Pozdrav sa Južnog pola: Mika Alas, takav se jednom rađa

Delić impresivnog života jednog od najvećih srpskih intelektualaca predstavlja multimedijalna izložba "Mihailo Petrović Alas - Zbirke i kolekcije", autora Novice Babovića, u Galeriji nauke i tehnike SANU. Postavka donosi arhivsku građu iz javnih i privatnih zbirki i kolekcija, kao i porodične arhive, i prati hronologiju života i rada jednog od najznačajnijih srpskih matematičara.

A značajan deo postavke, kako priča autor izložbe za Nova.rs, donosi brojna dokumenta, ličnu prepisku i fotografije Alasa koje do sada nisu predstavljane javnosti.

- One potiču iz porodične arhive Živojina Perića, zeta Mihaila Petrovića Alasa, koji je bio oženjen njegovom rođenom sestrom Marijom. Perić je bio naš ugledni pravnik, profesor Pravnog fakulteta, a ta arhivska građa prikazana na izložbi je samo početak, inicijalna kapisla za postavku. Imperativ je bio da se ta građa prikaže na savremeni umetnički način, ne samo kao artefakt, već da kroz multimedijalne sadržaje bude zanimljiva i mlađoj populaciji, pa su pred posetiocima animacije, zanimljiv grafički pristup, uz dokumentarni film za koji su korišćeni snimci iz porodične arhive - objašnjava Novica Babović za naš sajt i dodaje:

- Meni kao autoru izložbe bilo je bitno da se Alas izmesti iz klišea i uobičajenog načina predstavljanja rada naših naučnika i velikana, i da se prikaže nešto što je životnije, nosi određenu emociju i duh toga vremena. Na izložbi su na svetlećim panoima prikazane sekvence iz poslednje decenije života Mihaila Petrovića Alasa. To su, uglavnom, fotografije koje beleže njegov život, rad, druženje sa prijateljima u naučnikovoj kući na Topčideru, gde je imao vinograd i provodio najviše vremena.

Petrović je rođen 1868. godine u Beogradu, a nakon završetka Prve beogradske gimnazije, koju je pohađao sa Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, upisuje Filozofski fakultet, smer prirodnih nauka. Ali, 1889. godine nastavlja školovanje u Parizu, na Sorboni, gde diplomira, a potom i doktorira. Kao doktor matematičkih nauka vraća se u Beograd, počinje da radi kao univerzitetski profesor, a sa samo 31 godinompostaje član Srpske kraljevske akademije, kasnije i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu.Osnivač je Beogradske matematičke škole, a iako je i danas prva asocijacija na Alasa matematika, izložba u Galeriji nauke i tehnike SANU baca svetlo i na brojna druga interesovanja velikana naše nauke - od muzike do pecanja.

- Svako ko dođe na izložbu uvideće da je Alas bio renesansna ličnost, čovek koji je doktorirao fizičke i matematičke nauke u Parizu, bio profesor na Velikoj školi, kasnijem Beogradskog univerziteta, i čovek koji je u isto vreme bio gostujući profesor na Sorboni, a po povratku u Beograd svirao je violinu u svojoj muzičkoj družini "Suz". Takođe, u pitanju je čovek koji je konstruisao prvu hidrauličnu računsku mašinu na svetu, osvojivši za nju nagradu na Svetskoj izložbi u Parizu. Imao je redak i dragocen dar pronalazača, a neki od njegovih patenata su, između ostalog, i sistem šifrovanja koji je radio za srpsku, kasnije jugoslovensku vojsku, koji je bio u upotrebi od 1917, pa do kraja Drugog svetskog rata. U pitanju je i čovek koji je učestvovao na četiri ekspedicije po Severnom i Južnom polu. Pritom je na prvu ekspediciju po Severnom polu otišao 1931. u svojoj 63. godini života. Sa tih ekspedicija vraćao se sa beleškama koje je kasnije sublimirao u putopise, vrhunsko literarno štivo. Zaista je reč o slojevitoj ličnosti, matematičaru i misliocu najvećeg evropskog formata, a s druge strane čoveku koji je uživao u sviranju violine, u boravcima na vodama Save i Dunava - podseća Babović.

Vrsni naučnik je svoj nadimak Alas dobio upravo zbog svoje strasti prema ribolovu. Alas je još 1882. postao ribarski šegrt, a 1895. polagao je ispit za ribarskog majstora. Imao je svoj parobrod "Karaš", a ploveći rečnim vodama planirao je učestvovanje svoje ekspedicije na Južnom i Severnom polu.

- Govorimo o čoveku van klasičnih okvira, koji je imao zaista široka interesovanja. A čime god da se bavio, radio je to temeljno i vrlo studiozno - reči su autora izložbe.

Mihailo Petrović Alas je čak jedno vreme bio i mentor mladom Đorđu Karađorđeviću, zbog čega će u jednom trenutku "nadrljati":

- Mihailo Petrović je bio angažovan kao privatni učitelj Đorđa Karađorđevića, i tu se začelo njihovo prijateljstvo koje ga je kasnije koštalo mnogo. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, međutim nekoliko puta je predlagan za predsednika Akademije, ali to od strane vlasti nije bilo usvojeno Razlog je bilo prijateljstvo sa Karađorđevićem - priča Babović.

Zvaničnicima u to doba toliko je smetao da su ga čak proglašavali "promašajem od čoveka", koji je "izabrao život ribolovca". A u pitanju je jedini matematičar uvršćen svojevremeno među stotinu najznamenitijih Srba. Kada postane profesor na Velikoj školi, nakon toga i osnivač Beogradske matematičke škole, to je, prema rečima našeg sagovornika, prelomni tok za dalji razvoj matematičkih nauka u Srbiji.- Mihailo Petrović donosi duh evropske naučne misli. A u to vreme i Milutin Milanković dolazi iz Beča u Beograd, postaje profesor na Velikoj školi i taj amalgam bečke i francuske matematičke škole rezultiraće visokim dometima koje će ostvarivati naša matematička škola. Zahvaljujući njima pokrenut je časopis u okviru Matematičkog instituta, koji je štampan na tri jezika i označio ulazak našeškole u evropske naučne tokove.

Mihailo Petrović je objavio veliki broj naučnih radova, knjiga, poput "Romana jegulje", potom časopisa, dela o svojim izumima, bavio se fenomenologijom, metaforama, alegorijama, a književnosti i poeziji pristupao je na poseban način. - Pesme je počeo da piše još u gimnaziji, nastavljujući sa pisanjemtokom studija u Parizu. Jedan od značajnijih tragova koje je ostavio u književnosti su putopisi, koje jeobjavljivao po povratku sa svojih ekspedicija. Oni su tada bili vrlo čitani i popularni, a izdavala ih je Srpska književna zadruga. One i dan-danas mogu da se nađu - kaže Novica Babović.

Samo godinu dana pred smrt u 75. godini života Mihailo Petrović Alas zapisao je 1942. u svojoj knjizi "Metafore i alegorije":

"Za ljubav i magnetizam pesnik nalazi kao zajedničku crtu to što oboje polarizuju u jednom pravcu bića koja su im podložna".