veka. Iako je tematski ostala verna nacionalnom, stilski se potpuno okrenula savremenim tokovima evropske umetnosti. U odnosu na ostale naše umetnike išla je znatno ispred svog vremena – sigurno da je i to jedan od razloga što od svojih savremenika nije bila dobro shvaćena u jednoj tradicionalno-patrijarhalnoj srpskoj sredini.
Nadežda Petrović rođena je 12. oktobra 1873. godine Čačku. Završila je Višu žensku školu u Beogradu 1891, a naredne godine položila je ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama. Tada je postala učenica u ateljeu Đorđa Krstića, a tokom 1896. i 1897. godine pohađala je školu kod Cirila Kutljika. Od 1898. godine započela je školovanje u Minhenu u ateljeu Antona Ažbea.
Njene slike se odlikuju snažnim, originalnim izrazom i izvanrednim bogatstvom boja. Sačuvano je oko 200 njenih dela, od kojih su pojedina u vrhu srpskog slikarstva i ravna su evropskim majstorima tog vremena, poput slika „Resnik“, „Notr Dam“, „Autoportret“, „Bulonjska šuma“. U Srbiji svog doba najsnažnije se vezala za modernu umetnost i anticipirala je njen dalji razvoj. Bila je i suosnivač „Kola srpskih sestara“ (s Branislavom Nušićem).
Preminula je 3. aprila 1915. godine od tifusa kojim je zaražena dok je kao bolničarka negovala ranjene srpske vojnike u Prvom svetskom ratu u valjevskoj bolnici.
Bonus video: Duška Jovanić napravila izložbu u čast Nadežde Petrović
