0
Epidemija, epidemija, ceo dan sam radio, tako sam umoran... Ovim rečima, koje je danas, negde oko podneva, izgovorio na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta glumac Nenad Jezdić, počeo je "Ujka Vanja", prva matine predstava u ovom teatru.
I dok su ostali beogradski teatri, zbog ograničenja radnog vremena svih objekata u Srbiji do 18 časova, većinom zatvorili vrata, Jugoslovensko dramsko pozorište odlučilo se da svojoj publici, željnoj teatra, ispuni želju. Pa, makar to bilo i u podne. Zato je, nešto posle podneva na Velikoj sceni ovog pozorišta koja nosi ime Ljube Tadića, izveden Čehovljev komad „Ujka Vanja“, koji je režirao Egon Savin.
Već od 11.30 časova ispred ulaza u JDP formirao se red. Publika, sa nezaobilaznim maskama na licima u tišini je, po hladnom beogradskom danu, strpljivo čekala kako bi se „domogla“ pozorišta…
Iako ovo nije prvi put da u ovom teatru organizuju matine predstave, ipak se predstava danas igrala u pomalo iznuđenim okolnostima zbog čitave situacije. I dok su pre nekoliko godina organizovani ovakvi „susreti sa penzionerima u podne“, sada je sve drugačije. Na ovakav potez odlučili su se, kako su nam rekli u JDP-u, jer ih ljubitelji pozorišta stalno zovu sa pitanjima kada i kako će se igrati predstave, s obzirom na restriktivne mere.
U redu ispred teatra publika je bila šarolika, no najviše je bilo onih mlađe i srednje generacije.
– Nismo navikli da dolazimo u pozorište u podne, ali moramo da se navikavamo u ovakvim okolnostima. Kultura ne sme da strada, bez obzira koliko je opasna zdravstvena situacija i rigorozne mere. I ovo je dobro – rekao nam je Đorđe Gojković, pre nego što je ušao u foaje pozorišta, dok nam njegov drug Stefan Ilić dobacuje:
– Mi treba da se privikavamo kulturi, a ne ona nama!
Mladoj Mileni Vujičić je neobično što u pozorište ne dolazi „po mraku“, ali čitava ideja „teatra u 12“ joj se dopada:
– Mislim da bi svi mladi trebalo da dođu u pozorište, da bi ono što manje trpelo u ovakvim okolnostima.
Tik iza nje u redu Željko Rupić komentariše da bi svakako bilo bolje da u pozorište ide nešto kasnije, ali i ovo je dobro, jer će bar imati vremena nakon predstave da ruča. I sve završi do 18 sati!
– Ali, zaista mi nije jasno zašto pozorište ima lošiji status od tržnih centara. Nema logike, jer je ovde daleko bezbednije i vodi se više računa. Stalni smo posetioci pozorišta, uvek nam mere temperaturu, kontrolišu da li nosimo maske tokom predstave, u sali je velika distanca među publikom… Zato me zanima da li oni iz kriznih štabova ili političari uopšte dolaze u pozorište pa ga izjednačavaju sa tržnim centrom. Možda bi trebalo da dođu…
A poruka još jedne ljubiteljke pozorišta Jadranke Stojiljković jeste: „Svaka im čast na ovoj ideji. Božanstveno je i u podne“.
Da li je mračan dan, ili mrak svejedno je i Bojani Ušćumlić jer, kako kaže, „bolje išta nego ništa“:
– I dok su u tržnim centrima neopisive gužve tokom „Crnog petka“, s druge strane se zatvaraju pozorišta. Ispada da čovek ove zime može samo da sedi kod kuće, ili ide u prodavnicu – govori nam dok čeka da uđe, a njena prijateljica Olivera Ivanović konstatuje da voli promene, pa zašto onda ne bi dolazila u pozorište i u podne.
– Hajde da uživamo dok imamo bar i ovo!
Po ulasku u foaje, bez zadržavanja, posetiocima je merena temperatura, uz obavezno dezinfekciono sredstvo, a nakon „detaljne provere“ publika je konačno mogla da uđe u salu. U samoj sali oko sedamdesetak ljudi, svi sa maskama, uz veliki razmak. A onda konačno mrak!
Na sceni Branislav Lečić, Ljiljana Međeši i Dubravko Jovanović. Ulazi Nenad Jezdić, koji igra lekara Astrova, i izgovara reči, koje kao da su nastale juče, a ne 1899. godine kada ih je Anton Pavlovič Čehov napisao:
– Epidemija, epidemija… Ceo dan sam radio… Tako sam umoran!
