5
Ovaj film je rađen srcem, iz uverenja, bez projekcije šta će, kako će, na koju stranu će da povuče. Kockali smo se, rekao je Slobodan Pešić, reditelj filma "Ne igraj na Engleze". Njegovo ostvarenje jedino je imalo svetsku premijeru na nedavno završenim 56. Filmskim susretima u Nišu.
Za ulogu Buleta u ovom filmu Ivan Tomić je na završnoj večeri festivala nagrađen Poveljom za izuzetnu mušku ulogu, dok se nekadašnja manekenka i televizijska autorka Irena Mišović prvi put oprobala kao glumica.
– Već 30 godina sam u filmskoj komi i nisam pravio film od „Slučaja Harms“ 1988. godine. Ovo mi je drugi film, neverovatno ali istinito. Sa Šotrom sam bio najstariji reditelj na ovom festivalu. A u Niš smo došli jer u celom regionu dva najstarija i najveća festivala su Pula i Filmski susreti u Nišu. To je festival unikatan u svetu, čudo. Zato, ne postoji bolje mesto za prvo prikazivanje filma, bolji test, od te otvorene sale koja prima više od dve hiljade gledalaca, koji su toliko nevini, da sam imao neverovatno iskustvo da uočim kako publika reaguje – rekao je Pešić i dodao da su snimili film van kategorija, ali se u isto vreme on takmiči sa najboljima iz srpske produkcije.
On je otkrio da je odlučio da snimi ovaj film nakon gledanja istoimene predstave.
– Bilo mi je jasno da ovo može brzo i lako da se napravi. Nema tu nikakve misterije, to je kultna predstava, ljudi vole da je gledaju, njih trojica (Ivan Tomić, Marko Živić i Danijel Sič) to fenomenalno izvode. U predstavi nema ekrana i četvrtog lika – Suzane. Izudara vas njihova energija i hemija, i izađete sa knedlom u grlu da u stvari nije baš tako veselo kako izgleda. I to sam želeo da preselim na film, a najjednostavnije je bilo uzeti iste glumce. Izgledalo je tako, posle se iskomplikovalo.
Na pitanje kom žanru pripada ovo ostvarenje, Pešić je odgovorio da je reč o avangardnoj komediji, odnosno da ne pripada nijednom žanru.
– Može da se zove BUMF – beogradski urbani mangupski film. Ovo je iznuđen film, nije bilo sredstava, kratak rok, montaža sigurno hoće još da me potajno ubije, jer smo šest meseci radili raznorazne verzije. Tako je rađen, mangupi su u njemu, mi smo ga mangupski radili, bez policije, trejlera, bez ičega. Sič je zaista vozio kola u saobraćaju, da se sudario mi bismo se svi okrenuli na stranu i rekli da ga ne znamo. Znači, potpuna gerila. Ni tonca nismo imali u kolima, nije bilo nikakve kontrole. Nema kontra plana, nijednom se ne vidi napred kroz šoferšajbnu, to je sve realno. Kasting nije postojao. Sve je autentično i zbunjivo. Cela ideja s ovim filmom je bila – ajde niko nam ne brani da se mi zavitlavamo.
Slobodan Pešić, nekadašnji reditelj kultne TV emisije „Petkom u 22“, objasnio je da „Ne igraj na Engleze“ ima realno vreme fudbalske utakmice.
– Ima takvu strukturu, namerno. Nema tri čina, uvod, razradu, zaključak, ovde postoji pet činova. I svi su očekivali kad se sruše, tu je kraj filma. E, pa nije, ima produžetak. Ima šta se desilo sa njima. To je čist bezobraluk, provokacija. Zato je za mene ovo neverovatno iskustvo. Publika je zbunjena, nema drame, kostima, o čemu pričamo, i to je bio izazov i osećam se fenomenalno. Zabavljam se do besvesti jer ovo je nešto drugačije od svega što je publika videla i što će videti. Ovo je glumački film. Od početka do kraja zavisi od glumaca, i tona odnosno razumevanja njihovog dijaloga.
Istina je, nastavlja, da je film bio zamišljen kao klasična komedija.
– Međutim zbog nemaštine, morao sam da ga adaptiram, u pola montaže smo bili prinuđeni da bacimo scenario koji nije više funkcionisao, i materijal je morao da nam kaže kakav će biti film. Da smo imali stolice, asistente, bilo bi – pomerite ovu banderu… Samo deset ljudi je radilo na filmu i draže mi je što je na kraju sve ovako.
Ipak, ističe Pešić, ovo nije niskobudžetni film bez obzira koliko je koštao i da je u ovo „mangupsko ostvarenje“ uloženo nula evra u marketing.
– Testirao sam ga, i po podacima snimiti ovakav fim za dve nedelje, ne spada u tu kategoriju. U njemu se ne vidi koliko je novca uloženo, to je autorski mangupski, mali veliki film i može da se bije sa velikim produkcijama. Izazivam sve reditelje u Srbiji da pod istim uslovima snime veći, bolji i interesantniji film od ovog. Ovako bogat film. Evo, kladim se!
Bioskopski život ovog filma zavisi od distributera koji su, kako kaže Slobdan Pešić, još uvek zbunjeni i u dilemi da li će biti gledan.
– Ali mi verujemo u njega. Mladi će biti naša publika jer je ovo poseban film, ima svoj miris i ukus. Prošao test vremena, snimili smo ga pre dve godine i biće aktuelan i naredne.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
